Srbija se zalaže da strukturni fondovi Evropske unije stignu u zemlje zapadnog Balkana pre nego što one i formalno postanu članice EU, pošto će to doprineti razvojnim projektima i boljem životu građana, izjavio je Božidar Đelić.
Sadašnji sistem "nije zadovoljavajući niti za zemlje koje su na putu ka EU, niti za članice Unije", rekao je potpredsednik Vlade Srbije, koji je u petak boravio u Briselu, preneo je radio Dojče vele.
Podsećajući na primer Hrvatske, koja sada prima oko 200 miliona evra iz evropskog budžeta, dok bi prve godine po ulasku u EU trebalo da primi oko milijardu i po evra direktne evropske podrške, Đelić je ocenio da takav disbalans, s jedne strane, ne omogućava zemlji da se dovoljno dobro pripremi za ulazak, dok, s druge strane, kada uđe u EU nema dovoljno mogućnosti da iskoristi tolika sredstva.
Prema njegovim rečima, takvi finasijski parametri evropske podrške dovode do nervoze i pritisaka da se što pre i po svaku cenu uđe u EU.
Nemački radio je podsetio da bi EU ove godine, u okviru politike regionalnog razvoja, trebalo da predstavi novu koncepciju za budući ciklus finansiranja.
"Postoje elementi za novi dogovor. Novi dogovor bi obezbedio da sredstva koja se daju zemljama koje se pripremaju za ulazak u EU, mnogo brže rastu i pre ulaska u EU.
Na taj način Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana možemo mnogo bolje da pripremimo za punopravno članstvo i to kroz izgradnju infrastruktura, razvoj energetike, pripremu prosvetnog i naučnog sistema", rekao je Đelić.
"Tada datum ulaska u EU neće biti toliko sudbonosan nego što je to danas slučaj", napomenuo je potpredsednik vlade.
On je dodao da bi takva nova osnova odnosa i jačanje finansijske podrške EU zapadnom Balkanu bili u interesu obeju strana jer bi zemljama regiona to omogućilo brži napredak u sprovođenju reformi i izgradnju ključnih infrastrukturnih i energetskih sisitema, što bi, sa druge strane, otvorilo novo tržište za evropske investitore.
Tako je, prema Đelićevim rečima, moguće okončati debatu između zemalja koje se trude da uđu u EU što pre i nekih članica Unije koje zbog ekonomske krize, ili zamora od proširenja, žele da to bude što kasnije, a bili bi postavljeni i novi temelji za evrointegracije.
"Na taj način bilo bi moguće da uradimo ono što je zapravo srž evrointegracija, a to je da ih iskoristimo da našim građanima i našoj privredi bude bolje, da taj ulazak u EU bude nešto što je prirodnije, a ne kao drama oko datuma kada će se ta etapa desiti", istakao je Đelić.
(Tanjug)
Podsećajući na primer Hrvatske, koja sada prima oko 200 miliona evra iz evropskog budžeta, dok bi prve godine po ulasku u EU trebalo da primi oko milijardu i po evra direktne evropske podrške, Đelić je ocenio da takav disbalans, s jedne strane, ne omogućava zemlji da se dovoljno dobro pripremi za ulazak, dok, s druge strane, kada uđe u EU nema dovoljno mogućnosti da iskoristi tolika sredstva.
Prema njegovim rečima, takvi finasijski parametri evropske podrške dovode do nervoze i pritisaka da se što pre i po svaku cenu uđe u EU.
Nemački radio je podsetio da bi EU ove godine, u okviru politike regionalnog razvoja, trebalo da predstavi novu koncepciju za budući ciklus finansiranja.
"Postoje elementi za novi dogovor. Novi dogovor bi obezbedio da sredstva koja se daju zemljama koje se pripremaju za ulazak u EU, mnogo brže rastu i pre ulaska u EU.
Na taj način Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana možemo mnogo bolje da pripremimo za punopravno članstvo i to kroz izgradnju infrastruktura, razvoj energetike, pripremu prosvetnog i naučnog sistema", rekao je Đelić.
"Tada datum ulaska u EU neće biti toliko sudbonosan nego što je to danas slučaj", napomenuo je potpredsednik vlade.
On je dodao da bi takva nova osnova odnosa i jačanje finansijske podrške EU zapadnom Balkanu bili u interesu obeju strana jer bi zemljama regiona to omogućilo brži napredak u sprovođenju reformi i izgradnju ključnih infrastrukturnih i energetskih sisitema, što bi, sa druge strane, otvorilo novo tržište za evropske investitore.
Tako je, prema Đelićevim rečima, moguće okončati debatu između zemalja koje se trude da uđu u EU što pre i nekih članica Unije koje zbog ekonomske krize, ili zamora od proširenja, žele da to bude što kasnije, a bili bi postavljeni i novi temelji za evrointegracije.
"Na taj način bilo bi moguće da uradimo ono što je zapravo srž evrointegracija, a to je da ih iskoristimo da našim građanima i našoj privredi bude bolje, da taj ulazak u EU bude nešto što je prirodnije, a ne kao drama oko datuma kada će se ta etapa desiti", istakao je Đelić.
(Tanjug)
