Predsednica skupštine Slavica Đukić Dejanović izjavila je da je ona napisala tekst deklaracije o osudi zločina nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije koji je danas podeljen, da je to početna verzija i da će konačan predlog tog dokumenta biti usaglašen na sledećoj sednici Kolegijuma parlamenta.
Đukić Dejanović je novinarima posle sednice Kolegijuma rekla da će sledeća sednica tog skupštinskog tela biti održana posle uskršnjih praznika i da će na njoj biti dogovoreno i kada će se taj dokument naći pred poslanicima.
Ona je dodala da će srpski parlament tu deklaraciju svakako usvojiti u toku prolećnog zasedanja.
"Ja sam samo stavila na papir osnove draft verzije te deklaracije, to se ne može nazvati ni nacrt, a daleko je i od predloga. Danas je dodato dovoljno elemenata da već možemo imati nacrt za sledeći susret i mislim da će te konsultacije dati definitivnu verziju dokumenta", rekla je Đukić Dejanović.
Predsednica srpskog parlamenta je navela i da su na sednici Kolegijuma iznete konstruktivne ideje i da se razgovaralo o tome da li je potrebno nabrajati zločine u BiH, na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj ili je dovoljno reći svi zločini na teritoriji bivše Jugoslavije.
Prema njenim rečima, jedna od dilema na današnjem sastanku je bila i da li je potrebno da se u deklaraciji pozove na ranije deklaracije koje je parlament donosio u vezi sa svim tim zločinima.
U Nacrtu deklaracije piše da Skupština Srbija najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO bombardovanja.
U elementima nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadleznosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.
Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu sa Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organim i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom 20. veka.
Skupština Srbije takođe pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida.
Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.
U preambuli nacrta deklaracije, parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.
Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
Konsultacijama nije prisustvovao predstavnik Demokratske stranke Srbije, a predsednik Nove Srbije Velimir Ilić napustio je sastanak
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić je izjavio da se donošenjem utešne, drugorazredne deklaracije o osudi svih zločina, nevine žrtve vređaju i pozvao pozvao poslanike da ne usvoje novu deklaraciju.
On je optužio vladajuću koaliciju da je "neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i protivno interesima srpskog naroda i države nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici".
Aligrudić je ocenio da je iz Skupštine Srbije pre dva dana, kada je usvojena Deklaracija o Srebrenici izašla "užasna slika" i da je taj akt "završni udarac za srpski narod i državu, kao i za Republiku Srpsku, i da je uvreda za sve žrtve rata".
Prema njegovim rečima, negativni dugoročni efekti Deklaracije o Srebrenici biće vidljivi tek u budućnosti.
On je rekao da je juče popodne uputio pismu predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović u kome je naveo da je celokupna javnost mogla da se kroz skupštinsku raspravu uveri koliko je sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve, kao što je to uradila vlast usvajanjem Deklaracije o Srebrenici.
(agencije/MONDO)
Ona je dodala da će srpski parlament tu deklaraciju svakako usvojiti u toku prolećnog zasedanja.
"Ja sam samo stavila na papir osnove draft verzije te deklaracije, to se ne može nazvati ni nacrt, a daleko je i od predloga. Danas je dodato dovoljno elemenata da već možemo imati nacrt za sledeći susret i mislim da će te konsultacije dati definitivnu verziju dokumenta", rekla je Đukić Dejanović.
Predsednica srpskog parlamenta je navela i da su na sednici Kolegijuma iznete konstruktivne ideje i da se razgovaralo o tome da li je potrebno nabrajati zločine u BiH, na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj ili je dovoljno reći svi zločini na teritoriji bivše Jugoslavije.
Prema njenim rečima, jedna od dilema na današnjem sastanku je bila i da li je potrebno da se u deklaraciji pozove na ranije deklaracije koje je parlament donosio u vezi sa svim tim zločinima.
U Nacrtu deklaracije piše da Skupština Srbija najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO bombardovanja.
U elementima nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadleznosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.
Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu sa Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organim i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom 20. veka.
Skupština Srbije takođe pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida.
Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.
U preambuli nacrta deklaracije, parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.
Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
Konsultacijama nije prisustvovao predstavnik Demokratske stranke Srbije, a predsednik Nove Srbije Velimir Ilić napustio je sastanak
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić je izjavio da se donošenjem utešne, drugorazredne deklaracije o osudi svih zločina, nevine žrtve vređaju i pozvao pozvao poslanike da ne usvoje novu deklaraciju.
On je optužio vladajuću koaliciju da je "neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i protivno interesima srpskog naroda i države nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici".
Aligrudić je ocenio da je iz Skupštine Srbije pre dva dana, kada je usvojena Deklaracija o Srebrenici izašla "užasna slika" i da je taj akt "završni udarac za srpski narod i državu, kao i za Republiku Srpsku, i da je uvreda za sve žrtve rata".
Prema njegovim rečima, negativni dugoročni efekti Deklaracije o Srebrenici biće vidljivi tek u budućnosti.
On je rekao da je juče popodne uputio pismu predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović u kome je naveo da je celokupna javnost mogla da se kroz skupštinsku raspravu uveri koliko je sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve, kao što je to uradila vlast usvajanjem Deklaracije o Srebrenici.
(agencije/MONDO)
