Đukić Dejanović je novinarima posle sednice Kolegijuma rekla da će sledeća sednica tog skupštinskog tela biti održana posle uskršnjih praznika i da će na njoj biti dogovoreno i kada će se taj dokument naći pred poslanicima.
Ona je dodala da će srpski parlament tu deklaraciju svakako usvojiti u toku prolećnog zasedanja.
"Ja sam samo stavila na papir osnove draft verzije te deklaracije, to se ne može nazvati ni nacrt, a daleko je i od predloga. Danas je dodato dovoljno elemenata da već možemo imati nacrt za sledeći susret i mislim da će te konsultacije dati definitivnu verziju dokumenta", rekla je Đukić Dejanović.
Predsednica srpskog parlamenta je navela i da su na sednici Kolegijuma iznete konstruktivne ideje i da se razgovaralo o tome da li je potrebno nabrajati zločine u BiH, na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj ili je dovoljno reći svi zločini na teritoriji bivše Jugoslavije.
Prema njenim rečima, jedna od dilema na današnjem sastanku je bila i da li je potrebno da se u deklaraciji pozove na ranije deklaracije koje je parlament donosio u vezi sa svim tim zločinima.
U Nacrtu deklaracije piše da Skupština Srbija najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO bombardovanja.
U elementima nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadleznosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.
Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu sa Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organim i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom 20. veka.
Skupština Srbije takođe pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida.
Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.
U preambuli nacrta deklaracije, parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.
Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
Konsultacijama nije prisustvovao predstavnik Demokratske stranke Srbije, a predsednik Nove Srbije Velimir Ilić napustio je sastanak
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić je izjavio da se donošenjem utešne, drugorazredne deklaracije o osudi svih zločina, nevine žrtve vređaju i pozvao pozvao poslanike da ne usvoje novu deklaraciju.
On je optužio vladajuću koaliciju da je "neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i protivno interesima srpskog naroda i države nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici".
Aligrudić je ocenio da je iz Skupštine Srbije pre dva dana, kada je usvojena Deklaracija o Srebrenici izašla "užasna slika" i da je taj akt "završni udarac za srpski narod i državu, kao i za Republiku Srpsku, i da je uvreda za sve žrtve rata".
Prema njegovim rečima, negativni dugoročni efekti Deklaracije o Srebrenici biće vidljivi tek u budućnosti.
On je rekao da je juče popodne uputio pismu predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović u kome je naveo da je celokupna javnost mogla da se kroz skupštinsku raspravu uveri koliko je sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve, kao što je to uradila vlast usvajanjem Deklaracije o Srebrenici.
(agencije/MONDO)
Ona je dodala da će srpski parlament tu deklaraciju svakako usvojiti u toku prolećnog zasedanja.
"Ja sam samo stavila na papir osnove draft verzije te deklaracije, to se ne može nazvati ni nacrt, a daleko je i od predloga. Danas je dodato dovoljno elemenata da već možemo imati nacrt za sledeći susret i mislim da će te konsultacije dati definitivnu verziju dokumenta", rekla je Đukić Dejanović.
Predsednica srpskog parlamenta je navela i da su na sednici Kolegijuma iznete konstruktivne ideje i da se razgovaralo o tome da li je potrebno nabrajati zločine u BiH, na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj ili je dovoljno reći svi zločini na teritoriji bivše Jugoslavije.
Prema njenim rečima, jedna od dilema na današnjem sastanku je bila i da li je potrebno da se u deklaraciji pozove na ranije deklaracije koje je parlament donosio u vezi sa svim tim zločinima.
U Nacrtu deklaracije piše da Skupština Srbija najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO bombardovanja.
U elementima nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadleznosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.
Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu sa Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organim i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom 20. veka.
Skupština Srbije takođe pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida.
Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.
U preambuli nacrta deklaracije, parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.
Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
Konsultacijama nije prisustvovao predstavnik Demokratske stranke Srbije, a predsednik Nove Srbije Velimir Ilić napustio je sastanak
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić je izjavio da se donošenjem utešne, drugorazredne deklaracije o osudi svih zločina, nevine žrtve vređaju i pozvao pozvao poslanike da ne usvoje novu deklaraciju.
On je optužio vladajuću koaliciju da je "neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i protivno interesima srpskog naroda i države nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici".
Aligrudić je ocenio da je iz Skupštine Srbije pre dva dana, kada je usvojena Deklaracija o Srebrenici izašla "užasna slika" i da je taj akt "završni udarac za srpski narod i državu, kao i za Republiku Srpsku, i da je uvreda za sve žrtve rata".
Prema njegovim rečima, negativni dugoročni efekti Deklaracije o Srebrenici biće vidljivi tek u budućnosti.
On je rekao da je juče popodne uputio pismu predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović u kome je naveo da je celokupna javnost mogla da se kroz skupštinsku raspravu uveri koliko je sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve, kao što je to uradila vlast usvajanjem Deklaracije o Srebrenici.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
