Stručnjaci Greka imaju malo šta da ocene u Srbiji – fale finansijski izveštaji devet parlamentarnih stranaka a i oni pristigli su nepotpuni.
Stručnjaci tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije Greko počeli su danas, trećeg dana boravka u Beogradu, evaluaciju stanja u oblasti finansiranja politicckih partija u Srbiji.
Stranke su na red došle pošto su iz Greko-a dva dana procenjivali tretiranje korupcije u srpskom krivičnom zakonodavstvu. Posao im izgleda neće biti posebno obiman jer je završni finansijski izveštaj za 2009. godinu dostavilo samo 14 od ukupno 23 parlamentarne stranke.
I oni koji su se potrudili da zadovolje bar deo forme nisu se upuštali u detalje jer, kako kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije, većina izveštaja je nepotpuna. Najčešći nedostaci odnose se na nedostavljanje mišljenja ovlašćenog revizora ili izveštaja o prilozima koji prelaze iznos od 6.000 dinara.
Završne godišnje izveštaje o finansiranju dostavile su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Socijalistička partija Srbije, Partija za demokratsko delovanje, Srpska radikalna stranka, Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka i Demohrišćanska stranka Srbije.
Izveštaje su dostavile i Liberalno-demokratska partija, Srpska napredna stranka, Jedinstvena Srbija, Demokratska stranka Srbije, G17 plus, Demokratska stranka i Nova Srbija.
Među parlamentarnim strankama koje nisu dostavile izveštaj su PUPS, Srpski pokret obnove, Savez vojvođanskih Mađara, Zajedno za Šumadiju, Demokratska levica Roma, Pokret veterana Srbije, Socijalno liberalna partija Sandžaka, Socijaldemokratska unija i Sandžačka demokratska paertija.
Svoju zakonsku obavezu ispunilo je i osam vanparlamentarnih stranaka, među kojima su Socijaldemokratska partija Srbije (Rasima Ljajića), Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Pokret snaga Srbije.
Zakon o finansiranju stranaka ne propisuje rok u kojem su partije dužne da podnesu godišnji finansijski izveštaj, ali je Odbor Skupštine Srbije, koji je pre osnivanja Agencije imao nadležnost za tu oblast, pre nekoliko godina propisao neformalni rok - 15. april.
Za kršenje tog roka, pošto nije propisan zakonom, do sada nisu podnošene prekršajne prijave.
Stranke nisu ispunile zakonske obaveze ni pri dostavljanju podataka o prikupljanju i trošenju novca za finansiranje kampanja za vanredne lokalne izbore održane ove godine.
Do danas izveštaje posle lokalnih izbora u Negotinu nisu dostavile G17 plus, Koalicija PUPS-JS i Nova Srbija, dok svoju obavezu posle izbora u Odžacima nisu ispunile Narodna partija, Koalicija Srbija i Romska demokratska stranka.
Većina partija koje su podnele izveštaje nakon lokalnih izbora u te dve opštine, međutim, nisu podnele kompletne izveštaje ili su ih podnele nakon propisanog roka.
Zakon ostavlja Agenciji rok od 90 dana da proveri podatke iz izveštaja, za šta može da angažuje ovlašćene revizore, kao i kažnjavanje stranaka za nepodnošenje izveštaja, odnosno kašnjenje.
Agencija će, kako je ranije najavila direktorka Zorana Marković, u skladu sa Zakonom o upravnom postupku pozvati stranke da se izjasne zbog čega nisu podneli izveštaje, a ako razlog nije opravdan, biće podnete prekršajne prijave.
Važeći Zakon o finansiranju stranaka iz 2003. godine predviđa prekršajne kazne od 200.000 do milion dinara za stranke koje ne podnesu izveštaj ili zakasne, kao i novčane kazne za odgovorna lica.
Zakon predviđa i gubitak prava na sredstva iz javnih izvora za narednu kalendarsku godinu za stranke koje su kaznjene prekršajno.
Stranke su, prema ranije objavljenim podacima, uglavnom prijavljivale da su za kampanje u Odžacima i Negotinu potrošile nekoliko desetina hiljada dinara, koliko je zakonski limit.
Zakon, naime, ograničava iznos novca koji se može prikupiti i potrošiti u kampanji, i zavisi od budžeta opštine ili grada, ali zbog apsurdnosti jedne odredbe, i od ostvarenog rezultata.
Svi učesnici izbora, naime, dele 0,01 odsto neto budžeta, a 0,04 odsto dele one koje osvoje mandate, u zavisnosti od izbornog rezultata.
Stranke mogu da prikupe novac iz donacija a iznos je ograničen na 0,01 odsto lokalnog budžeta, što je za tri opštine u kojima su održani izbori posle Nove godine - Negotin, Odžake i Aranđelovac, 20.000 do 30.000 dinara.
Rok za podnošenje izveštaja za Aranđelovac je 5. maj, odnosno 10 dana od dana održavanja izbora.
Tokom boravka u Srbiji, stručnjaci Greka će se sastati s predstavnicima nadležnih državnih institucija, političkih partija, medija i nevladinih organizacija a konačni izveštaj i preporuke o tome šta treba promeniti u sistemu finansiranja stranaka biće predstavljen u septembru na plenarnom zasedanju Saveta Evrope u Strazburu.
(Beta/MONDO)
Stranke su na red došle pošto su iz Greko-a dva dana procenjivali tretiranje korupcije u srpskom krivičnom zakonodavstvu. Posao im izgleda neće biti posebno obiman jer je završni finansijski izveštaj za 2009. godinu dostavilo samo 14 od ukupno 23 parlamentarne stranke.
I oni koji su se potrudili da zadovolje bar deo forme nisu se upuštali u detalje jer, kako kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije, većina izveštaja je nepotpuna. Najčešći nedostaci odnose se na nedostavljanje mišljenja ovlašćenog revizora ili izveštaja o prilozima koji prelaze iznos od 6.000 dinara.
Završne godišnje izveštaje o finansiranju dostavile su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Socijalistička partija Srbije, Partija za demokratsko delovanje, Srpska radikalna stranka, Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka i Demohrišćanska stranka Srbije.
Izveštaje su dostavile i Liberalno-demokratska partija, Srpska napredna stranka, Jedinstvena Srbija, Demokratska stranka Srbije, G17 plus, Demokratska stranka i Nova Srbija.
Među parlamentarnim strankama koje nisu dostavile izveštaj su PUPS, Srpski pokret obnove, Savez vojvođanskih Mađara, Zajedno za Šumadiju, Demokratska levica Roma, Pokret veterana Srbije, Socijalno liberalna partija Sandžaka, Socijaldemokratska unija i Sandžačka demokratska paertija.
Svoju zakonsku obavezu ispunilo je i osam vanparlamentarnih stranaka, među kojima su Socijaldemokratska partija Srbije (Rasima Ljajića), Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Pokret snaga Srbije.
Zakon o finansiranju stranaka ne propisuje rok u kojem su partije dužne da podnesu godišnji finansijski izveštaj, ali je Odbor Skupštine Srbije, koji je pre osnivanja Agencije imao nadležnost za tu oblast, pre nekoliko godina propisao neformalni rok - 15. april.
Za kršenje tog roka, pošto nije propisan zakonom, do sada nisu podnošene prekršajne prijave.
Stranke nisu ispunile zakonske obaveze ni pri dostavljanju podataka o prikupljanju i trošenju novca za finansiranje kampanja za vanredne lokalne izbore održane ove godine.
Do danas izveštaje posle lokalnih izbora u Negotinu nisu dostavile G17 plus, Koalicija PUPS-JS i Nova Srbija, dok svoju obavezu posle izbora u Odžacima nisu ispunile Narodna partija, Koalicija Srbija i Romska demokratska stranka.
Većina partija koje su podnele izveštaje nakon lokalnih izbora u te dve opštine, međutim, nisu podnele kompletne izveštaje ili su ih podnele nakon propisanog roka.
Zakon ostavlja Agenciji rok od 90 dana da proveri podatke iz izveštaja, za šta može da angažuje ovlašćene revizore, kao i kažnjavanje stranaka za nepodnošenje izveštaja, odnosno kašnjenje.
Agencija će, kako je ranije najavila direktorka Zorana Marković, u skladu sa Zakonom o upravnom postupku pozvati stranke da se izjasne zbog čega nisu podneli izveštaje, a ako razlog nije opravdan, biće podnete prekršajne prijave.
Važeći Zakon o finansiranju stranaka iz 2003. godine predviđa prekršajne kazne od 200.000 do milion dinara za stranke koje ne podnesu izveštaj ili zakasne, kao i novčane kazne za odgovorna lica.
Zakon predviđa i gubitak prava na sredstva iz javnih izvora za narednu kalendarsku godinu za stranke koje su kaznjene prekršajno.
Stranke su, prema ranije objavljenim podacima, uglavnom prijavljivale da su za kampanje u Odžacima i Negotinu potrošile nekoliko desetina hiljada dinara, koliko je zakonski limit.
Zakon, naime, ograničava iznos novca koji se može prikupiti i potrošiti u kampanji, i zavisi od budžeta opštine ili grada, ali zbog apsurdnosti jedne odredbe, i od ostvarenog rezultata.
Svi učesnici izbora, naime, dele 0,01 odsto neto budžeta, a 0,04 odsto dele one koje osvoje mandate, u zavisnosti od izbornog rezultata.
Stranke mogu da prikupe novac iz donacija a iznos je ograničen na 0,01 odsto lokalnog budžeta, što je za tri opštine u kojima su održani izbori posle Nove godine - Negotin, Odžake i Aranđelovac, 20.000 do 30.000 dinara.
Rok za podnošenje izveštaja za Aranđelovac je 5. maj, odnosno 10 dana od dana održavanja izbora.
Tokom boravka u Srbiji, stručnjaci Greka će se sastati s predstavnicima nadležnih državnih institucija, političkih partija, medija i nevladinih organizacija a konačni izveštaj i preporuke o tome šta treba promeniti u sistemu finansiranja stranaka biće predstavljen u septembru na plenarnom zasedanju Saveta Evrope u Strazburu.
(Beta/MONDO)
