Milan Milutinović dao je intervjuu za RTS u kome govori o svom boravku u Hagu, pregovorima u Rambujeu, saradnji sa DOS-om...
Nakon pet i po godina u Haškom tribunalu osećaj gorčine postoji, ali ne u toj meri da bih bio osvetoljubiv, rekao bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, gostujući u emisiji Svedok na Radioteleviziji Srbije.
Opisujući dane koje je proveo u Hagu, Milutinović je rekao da je tamo živeo svoj život, da je to shvatao kao nešto prolazno, i kao nešto što mora da se odradi.
"Svako ima svoj odbrambeni mehanizam, tamo je dosta mesta zauzelo suđenje, pripreme, čitanje materijala. Postoji jedno nepisano pravilo da tamo o slučajevima možda samo razgovaraju oni iz istog predmeta, i da se samo pitaju proceduralne stvari. Svako ima svoju muku i teško je deli sa drugima."
Milutinović je rekao da se dva tri puta sreo na hodniku sa Slobodanom Miloševićem, tokom boravka u Hagu, dodajući da su bili na različitim spratovima i da nisu imali prilike za viđanje.
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, značajnom delu njegove političke karijere, on je rekao da ti pregovori ipak nisu odmah bili osuđeni na neuspeh, ali da su bile različite reakcije.
"Dve delegacije nisu direktno razgovarale. Mi sa Albancima ustvari nikada nismo ni razgovarali, uvek je bilo posrednika. Bilo je manjkavosti u proceduralnom smislu. Nije bilo jedinstva ni unutar Kontakt grupe. Tekst je predviđao referendum samo na jednoj teritoriji, pa se onda unapred znao rezultat."
"Teško je sada biti pametan, taj problem postoji još od Prizrenske lige, i nije se samo prelila situacija iz Albanije na Kosovo. Veliko je pitanje da li je i sam Rugova mogao da reši situaciju, jer je i njegov život bio ugrožen od ekstremističkih grupa."
U seriji BBC "Smrt Jugoslavije", iz koje se saznalo da se sa Medlin Olbrajt sreo četiri puta, i da joj je, u dogovoru sa Miloševićem ponudio da NATO dođe u Srbiju pod komercijalnim uslovima, Milutinović je rekao da su svi pokušavali da nađu način da se izbegne ono najstrašnije.
"Postojala je ideja da se, s obzirom na veliki broj baza Sjedinjenih američkih država, jedan broj izmesti na Kosovo, kao što je recimo to u sporazumima sa Nemačkom ili Italijom, ali pod uslovom da tu odluku ratifikuje srpski parlament."
"To je bila ideja još u razgovorima sa Holbrukom 1996. godine, da se direktno ide u NATO, a ne preko Partnerstva za mir, jer sam mislio da bi u tom kontekstu mnoge stvari išle drugačije", rekao je on.
O tome da je Dejton došao na kraju prvog Klintonovog mandata, kada mu je trebao veliki međunarodni uspeh, Milutinović je rekao da Dejtonski sporazum jeste specifičan jer ima elemente koji su inovacija u međunarodnoj praksi, da je bio politički potreban svima koji su patili.
"To se moralo završiti i postojala je saglasnost o potrebi zatvaranja te bosanske tragedije i u tom smislu su svi bili saglasni, pa nije samo problem mandata. U politici treba biti pragmatičan i ceniti šta druga strana misli, ako nema zajedničkih inetresa, neuspeh je uvek zagarantovan."
Milutinović je rekao da je na predsedničkim izborima 1997. godine, kada je pobedio Vojislava Šešelja, najviše glasova ipak dobio u Srbiji, kao i Šešelj, a ne od Albanaca, čak i u Drenici, o čemu je deo opozicije često govorio.
On je rekao da, ako se pažljivo pročita Ustav iz 1989. može se videti da su kompetencije predsednika samo ustavne, da politiku vode Vlada i Skupština, a ne predsednik.
"Ja sam se vladao po Ustavu. Ali, ako je neko istovremeno predsednik republike i najveće partije i može da menja poslanike kako hoće, onda je normalno da za njim ide vlast."
Nakon Miloševićevog izbornog poraza septembra 2000. godine, i dramatičnih razgovora tokom kojih ga je ubeđivao da prizna poraz, Milutinović je naglasio da je opšti zahtev bio da se prizna pobeda, ali da je bilo izuzetaka, jer su neki smatrali da treba ići u drugi krug.
"Čelnici Demokratske opozicije Srbije (DOS) tražili su podršku da ne dođe do najgoreg, ja sam to i obećao, tako da je to bila dramatična epizoda koja se dobro završila", rekao je on dodajući da je suština tog odnosa bila savetodavna, jer je on mnogo toga u politici prošao.
"To je zapravo značilo da i ne počinje svet od neke nove vlasti, da državni kontinuitet ipak mora postojati."
"Razgovarao sam sa Labusom, on nije imao posebne zahteve, njihova procena je bila da nisu u mogućnosti da kontrolišu situaciju. U tom smilu su tražili pomoć, i ja sam to i obećao", zaključio je Milutinović u intervjuu za RTS.
(FoNet)
Opisujući dane koje je proveo u Hagu, Milutinović je rekao da je tamo živeo svoj život, da je to shvatao kao nešto prolazno, i kao nešto što mora da se odradi.
"Svako ima svoj odbrambeni mehanizam, tamo je dosta mesta zauzelo suđenje, pripreme, čitanje materijala. Postoji jedno nepisano pravilo da tamo o slučajevima možda samo razgovaraju oni iz istog predmeta, i da se samo pitaju proceduralne stvari. Svako ima svoju muku i teško je deli sa drugima."
Milutinović je rekao da se dva tri puta sreo na hodniku sa Slobodanom Miloševićem, tokom boravka u Hagu, dodajući da su bili na različitim spratovima i da nisu imali prilike za viđanje.
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, značajnom delu njegove političke karijere, on je rekao da ti pregovori ipak nisu odmah bili osuđeni na neuspeh, ali da su bile različite reakcije.
"Dve delegacije nisu direktno razgovarale. Mi sa Albancima ustvari nikada nismo ni razgovarali, uvek je bilo posrednika. Bilo je manjkavosti u proceduralnom smislu. Nije bilo jedinstva ni unutar Kontakt grupe. Tekst je predviđao referendum samo na jednoj teritoriji, pa se onda unapred znao rezultat."
"Teško je sada biti pametan, taj problem postoji još od Prizrenske lige, i nije se samo prelila situacija iz Albanije na Kosovo. Veliko je pitanje da li je i sam Rugova mogao da reši situaciju, jer je i njegov život bio ugrožen od ekstremističkih grupa."
U seriji BBC "Smrt Jugoslavije", iz koje se saznalo da se sa Medlin Olbrajt sreo četiri puta, i da joj je, u dogovoru sa Miloševićem ponudio da NATO dođe u Srbiju pod komercijalnim uslovima, Milutinović je rekao da su svi pokušavali da nađu način da se izbegne ono najstrašnije.
"Postojala je ideja da se, s obzirom na veliki broj baza Sjedinjenih američkih država, jedan broj izmesti na Kosovo, kao što je recimo to u sporazumima sa Nemačkom ili Italijom, ali pod uslovom da tu odluku ratifikuje srpski parlament."
"To je bila ideja još u razgovorima sa Holbrukom 1996. godine, da se direktno ide u NATO, a ne preko Partnerstva za mir, jer sam mislio da bi u tom kontekstu mnoge stvari išle drugačije", rekao je on.
O tome da je Dejton došao na kraju prvog Klintonovog mandata, kada mu je trebao veliki međunarodni uspeh, Milutinović je rekao da Dejtonski sporazum jeste specifičan jer ima elemente koji su inovacija u međunarodnoj praksi, da je bio politički potreban svima koji su patili.
"To se moralo završiti i postojala je saglasnost o potrebi zatvaranja te bosanske tragedije i u tom smislu su svi bili saglasni, pa nije samo problem mandata. U politici treba biti pragmatičan i ceniti šta druga strana misli, ako nema zajedničkih inetresa, neuspeh je uvek zagarantovan."
Milutinović je rekao da je na predsedničkim izborima 1997. godine, kada je pobedio Vojislava Šešelja, najviše glasova ipak dobio u Srbiji, kao i Šešelj, a ne od Albanaca, čak i u Drenici, o čemu je deo opozicije često govorio.
On je rekao da, ako se pažljivo pročita Ustav iz 1989. može se videti da su kompetencije predsednika samo ustavne, da politiku vode Vlada i Skupština, a ne predsednik.
"Ja sam se vladao po Ustavu. Ali, ako je neko istovremeno predsednik republike i najveće partije i može da menja poslanike kako hoće, onda je normalno da za njim ide vlast."
Nakon Miloševićevog izbornog poraza septembra 2000. godine, i dramatičnih razgovora tokom kojih ga je ubeđivao da prizna poraz, Milutinović je naglasio da je opšti zahtev bio da se prizna pobeda, ali da je bilo izuzetaka, jer su neki smatrali da treba ići u drugi krug.
"Čelnici Demokratske opozicije Srbije (DOS) tražili su podršku da ne dođe do najgoreg, ja sam to i obećao, tako da je to bila dramatična epizoda koja se dobro završila", rekao je on dodajući da je suština tog odnosa bila savetodavna, jer je on mnogo toga u politici prošao.
"To je zapravo značilo da i ne počinje svet od neke nove vlasti, da državni kontinuitet ipak mora postojati."
"Razgovarao sam sa Labusom, on nije imao posebne zahteve, njihova procena je bila da nisu u mogućnosti da kontrolišu situaciju. U tom smilu su tražili pomoć, i ja sam to i obećao", zaključio je Milutinović u intervjuu za RTS.
(FoNet)
