Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas venac na spomenik jugoslovenskim partizanima na groblju Vestre Gravlund u Oslu. On je na Poslovnom forumu Srbije i Norveške pozvao norveške kompanije da investiraju u Srbiju
Na spomeniku piše da je više od 3.000 jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu dalo svoje živote u Norveškoj u borbi za slobodu i nezavisnost ove zemlje.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je norveške kompanije da investiraju u Srbiju, iz koje postoji mogućnost bescarinskog izvoza na tržište od 800 miliona ljudi.
"Norveški investitori su dobrodošli u prijateljsku Srbiju, kao i svi građani Norveške", rekao je Tadić na Poslovnom forumu Srbije i Norveške.
Tadić je podsetio da Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU).
Prema njegovim rečima, to omogućava izvoz na tržište od 800 miliona ljudi bez carinskih barijera, uz uslov da je 51 odsto proizvoda napravljeno u Srbiji.
Tadić je istakao da Srbija ima jasan plan razvoja u narednih 10 godina i najavio velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.
Prema njegovim rečima, Srbija ubrzano modernizuje ekonomski sistem i snažno investira u razvoj infrastrukture i novih tehnologija.
"Imamo jasan plan razvoja u narednih 10 godina u ekonomskom, političkom i bezbednosnom kontekstu", istakao je Tadić i podsetio da je taj plan usklađen sa planom razvoja EU do 2020.
Obraćajući se predstavnicima norveških kompanija, Tadić je ocenio da bi za njih bilo posebno interesantno da ulažu u razvoj energetike i putne infrastrukture u Srbiji.
Tadić je najavio da će do kraja 2012. godine biti završena putna infrastruktura na Korodoru 10, koji će biti najakraća i najmodernija veza između zapadne Evrope i Azije.
On je naglasio da Srbija mrežom autoputeva želi da se poveže sa svim zemljama jugoistočne Evrope, što je njena, kako je rekao, "regionalna i nacionalna odgovornost".
Prema njegovim rečima, Srbija če u narednih pet godina uložiti tri milijarde evra u modernizaciju železnice, kako bi se u prvoj fazi omogućilo da se putnički vozovi srpskim železnicama kreću maksimalnom brzinom od 160 kilomatara na čas.
Tadić je istakao da Srbija nije u potpunosti iskoristila svoje energetske potencijale, posebno hidropotencijale na rekama.
"Dobijamo informaciju da 98 odsto energetskih potreba Norveške dolaze iz obnovljivih izvora, što je model koji bismo i mi želimo da dostignemo", rekao je Tadić.
On je naglasio da Srbija u prethodne tri decenije nije dovoljno investirala u sektor energetike, zbog čega je u obavezi da još crpi rudne energente za termoelektrane, uz ispunjavanje svih ekoloških standarda.
Tadić je istakao da Srbija ima značajan energetski resurs, reverzibilnu elektranu u blizini Dunava, Đerdap III, čiji je kapacitet 2.400 megavata.
"Ona je značajna za čitav region, jer jedino Srbija i Rumunija imaju prirodne kapacitete za izgradnju hidroelektrana tog karaktera", rekao je Tadić.
Ukoliko su norveške kompanije zainteresovane za takvu vrstu investicija, rekao je Tadić, Srbija je spremna da razmotri mogućnost zajedničkog poslovnog aranžmana.
On je podsetio i da Srbija ima zalihe uljanih škriljaca koje se procenjuju na pet miliona tona.
Tadić je ponovio da je plan Srbije da postane punopravna članica EU i istakao da ona svoje zakonodavstvo usklađuje sa evropskim pravnim standardima i principima.
On je podsetio i da je u Srbiji reforma pravosuđa, kao pretpostavka slobodnog investiranja, jer obezbeđuje zaštitu stranog kapitala i izvesnost investicija u Srbiji.
"Očekivali smo da će ona dati najbolje rezultate već u ovim mesecima, ali će biti potrebne i određene popravke ovog reformskog postupka", rekao je Tadić.
On veruje da će Srbija proces reforme pravosuđa završiti u najskorije vreme i da će, kao zemlja vladavine prava, moći da bude ponosna u odnosu na sve ostale pravne sisteme u jugoistočnoj Evropi.
Prema rečima Tadića, Srbija je članica NATO programa Partnerstvo za mir i učestvuje u mirivnim misijima Ujedinjenih nacija.
Tadić je istakao i uspeh vojne misije UN u Čadu, u okviru koje Srbija sarađuje sa Norveškom.
Prvu dvodnevnu zvaničnu posetu Norveškoj Tadić popodne završava razgovorom sa predsednikom norveškog parlamenta Dagom Andresenom.
(FoNet)
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je norveške kompanije da investiraju u Srbiju, iz koje postoji mogućnost bescarinskog izvoza na tržište od 800 miliona ljudi.
"Norveški investitori su dobrodošli u prijateljsku Srbiju, kao i svi građani Norveške", rekao je Tadić na Poslovnom forumu Srbije i Norveške.
Tadić je podsetio da Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU).
Prema njegovim rečima, to omogućava izvoz na tržište od 800 miliona ljudi bez carinskih barijera, uz uslov da je 51 odsto proizvoda napravljeno u Srbiji.
Tadić je istakao da Srbija ima jasan plan razvoja u narednih 10 godina i najavio velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.
Prema njegovim rečima, Srbija ubrzano modernizuje ekonomski sistem i snažno investira u razvoj infrastrukture i novih tehnologija.
"Imamo jasan plan razvoja u narednih 10 godina u ekonomskom, političkom i bezbednosnom kontekstu", istakao je Tadić i podsetio da je taj plan usklađen sa planom razvoja EU do 2020.
Obraćajući se predstavnicima norveških kompanija, Tadić je ocenio da bi za njih bilo posebno interesantno da ulažu u razvoj energetike i putne infrastrukture u Srbiji.
Tadić je najavio da će do kraja 2012. godine biti završena putna infrastruktura na Korodoru 10, koji će biti najakraća i najmodernija veza između zapadne Evrope i Azije.
On je naglasio da Srbija mrežom autoputeva želi da se poveže sa svim zemljama jugoistočne Evrope, što je njena, kako je rekao, "regionalna i nacionalna odgovornost".
Prema njegovim rečima, Srbija če u narednih pet godina uložiti tri milijarde evra u modernizaciju železnice, kako bi se u prvoj fazi omogućilo da se putnički vozovi srpskim železnicama kreću maksimalnom brzinom od 160 kilomatara na čas.
Tadić je istakao da Srbija nije u potpunosti iskoristila svoje energetske potencijale, posebno hidropotencijale na rekama.
"Dobijamo informaciju da 98 odsto energetskih potreba Norveške dolaze iz obnovljivih izvora, što je model koji bismo i mi želimo da dostignemo", rekao je Tadić.
On je naglasio da Srbija u prethodne tri decenije nije dovoljno investirala u sektor energetike, zbog čega je u obavezi da još crpi rudne energente za termoelektrane, uz ispunjavanje svih ekoloških standarda.
Tadić je istakao da Srbija ima značajan energetski resurs, reverzibilnu elektranu u blizini Dunava, Đerdap III, čiji je kapacitet 2.400 megavata.
"Ona je značajna za čitav region, jer jedino Srbija i Rumunija imaju prirodne kapacitete za izgradnju hidroelektrana tog karaktera", rekao je Tadić.
Ukoliko su norveške kompanije zainteresovane za takvu vrstu investicija, rekao je Tadić, Srbija je spremna da razmotri mogućnost zajedničkog poslovnog aranžmana.
On je podsetio i da Srbija ima zalihe uljanih škriljaca koje se procenjuju na pet miliona tona.
Tadić je ponovio da je plan Srbije da postane punopravna članica EU i istakao da ona svoje zakonodavstvo usklađuje sa evropskim pravnim standardima i principima.
On je podsetio i da je u Srbiji reforma pravosuđa, kao pretpostavka slobodnog investiranja, jer obezbeđuje zaštitu stranog kapitala i izvesnost investicija u Srbiji.
"Očekivali smo da će ona dati najbolje rezultate već u ovim mesecima, ali će biti potrebne i određene popravke ovog reformskog postupka", rekao je Tadić.
On veruje da će Srbija proces reforme pravosuđa završiti u najskorije vreme i da će, kao zemlja vladavine prava, moći da bude ponosna u odnosu na sve ostale pravne sisteme u jugoistočnoj Evropi.
Prema rečima Tadića, Srbija je članica NATO programa Partnerstvo za mir i učestvuje u mirivnim misijima Ujedinjenih nacija.
Tadić je istakao i uspeh vojne misije UN u Čadu, u okviru koje Srbija sarađuje sa Norveškom.
Prvu dvodnevnu zvaničnu posetu Norveškoj Tadić popodne završava razgovorom sa predsednikom norveškog parlamenta Dagom Andresenom.
(FoNet)
