Šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen ocenio je na konferenciji za štampu u Beogradu, da je izbor Agima Čekua za premijera Kosova bio "krajnje demokratski" i da će Čeku sigurno uputiti snažan signal kosovskim Srbima da će njihova prava u pokrajini biti zaštićena.
Šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen ocenio je na konferenciji za štampu u Beogradu, da je izbor Agima Čekua za premijera Kosova bio "krajnje demokratski" i da će Čeku sigurno uputiti snažan signal kosovskim Srbima da će njihova prava u pokrajini biti zaštićena.Petersen je, takodje, rekao da je o zabrinutosti, koja povodom Čekua postoji u Beogradu, razgovarao i s predsednikom Srbije Borisom Tadićem koji ga je, kako je rekao, upozorio da Beograd očekuje konkretne rezultate u poboljšanju položaja Srba i drugih manjina u pokrajini.
On je, medjutim, izrazio sumnju u validnost optužbi koje je protiv Čekua izneo Beograd.
"Diplomatski rečeno, postoji više znaka pitanja u pogledu validnosti tih optužbi", rekao je Peteresen, ističući da protiv bivšeg komandanta OVK nije podigunuta nijedna medjunarodna optužnica, a da je i Haški tribunal svojevremeno odustao od podizanja optužnice.
"Protiv Čekua postoji jedino optužnica lokalnih vlasti, a ona, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, nije validna u pokrajini", izneo je Petersen.
Petersen je, kako je rekao, doputovao u Beograd da bi pozvao Beograd da se angažuje, zajedno sa UNMIK-om i kosovskim Albancima, "kako bismo svi zajedno uverili kosovske Srbe da na Kosovu imaju budućnost".
Petersen je želeo da u Beogradu razgovara i s predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom, ali da je on bio zauzet, te da je umesto s premijerom, razgovarao sa njegovim savetnikom Slobodanom Samardžićem.
Osvrćući se na pregovore o budućem statusu pokrajine, Petersen je rekao da je pokretanje tog procesa bilo neophodno zato što je, posle sedam godina, UNMIK "iscrpeo svoju misiju".
"Pokretanje pregovaračkog procesa je već dalo efekte na terenu, jer albanska većina zna šta želi, ali i potpuno shvata na osnovu poruka svih aktera medjunarodne zajednice, da mora da zaradi pravo da ostvari svoje ciljeve", rekao je Peteresen, dodajući da je veoma važno da kosovski Albanci "značajno poboljšaju" situaciju u kojoj žive manjine u pokrajini.
"Dok su bili manjina (u Srbiji), Albanci su imali priliku da vide kako je tadašnja većina izgubila pravo na Kosovo", rekao je Petersen, dodajući da je "i sada važno da shvate da bi i oni mogli da izgube to pravo ukoliko ne budu vladali u ime svih gradjana, uključujući manjine".
Šef UNMIK-a nije želeo da se upušta u nagadjanja kako bi njegove izjave mogle biti protumačene kad je reč o budućem statusu Kosova, ali je ukazao na stav Kontakt grupe da "nema povratka na stanje pre 1999.godine, da će "stav većine biti odlučujući" i da "smo tu gde smo zbog represivne politike" iz decenije 90-ih.
Što se Ramuša Haradinaja, pak, tiče, Petersen je rekao da je svestan reakcija na nedavnu odluku da se tom haškom optuženiku i bivšem komandantu OVK dozvoli političko delovanje, ali je dodao kako je uveren da će Haradinaj delovati "u interesu mulitetničkog Kosova".
(Tanjug)
