Vojna akademija obeležila je večeras svoj dan - 18. mart i 160 godina postojanja vojnog školstva koje simbolizuje želju srpskog naroda da ima svoje vojno školstvo kao stratešku komponentu u procesu stvaranja i obrazovanja oficira.
Svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Miletić, patrijarh Irinej i brojne istaknute društvene i javne ličnosti.
Šutanovac je istakao da je Vojna akademija prepoznata kod nas i u svetu kao izuzetna vojno obrazovna ustanova u kojoj se sada školuju predstavnici Makedonije , BIH, Crne Gore, Alžira...
Ministar odbrane je podsetio da su u prethodnim godinama na Vojnoj akademiji znanja sticali i predstavnici Kine, SAD i Francuske a da je interesovanje mladih u Srbiji za upis iz godine u godinu sve veće.
On je ukazao i na značaj sprovođenja reformskih procesa u kompletnom sistemu odbrane ka ostvarivanju profresionalizacije vojske navodeći da reforma vojnog školstva u tom procesu ima izuzetno značajno mesto.
Ministar odbrane je najvio , u ovoj godini, nastavak aktivnosti na formiranju Univerziteta odbrane koji bi sačivanjali Vojna akdemija i Vojno medicnska akdemija.
Načelnik Vojne akademije brigadni general Mladen Vurunaje podsetio na razvoj vojnog školstva u Srbiji ističući da je tokom 160 godina postojanja Vojne akademije bilo upisano više od 70.000 mladih.
Njeni nekadašnji pitomci i kadeti su bili predsednici vlade, ministri vojske, građevine i spoljnih poslova, državni savetnici, poslanici, sportisti, državni reprezentativci, narodni heroji, nosioci ordena.
Veliki jubilej uveličan je predstavom "Čast je naša domovina" a specijalno za ovu priliku, akademik Dobrica Ćosić napisao je tekst za ulogu đenerala Rašića, načelnika Vojne akademije 1914. godine, koji je govorio Lazar Ristovski.
U predstavi su učestvovali istaknuti dramski umetnici: Mihailo Janketić, Milorad Mandić Dragan Bjelogrlić,Branislav Lečić, Goran Sultanović
Vojna akademija danas zadovoljava najviše svetske standarde u obrazovanju oficirskog kora, a akreditovanim studijskim programima stoji ravnopravno sa svim priznatim faklutetima u zemlji i inostranstvu.
Uz kvalitetni nastavnički kadar sa bogatim iskustvom i kapacitetima za obavljanje obrazovnog procesa u kabinetima i na terenu, Vojna akademija ima tendenciju da preraste u regionalni centar za školovanje vojnih kadrova.
Prvi korak u složenom procesu stvaranja oficirskog kadra u Srbiji načinio je 1833. godine knez Miloš Obrenović, kada je na školovanje u Rusiju poslao trideset - od svakog roda po deset, mladih odabranih Srba da se "izuče za oficire".
Četiri godine kasnije, krajem 1837.godine, odlučeno je da se u Srbiji otvori trogodišnja škola u koju su primljena 32 mladića, a osnivanjem Topolivnice, 1948. godine u Beogradu, sve se više potencirao značaj obrazovanog vojničkog kadra i neophodnost ponovnog osnivanja škole za oficire.
Ubrzo zatim, knez Aleksandar Karađorđević 6. marta 1850. godine (po starom, a 18. marta po novom kalendaru) odobrava da se formira Artiljerijska škola.
Ovaj akt predstavlja utemeljenje vojnog školstva kod nas i zato je u Vojsci Srbije usvojen 18. mart kao Dan Vojne akademije - jedine vojne visokoškolske ustanove u Srbiji, u narodu od samog početka nazivana Vojna akademija .
(Tanjug)
Šutanovac je istakao da je Vojna akademija prepoznata kod nas i u svetu kao izuzetna vojno obrazovna ustanova u kojoj se sada školuju predstavnici Makedonije , BIH, Crne Gore, Alžira...
Ministar odbrane je podsetio da su u prethodnim godinama na Vojnoj akademiji znanja sticali i predstavnici Kine, SAD i Francuske a da je interesovanje mladih u Srbiji za upis iz godine u godinu sve veće.
On je ukazao i na značaj sprovođenja reformskih procesa u kompletnom sistemu odbrane ka ostvarivanju profresionalizacije vojske navodeći da reforma vojnog školstva u tom procesu ima izuzetno značajno mesto.
Ministar odbrane je najvio , u ovoj godini, nastavak aktivnosti na formiranju Univerziteta odbrane koji bi sačivanjali Vojna akdemija i Vojno medicnska akdemija.
Načelnik Vojne akademije brigadni general Mladen Vurunaje podsetio na razvoj vojnog školstva u Srbiji ističući da je tokom 160 godina postojanja Vojne akademije bilo upisano više od 70.000 mladih.
Njeni nekadašnji pitomci i kadeti su bili predsednici vlade, ministri vojske, građevine i spoljnih poslova, državni savetnici, poslanici, sportisti, državni reprezentativci, narodni heroji, nosioci ordena.
Veliki jubilej uveličan je predstavom "Čast je naša domovina" a specijalno za ovu priliku, akademik Dobrica Ćosić napisao je tekst za ulogu đenerala Rašića, načelnika Vojne akademije 1914. godine, koji je govorio Lazar Ristovski.
U predstavi su učestvovali istaknuti dramski umetnici: Mihailo Janketić, Milorad Mandić Dragan Bjelogrlić,Branislav Lečić, Goran Sultanović
Vojna akademija danas zadovoljava najviše svetske standarde u obrazovanju oficirskog kora, a akreditovanim studijskim programima stoji ravnopravno sa svim priznatim faklutetima u zemlji i inostranstvu.
Uz kvalitetni nastavnički kadar sa bogatim iskustvom i kapacitetima za obavljanje obrazovnog procesa u kabinetima i na terenu, Vojna akademija ima tendenciju da preraste u regionalni centar za školovanje vojnih kadrova.
Prvi korak u složenom procesu stvaranja oficirskog kadra u Srbiji načinio je 1833. godine knez Miloš Obrenović, kada je na školovanje u Rusiju poslao trideset - od svakog roda po deset, mladih odabranih Srba da se "izuče za oficire".
Četiri godine kasnije, krajem 1837.godine, odlučeno je da se u Srbiji otvori trogodišnja škola u koju su primljena 32 mladića, a osnivanjem Topolivnice, 1948. godine u Beogradu, sve se više potencirao značaj obrazovanog vojničkog kadra i neophodnost ponovnog osnivanja škole za oficire.
Ubrzo zatim, knez Aleksandar Karađorđević 6. marta 1850. godine (po starom, a 18. marta po novom kalendaru) odobrava da se formira Artiljerijska škola.
Ovaj akt predstavlja utemeljenje vojnog školstva kod nas i zato je u Vojsci Srbije usvojen 18. mart kao Dan Vojne akademije - jedine vojne visokoškolske ustanove u Srbiji, u narodu od samog početka nazivana Vojna akademija .
(Tanjug)
