Vinogradarstvo i vinarstvo, vekovima oblast u kojoj je dominantniji „jači pol” na Balkanu sve više uključuje žene koje se na različite načine bave vinima.
Ovu za Balkan pomalo neobičnu pojavu otkrila je novinar i ljubitelj vina, Jasmina Stefanović, koja nam je ispričala ko su vodeće dame u vinarstvu, kakve su ženske vinske vizije i zašto se i ona sama kao profesionalac posle niza godina uredničkog posla upustila u vinsku avanturu. U susret sajmu vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana”, koji će na Beogradskom sajmu od 1. do 4. septembra okupiti proizvođače iz Srbije, Makedonije i Albanije, razgovarali smo sa Jasminom koja je sve svoje vinske priče sa junacima našeg vremena pretočila u emisiju pod nazivom Lady of Wine.
Zašto ste odlučili da fokus vašeg novinarskog anagžmana postane vino?
- Slučajnost, moglo bi se reći. A sa druge strane, pošto ne verujem u slučajnosti, vino je osim kao deo mog života od rođenja, uspelo da postane i profesija. Zašto od rođenja? Rođena sam u Negotinskoj krajini, u porodici koja se kroz generacije bavila proizvodnjom vina. Mnoge familije, kada se rodi dete, posade drvo ili na neki drugi način obeleže dolazak potomaka na svet, a ja sam dobila - vino. Moj deda je te godine ostavio posebnu količinu vina, koju je godinama obnavljao i dodavao iz novih berbi, da bismo vino flaširali skoro trideset godina kasnije kada se rodilo moje prvo dete. Deda Pečino vino, kako je stajalo na etiketi, otišlo je u mnoge krajeve sveta jer sam poklon koji sam dobila na rođenju želela da podelim sa svojim prijateljima.
Kako se rodila ideja o specijlaizovanoj emisiji?
- A emisija je krenula mnogo kasnije. U stvari sve je započelo sa Instagram stranicom ladyofwine_serbia, na kojoj sam beležila putovanja i obilaske vinarija. Mojim prijateljima je to bila inspiracija za njihova iskustva, a većina su
samo ljubitelji vina, ne profesionalci, tako da im je taj jednostavan način upoznavanja sa vinima i vinarijama bio dobra prilika da i sami mnogo toga saznaju. Na jednom poslovnom sastanku sa Draganom Todorović, tada samo poznanicom, ona je predložila da koncept Instagram stranice pretočimo u emisiju i nakon samo mesec dana smo započele snimanja. Nismo puno toga znale o vinu u profesionalnom smislu, ali je upravo to i bila naša ideja – da se vino približi ljubiteljima, amaterima, da se taj krug širi i van profesionalnih vinskih krugova. I danas, nakon četiri godine emitovanja emisije Lady of Wine, pokušavamo da održimo taj koncept jednostavnosti i predstavljanja vina široj publici, bez obzira da li je to kroz priče o ljudima koji se bave vinarstvom, predstavljanje vina ili kroz vinsku edukaciju.
- Sam naziv emisije kaže da ste zapazili posebno mesto žena u vinskom svetu, na Balkanu?!
- Žene na Balkanu su, nećete verovati, sve prisutnije u vinarstvu, iako se ova oblast i dalje smatra „muškom“. Muškarci su možda više eksponirani, ali je mnogo žena koje su preuzele posao i u vinogradu i u podrumu. U Srbiji je ovu „žensku priču“ pokrenula još pre više od deset godina vinarija i sestre Aleksić, pod sloganom „ženskih ruku delo“, a onda je taj broj protekle decenije samo rastao. Danas su u Srbiji mnoge žene vlasnice ili suvlasnice vinarija i to ne samo „na papiru“: Dijana Milić iz vinarije Pusula iz Pocerine, Mina Avramović iz vinarije Stemina iz Trstenika, Mina i Slavica Todić iz vinarije Doja iz Donje Jošanice kod Blaca, Đurđica Jojić iz vinarije Mačkov podrum iz Iriga, Saša Vujić iz vinarije Fragaria iz Župe, Radica Čembić iz vinarije Adora iz Dobre vode pored Jagodine, Marija Miletić iz vinarije Miletić iz Levača itd., a nedavno je oformljena i zadruga „Vinarija 100 žena“, koja okuplja žene iz različitih profesionalnih oblasti koje su ljubitelji vina. Pomenuću i neke žene iz okruženja, kao što je vlasnica vinarije Queen Maria iz Demir kapije - Maja Kanjuh Manasidi, Dragica Vučinić iz vinarije Zenta (Crna Gora)... Takođe je sve više žena na ključnim pozicijama u vinarijama, enologa, somelijera, koje strpljivo pronalaze ili su već pronašle svoje mesto na vinskom nebu našeg regiona.
Kakve su žene kao vinski konzumenti, a kakve kao preduzetnici u sferi kojom se izvorno bavio jači pol?
- Žene su sa Venere, a muškarci sa Marsa, kako je i naziv popularne knjige, pa je tako i u vinarstvu. Kao i svemu, žene i vinu prilaze na drugačiji način, jer ga povezuju sa mnogo faktora: od društva u kojem su, atmosfere gde se vino pije, osećaja koji imaju u tom trenutku. Tako je i u poslu. Postoji izreka da kada žena vodi firmu, ona stvara porodicu. U našem dosadašnjem iskustvu, žene su i u ovom poslu mnogo opuštenije i nose sa sobom veću radost kada stvore dobro vino. Ili bar to lakše pokazuju.
Postoje li ženska i muška vina?
- Kada smo prvi put organizovale Salon ženskih vina u saradnji sa udruženjem „Žene i vino“ iz Novog Sada, mnogi su nam postavljali to pitanje. Zašto delimo vina na muška i ženska? Ali, ako postoji podela na mušku i žensku književnost, zašto je problem sa vinima? Mi smo ovom manifestacijom želele da promovišemo žene u vinarstvu, kojih danas nije mali broj, kao što sam rekla, ali su ipak daleko manje vidljive od muškaraca. Moram da napomenem da je najznačanije priznanje za vino, platinu na prestižnom Dekantereovom ocenjivanju, Srbiji i vinariji Erdevik, donela jedna žena – enolog Tatjana Đuričić, a prvo zlato za naš autohtoni prokupac vinariji Grabak – enolog Marina Bogićević, a to nije dovoljno poznato. Ovo su samo dva primera gde su žene stvorile vrhunska vina, dajući im taj poseban „touch“.
Osnivač ste Kluba “Lady of Wine“ - koja je misija i šta klub donosi članovima?
- Prvi klub ljubitelja vina je u stvari nastao sasvim spontano u mom domu pod nazivom „Društvo trpezarijskog stola“. Pošto sam sa različitih destinacija donosila vina koja je trebalo probati, a to svakako nije lepo kada čovek radi sam, članovi moje porodice, a kasnije i malo šire okruženje, počelo je da se okuplja za mojim trpezarijskim stolom i degustira vina. Emisija je samo podstakla naše prijateljice da klub organizujemo kao veća druženja. Dejan i Maja Maslovara iz vinoteke „Wine and Pleasure“ su bili oduševljeni ovom idejom i tako su članice Kluba počele da se okupljaju u njihovoj novoj degustacionoj sali, istovremeno koristeći vreme nakon posla za druženje, opuštene razgovore, ali i upoznavanje sa različitim vinima i vinskim pravilima. Na ovaj način žene iz različitih profesionalnih oblasti počele su da se povezuju i kroz svoje osnovne biznise, stvarajući jednu pravu vinsku porodicu. U planu su i obilasci vinarija i još puno novih aktivnosti, ali o tome nekom drugom prilikom.
Emisiju Lady of Wine o sestrama Aleksić možete pogledati na ovom linku.
Poznato je blagorodno dejstvo vina na rasploženje - koliko vas je ova činjenica inspirisala kao autora projekta, sajta, Antistres vodič?
- Nedavno sam radila intervju za emisiju sa profesorom Nestrorovićem o zdravstvenim aspektima vina, koji je na pitanje koliko je vino zaista zdravo, odgovorio: „Radite ono što rade i doktori – pijte vino!“ Kada pričamo o benefitima za zdravlje, naravno da uvek mislimo na količine koje neće preći u svoju suprotnost i postati štetne. U vinu treba uživati jer se tada i naš organizam oseća dobro, a samim tim će se i svakodnevni stres redukovati. Posebno ako vam paše i okruženje i društvo u kojem se vino koje vam prija - ispija.
Vaše omiljeno vino iz Srbije?
- Možda bih pre odgovorila koja je moja omiljena sorta. Definitivno je kaberne sovinjon izbor moje duše, ali bih uvek preporučila našu tamjaniku ili prokupac, a sada i grašac, jer su to sorte koje našu zemlju mogu da učine prepoznatljivom na vinskoj sceni sveta.
A iz regiona preporučujete…?
- Vranac kao regionalnu sortu bih uvek preporučila kada uz njega imamo dobru gastronomsku ponudu.
Više informacija o sajmu vina možete naći na sajtu
