Reakcije u svetu na Deklaraciju o Srebrenici su uglavnom pozitivne, pohvale stižu iz Evrope, pokude iz RS I BiH a stranioj štampi fali reč “genocid”
Reakcije u svetu na Deklaraciju o Srebrenici su uglavnom pozitivne, pohvale stižu iz Evrope, pokude iz RS I BiH a stranioj štampi fali reč “genocid”
Haški tribunal ne može da komentariše rezoluciju kojom je Skupština Srbije osudila zločin u Srebrenici, zato što je to politički čin, izjavila je predstavnica suda u Hagu Nerma Jelačić.
Evropska komisija je ocenila kao "važan korak napred i od značaja za Srbiju i ceo region" činjenicu da je srpski parlament usvojio rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, izjavio je Luc Gilner, portparol potpredsednice Evropske komisije i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Ketrin Ešton.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je da snažno podržava usvajanje Deklaracije ali i da “nije siguran da li su svi u Srbiji svesni koliko značajno ovakva odluka doprinosi slici o Srbiji u svetu".
“Jutros je na nemačkim vestima bila odluka o donošenju deklaracije, a tek posle te vesti je bio izveštaj o susretu predsednika Francuske i SAD Nikole Sarkozija i Baraka Obame, pa tek onda vesti o ostalim događajima", rekao je Mas.
I Francuska je pozdravila Deklaraciju koju je usvojio srpski parlament o osudi zločina u Srebrenici i ocenila da to predstavlja "važan korak" ka ostvarivanju zajedničke evropske budućnosti Srbije i njenih suseda, rekao je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner.
Zvanična Holandija smatra da je usvajanje deklaracije korak napred u suočavanju sa prošlošću, rekao je agenciji Frans pres portparol holandskog ministarstva spoljnih poslova Ad Meijer.
Predstavnici političkih stranaka I nevladinih organizacija iz Republike Srpske (RS) i BiH su negativno reagovali na usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije.
Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić ocenio je da je deklaracija usvojena pod pritiskom međunarodne zajednice, kao i da je njenim donošenjem napravljen veliki problem ne samo Srbiji, već i RS a šef poslaničkog kluba SDS u parlamentu RS Borislav Bojić pozvao je predsednika RS Rajka Kuzmanovića da inicira održavanje posebne sednice parlamenta na kojoj bi RS zauzela zvaničan stav o deklaraciji o Srebrenici.
Šef poslaničkog kluba Stranke demokratske akcije (SDA) u parlamentu RS Ramiz Salkić izjavio je da je evidentno da u Srbiji još ne postoje jake snage, spremne da u parlamentu osude genocid koji se desio u Srebrenici.
Organizacija porodica zarobljenih i poginulih srpskih boraca i nestalih civila u Srebrenici usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije nazvala je "sramnim činom" a predstavnici Boračke organizacije RS (BORS) smatraju je "omčom oko vrata RS".
Predsednica Udruženja "Srebreničke majke" Hatidža Mehmedović izrazila je danas bojazan da je Srbija usvojila deklaraciju o Srebrenici bez reči "genocid" samo da bi dobila "zeleno svetlo na putu ka EU".
Mehmedovićeva je agenciji Beta rekla da žrtve "srebreničkog genocida nemaju ništa od usvojenog dokumenta u Skupštini Srbije ako na njega bude samo prašina padala i ako optuženi za ratne zločine, a najpre Ratko Mladić, nastave slobodno da žive".
Nemačka, ruska, francuska i britanska štampa ocenjuju da se Srbija, usvajanjem deklaracije izvinila žrtvama, izjasnila o svojoj prošlosti ali bez pominjanja reči "genocid".Haški tribunal ne može da komentariše rezoluciju kojom je Skupština Srbije osudila zločin u Srebrenici, zato što je to politički čin, izjavila je predstavnica suda u Hagu Nerma Jelačić.
Evropska komisija je ocenila kao "važan korak napred i od značaja za Srbiju i ceo region" činjenicu da je srpski parlament usvojio rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, izjavio je Luc Gilner, portparol potpredsednice Evropske komisije i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Ketrin Ešton.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je da snažno podržava usvajanje Deklaracije ali i da “nije siguran da li su svi u Srbiji svesni koliko značajno ovakva odluka doprinosi slici o Srbiji u svetu".
“Jutros je na nemačkim vestima bila odluka o donošenju deklaracije, a tek posle te vesti je bio izveštaj o susretu predsednika Francuske i SAD Nikole Sarkozija i Baraka Obame, pa tek onda vesti o ostalim događajima", rekao je Mas.
I Francuska je pozdravila Deklaraciju koju je usvojio srpski parlament o osudi zločina u Srebrenici i ocenila da to predstavlja "važan korak" ka ostvarivanju zajedničke evropske budućnosti Srbije i njenih suseda, rekao je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner.
Zvanična Holandija smatra da je usvajanje deklaracije korak napred u suočavanju sa prošlošću, rekao je agenciji Frans pres portparol holandskog ministarstva spoljnih poslova Ad Meijer.
Predstavnici političkih stranaka I nevladinih organizacija iz Republike Srpske (RS) i BiH su negativno reagovali na usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije.
Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić ocenio je da je deklaracija usvojena pod pritiskom međunarodne zajednice, kao i da je njenim donošenjem napravljen veliki problem ne samo Srbiji, već i RS a šef poslaničkog kluba SDS u parlamentu RS Borislav Bojić pozvao je predsednika RS Rajka Kuzmanovića da inicira održavanje posebne sednice parlamenta na kojoj bi RS zauzela zvaničan stav o deklaraciji o Srebrenici.
Šef poslaničkog kluba Stranke demokratske akcije (SDA) u parlamentu RS Ramiz Salkić izjavio je da je evidentno da u Srbiji još ne postoje jake snage, spremne da u parlamentu osude genocid koji se desio u Srebrenici.
Organizacija porodica zarobljenih i poginulih srpskih boraca i nestalih civila u Srebrenici usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije nazvala je "sramnim činom" a predstavnici Boračke organizacije RS (BORS) smatraju je "omčom oko vrata RS".
Predsednica Udruženja "Srebreničke majke" Hatidža Mehmedović izrazila je danas bojazan da je Srbija usvojila deklaraciju o Srebrenici bez reči "genocid" samo da bi dobila "zeleno svetlo na putu ka EU".
Mehmedovićeva je agenciji Beta rekla da žrtve "srebreničkog genocida nemaju ništa od usvojenog dokumenta u Skupštini Srbije ako na njega bude samo prašina padala i ako optuženi za ratne zločine, a najpre Ratko Mladić, nastave slobodno da žive".
Svetska štampa: Tesna pobeda proevropljana
''Srpski parlament se izvinio za ubistvo hiljade bosanskih muslimana u Srebrenici 1995. godine. O genocidu, međutim, nema govora'', piše nedeljnik 'Cajt' u onlajn izdanju, navodeći da je 15 godina posle, srpski parlament osudio taj zločin.
Dnevnik ''Velt'' piše, takodje, o tome da je srpski parlament kroz ovu deklaraciju, prvi put posle 15 godina zauzeo zvanični stav i ukazuje da su, iako je tekst jasno ublažen, ''srpski nacionalisti, uprkos tome, ljuti''.
''Srbija se izvinila za masakr u Srebrenici'', piše politički nedeljnik ''Špigel'' u onlajn izdanju, ocenjujući da se Srbija izjasnila o svojoj prošlosti.
Nemačka štampa podseća da je debata u parlamentu trajala duže od 13 sati i da je deklaracija, koju su, kako se kaže, proevropske snage predsednika Borisa Tadića prezentirale, usvojena tesnom većinom.
Ruski elektronski mediji izvestili su bez komentara da je usvajanjem deklaracije Skupština Srbije osudila masovna ubistva muslimana u Srebrenici, bivšoj enklavi u Bosni i Hercegovini.
Navodeći da je jula 1995. u Srebrenici ubijeno nekoliko hiljada muslimana, agencija “Itar-Tass” izvestila je da je deklaracija usvojena većinom glasova posle višečasovne debate o tekstu i da je deklaracije zamišljena kao "čin nacionalne katarze".
Ruska državna novinska agencija, čije izveštaje prenose i ostali elektronski mediji, navodi da je jedan deo opozicije oštro kritikovao namere vlasti, ukazujući da je neophodno osuditi i zločine koji su počinjeni i prema srpskom narodu, koji je imao oko 30.000 žrtava, dok je deo opozicije pozivao da se primeni termin "genocid" za dogadjaje u Srebrenici.
Ruska agencija u izveštaju naslovljenom „Srpski parlament osudio zločine armije bosanskih Srba u Srebrenici", podsetila je da je 26. februara 2007. Medjunarodni sud u Hagu priznao dejstva vojske bosanskih Srba u Srebrenici aktom genocida, ali da je odbio da udovolji zahtevu Sarajeva i prizna direktnu krivicu Srbije i Crne Gore za pogibiju bosanskih muslimana, konstatujući, medjutim, da tadašnje jugoslovensko rukovodstvo nije preduzelo sve što je moglo da spreči tragediju.
Na kraju je usvojena prvobitna verzija dokumenta u kojoj se osudjuju "sve političke i društvene pojave koje doprinose formiranju ideje da je nacionalne ciljeve moguće ostvariti vojnom silom i nasiljem nad predstavnicima drugih naroda i religije", navodi Itar-Tas s, dodajući da se skupština "izvinila porodicama poginulih u Srebrenici jer Beograd nije mogao da spreči masovna ubistva".
Kanal NTV navodi da je "Skupština Srbije donela istorijsku odluku" i u izveštaju dodaje da se "dogadjaji u Srebrenici smatraju jednom od najkrvavijih epizoda rata na Balkanu sredinom 1990-ih".
„Protivnici dokumenta našli su se u apsolutnoj manjini i na kraju je parlament ne samo osudio dogadjaje u Srebrenici, nego se i izvinio porodicama poginulih", navodi ta ruska TV.
Zvanična „Rosijskaja gazeta" u elektronskom izdanju navodi da je posle višečasovne debate koju su najavljivali eksperti, usvojena „mekša" formulacija o neophodnosti da se „ubrza proces pomirenja izmedju bivših jugoslovenskih republika koje su učestvovale u ratnim dejstvima". List dodaje da je skupština Srbije izrazila nadu da će slične deklaracije sa osudom zločina protiv Srba usvojiti parlamenti "drugih zemalja" i da se radi „u prvom redu o BiH i Hrvatskoj".
Francuska štampa, u izveštajima o usvajanju deklaracije o zločinu u Srebrenici, ocenjuje da je Srbiji, zbog dubokih podela, trebalo 15 godina da prizna razmere te tragedije i napominje da masakr u tekstu nije nazvan "genocidom".
"Posle višegodišnjeg zatvaranja očiju pred stvarnošću, razmere tragedije u Srebrenici napokon su priznate: skupština Srbije je usvojila rezoluciju kojom je osudjen masakr oko 8.000 muslimana u Srebrenici u julu 1995", naveo je dnevnik "Figaro". U deklaraciji je, kako je ukazao list, upućeno izvinjenje i saučešće porodicama žrtava "jer nije sve učinjeno da tragedija bude sprečena", ali masakr nije nazvan "genocidom".
"Srbima je bilo potrebno skoro 15 godina da priznaju tu tragediju, toliko su duboke podele o ulozi Srba u tom sukobu", ocenio je "Figaro", napomenuvši da nacionalistički poslanici, koji su nazvali deklaraciju "nepravičnom" i "sramnom", i dalje negiraju da je Srebrenica bila poprište masovnog pogubljenja.
Londonska štampa ukazala je da se u tekstu deklaracije ne pominje reč genocid, kao i da je rasprava pokazala da još postoje duboke podele o ulozi države u vreme ratova na prostoru bivše SFR Jugoslavije.
"Gardijan" navodi da je dugotrajna debata koja je prethodila usvajanju Deklaracije pokazala da na srpskoj političkoj sceni postoje duboke podele, i istovremeno ističe da je Deklaracija usvojena u sklopu nastojanja vladajuće koalicije da Srbija postane članica Evropske unije i privuče strane investicije.
I "Indipendent" konstatuje da se u deklaraciji osuđuje zločin, ali da se ne pominje reč 'genocid', što je, kako se navodi, bio ustupak nacionalistima. Autor komentara takođe ističe da Srbijom danas vladaju potpuno drugačiji ljudi od onih koji su bili na vlasti u vreme kada je izvršen zločin u Srebrenici, da su oči predsednika Borisa Tadića usmerene ka Evropskoj uniji.
"Tajms" u uvodniku konstatuje da je usvajanje Deklaracije u kojoj se osuđuje to što se dogodilo u Srebrenici i upućuje izvinjenje, iako je reč o preuzimanju minimalne istorijske odgovornosti za zločin bez premca u posleratnoj Evropi, uprkos tome dobrodošlo.
Britanski radio Bi-Bi-Si naveo je da se tokom diskusije prekopavalo po događajima iz daleke i bliske prošlosti, da se premeravala težina žrtava i zločina i da su se iznosile kvalifikacije koje se često mogu čuti u parlamentu, poput podela na izdajnike i patriote.
(agencije/MONDO)
