U znak sećanja na sve oslobodioce i nevino postradale u Drugom svetskom ratu, u Srbiji će danas nizom manifestacija biti obeležen 9. maj - Dan pobede nad fašizmom.
Predsednik Srbije Boris Tadić je novinarima u Moskvi, posle parade povodom 65. godišnjice pobede nad fašizmom, izjavio da srpski narod nikada nije imao ništa blisko sa fašizmom i nacizmom.
Prema njegovim rečima, sve što predstavlja iskaz antisemitizma i rasizma nikada ne sme imati utemeljenje u Srbiji kao antifašističkoj zemlji.
"Kao predsednik Republike uvek ostajem privržen antifašističkim idealima. Kao i drugi državnici u svetu, želim da se poklonim antifašističkim snagama i svima koji su položili svoje živote da bismo mi danas bili slobodni i da bismo mogli da kreiramo našu budućnost u miru", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, današnji dan mora biti obeležavan kao nauk budućim generacijama, jer svet je nekada bio ujedinjen u borbi protiv fašizma a danas je ujedinjen u borbi protiv terorizma.
"Ideja ujedinjene Evrope nastala je na temeljima borbe protiv fašizma, jer ujedinjena Evropa je projekat pomirenja i nikada takvog grandioznog projekta ne bi bilo da nije bilo pobede nad fašizmom", rekao je Tadić.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac poručio je povodom Dana pobede nad fašizmom, 9. maja, da pogubne greške poput onih iz Drugog svetskog rata više ne smeju da se ponove.
"Drugi svetski rat je dokaz koliko ljudi mogu da budu neljudi, koliko ljudski život može da bude jeftin, koliko stradanje ne može da ima meru", rekao je Šutanovac otvarajući juče novi deo stalne postavke u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.
Šutanovac je podsetio da su u borbi protiv fašizma, želeći da odbrane svoju zemlju, narodi Jugoslavije pretrpeli velike gubitke, deset odsto tadašnje populacije.
Novi deo stalne postavke Vojnog muzeja odnosi se na period iz istorije vojske Srbije neposredno pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.
Sastavni deo postavke su i uniforma u kojoj je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević u Marseju 1934. godine, uređaj za dešifrovanje koji je koristio Gestapo, i lični predmeti vođe partizanskog pokreta Josipa Broza Tita i vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića.
Dan pobede nad fašizmom obeležen je i svečanom artiljerijskom paljbom iz šest plotuna, sa Savske terase na Kalemegdanu.
Svečanoj artiljerijskoj paljbi prisustvovalo je nekoliko stotina građana, a svečanost je uveličao i orkestar Vojske Srbije koji je pored tradicionalnih vojnih melodija izvodio i džez numere.
Na prostorima bivše Jugoslavije Srbi su bili okosnica antifašističke borbe ali to zbog karaktera jugoslovenskog pokreta i države nije isticano niti vrednovano, ocenili su danas srpski istoričari u razgovoru za Tanjug povodom Dana pobede.Prema njegovim rečima, sve što predstavlja iskaz antisemitizma i rasizma nikada ne sme imati utemeljenje u Srbiji kao antifašističkoj zemlji.
"Kao predsednik Republike uvek ostajem privržen antifašističkim idealima. Kao i drugi državnici u svetu, želim da se poklonim antifašističkim snagama i svima koji su položili svoje živote da bismo mi danas bili slobodni i da bismo mogli da kreiramo našu budućnost u miru", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, današnji dan mora biti obeležavan kao nauk budućim generacijama, jer svet je nekada bio ujedinjen u borbi protiv fašizma a danas je ujedinjen u borbi protiv terorizma.
"Ideja ujedinjene Evrope nastala je na temeljima borbe protiv fašizma, jer ujedinjena Evropa je projekat pomirenja i nikada takvog grandioznog projekta ne bi bilo da nije bilo pobede nad fašizmom", rekao je Tadić.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac poručio je povodom Dana pobede nad fašizmom, 9. maja, da pogubne greške poput onih iz Drugog svetskog rata više ne smeju da se ponove.
"Drugi svetski rat je dokaz koliko ljudi mogu da budu neljudi, koliko ljudski život može da bude jeftin, koliko stradanje ne može da ima meru", rekao je Šutanovac otvarajući juče novi deo stalne postavke u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.
Šutanovac je podsetio da su u borbi protiv fašizma, želeći da odbrane svoju zemlju, narodi Jugoslavije pretrpeli velike gubitke, deset odsto tadašnje populacije.
Novi deo stalne postavke Vojnog muzeja odnosi se na period iz istorije vojske Srbije neposredno pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.
Sastavni deo postavke su i uniforma u kojoj je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević u Marseju 1934. godine, uređaj za dešifrovanje koji je koristio Gestapo, i lični predmeti vođe partizanskog pokreta Josipa Broza Tita i vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića.
Dan pobede nad fašizmom obeležen je i svečanom artiljerijskom paljbom iz šest plotuna, sa Savske terase na Kalemegdanu.
Svečanoj artiljerijskoj paljbi prisustvovalo je nekoliko stotina građana, a svečanost je uveličao i orkestar Vojske Srbije koji je pored tradicionalnih vojnih melodija izvodio i džez numere.
Srbi izneli teret borbe sa fašistima
Oni su ukazali da su, na žalost, posle razbijanja socijalističke Jugoslavije, zbog političkih i ideoloških razračunavanja, antifašitičke tekovine srpskog naroda i u samoj Srbiji bile zanemarene.
Uloga Srba i Srbije u jugoslovenskom pokretu, koji je bio najveća gerilska vojska posle kineske, bila je ogromna, rekao je istoričar Predrag Marković iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.
On je podsetio da je srpski narod u Drugom svetskom ratu imao dva antifašistička pokreta - partizanski i ravnogorski, ali se uloga Srba i Srbije "utopila" u opštejugoslovenskom pokretu.
Srbi su se u jugoslovenskom pokretu otpora, kako je kazao, zbog komunističke politike pariteta i veštačke simetrije, borili u partizanskim jedinicama pod različitim imenima.
Tako su se u ogromnom broju mobilisani Srbi iz Vojvodine i centralne Srbije borili u hrvatskim, slavonskim, dalmatinskim korpusima, rekao je Marković istakavši da uzrok tog "utapanja" treba tražiti i u nedostatku bilo kakvog osećaja nacionalnog kod srpskih komunista.
"Dok su slovenački i hrvatski komunisti u partizanskom pokretu bili uži rodoljubi - pre svega Hrvati i Slovenci - srpski komunisti, a pogotovo Crnogorci koji su dugo dominirali u KPJ, bili su ravnodušni prema Srbiji i srpskom nacionalnom interesu", objasnio je Marković.
Istoričar Čedomir Antić iz Balkanološkog instituta SANU je podsetio na činjenicu da su ustanak protiv fašista i okupatora, odnosno revolucija, podignuti u krajevima u kojima je živeo većinski srpski narod.
"Činjenica je da su najveća uporišta pokreta otpora bila u srpskim krajevima BiH i Hrvatske, pre svega u Lici, na Baniji i Kordunu i da su u Srbi činili većinu boraca do samog kraja rata, a u ukupnom broju žrtava između 60 i 70 procenata", naveo je Antić.
On je naglasio da to nije isticano, kao ni činjenica da je nad Srbima u fašističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj izvršen genocid, a ni strani autori, u poglavljima o Jugoslaviji, nisu posebno naglašavali doprinos srpskog naroda antifašističkoj borbi.
Razlog treba tražiti, prema rečima Antića, u komunističkom internacionalizmu i činjenici da je KPJ nacionalno pitanje rešavala na principima Kominterne i po uzoru na Sovjetski savez.
Antić je podsetio da je vođa partizanskog pokreta Josip Broz Tito ponikao u Kominterni i da je njegov stav prema Srbima i Srbiji formiran na idejama borbe protiv hegemonije srpske buržoazije, koje su do izražaja došle na kongresu u Drezdenu kada je najavljeno rasparčavanje Jugoslavije, odnosno prostora na kome živi većinski srpski narod.
Ljubodrag Dimić, profesor na katedri za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu, podsetio je da je vrlo brzo teza o hegemoniji srpske buržoazije postala floskula o velikosrpskom hegemonizmu, ali ne buržoazije, već srpskog naroda.
Ovu antisrpsku tezu je Partija nosila na barjaku tokom celog rata, a Srbija je na to odgovorila time što je dala više od 300.000 boraca pokretu sa Josipom Brozom Titom na čelu, od kojih je 160.000 izginulo.
Dimić je podsetio da su na prostoru NDH, koja je obuhvatala i BiH, srpski borci činili apsolutnu većinu 1941/42. godine, a relativnu posle kapitulacije Italije septembra 1943.
"Prema tome, srpski narod se od prvog do poslednjeg dana, služeći revoluciji ili drugom asntifašističkom pokretu, dosledno borio protiv fašizma i nacizma u Evropi", istakao je Dimić.
"Posle rata 1945. godine revolucionarni pobednički pokret gradio je zemlju pomirenja, a to je podrazumevalo uvođenje simetrija, pa i one po kojoj su svi narodi pođednako učestvovali u oslobodilačkoj borbi", istakao je istoričar Mile Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
Prema njegovim recima, ova simetrija je korišćena u toku rata da bi se partizanskom pokretu, koji su predvodili komunisti, obezbedio legitimitet, a posle rata i legitimitet režima.
"Poznato je da su početkom rata srpske brigade po etničkom sastavu sa prostora Hrvatske nazivane hrvatskim i da su to komunisti koristili, i pred Rusima i pred zapadnim saveznicima, kako bi istakli jugoslovensku legitimaciju svog pokreta", rekao je Bjelajac.
"Kada su zapadni saveznici insistirali da je pokret srpskog karaktera, onda su oni pokušavali da dokažu da je svejugoslovenski. To je kasnije ušlo u školski sistem i istorijske udžbenike, tako da je trebalo puno vremena da neki od tih mitova budu svedni na pravu meru, a stručna istorijska znanja počnu da zamenjuju uvrežene političke predstave o zajedničkoj ratnoj prošlosti", objasnio je Bjelajac.
On je ukazao da su pobednici, zbog ideološkog karaktera sukoba, ravnogorskom pokretu negirali svaku pozitivnu karakteristika, pa i ono što je objektivno bio antifašizam.
Ono što je bila realpolitika ravnogorskog pokreta osuđeno je ne samo verbalno, već i kroz sudske procese posle 1945., ali ono što je bila realpolitika komunističkog pokreta, prikrivano je dugi niz godina.
Tako se i danas slabo poznaje i minimizira pokušaj stvaranja modusa i dogovaranja između okupatora, kvislinga i narodnooslobodilačkih pokreta od 1942/43. godine, a real politika protivničkog (četničkog) pokreta karakteriše kao aktivna kolaboracija, istakao Bjelajac.
"Mi smo kao drustvo i danas taoci ove svesti i još trpimo posledice podele na partizane i četnike, a racionalno stručno znanje o tome se veoma teško probija", zaključio je Bjelajac.
Sagovornici Tanjuga su saglasni da je Drugi svetski rat u Jugoslaviji završen, ne kao pobeda Srba, nego partizanske vojske i otud mit o tome da su se svi narodi pođednako borili protiv okupatora.
To ipak, ne sme biti razlog, kako su ocenili, da se posle propasti Jugoslavije, s jedne strane potpuno negira jugoslovenski pokret, a druge vrši politička revizija istorije u kojoj se Srbi predstavljaju kao narod koji nema autentičnu antifašističku prošlost.
"Za razliku od nekih drugih naroda u okruženju, koji takvu prošlost sebi izmišljaju, srpski narod pripada onima evropskim narodima koji se mogu ponositi Danom pobede i svojom borbom protiv fašizma koja je utkana u temelje nove Evrope, a kojoj Srbija teži", zaključio je Dimić.
Veliki doprinos savezničkoj pobedi
Kraljevina Jugoslavija je u Drugi svetski rat uvučena 6. aprila 1941. godine kada su je napale nacistička Nemačka, fašistička Italija i njihovi saveznici.
Vlada Kraljevine Jugoslavija je 25. marta 1941. potpisala Protokol o pristupanju Trojnom paktu, ali je to izazvalo velike demonstracije u Beogradu posle čega je u državnom udaru zbačena vlada Cvetković - Maček.
Nova vlada je donela odluku o priznavanju SSSR sa kojim je potpisan ugovor kojim se Moskva obavezala da pruzi pomoć Beogradu u slučaju napada Nemačke. Nakon toga nacistička Nemačka je bombardovala Beograd ubivši više hiljada ljudi, a u isto vreme su nemačke, italijanske i mađarske trupe napale Jugoslaviju.
Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala nakon 12 dana, a njena teritorija je rasparčana. Nacisti su stvorili Nezavisnu državu Hrvatsku koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu, a ustaše su počele ubijanje Srba, Roma i Jevreja.
Partizanski ustanak protiv okupatora u Srbiji je počeo 7. jula 1941. godine, a Narodno-oslobodilački pokret pod vođstvom partizana i Josipa Broza Tita zapadni saveznici su priznali dve godine kasnije.
Tito je bio na čelu najvećeg antifašističkog pokreta u okupiranoj Evropi, a jugoslovenski partizani su bili deo antifašističke koalicije.
Jedinice Narodno-oslobodilačke vojske oslobodile su Beograd u oktobru 1944. uz pomoć sovjetske Crvene armije, a potom su usledile borbe na Sremskom frontu tokom oslobađana čitave zemlje. Kraj rata Narodno oslobodilačka vojka dočekala je sa 800.000 vojnika.
Sovjetska Crvena armija je krajem aprila 1945. godine zauzela Berlin, a nacistička Nemačka je kapitulirala 9. maja te godine.
Dan pobede u Srbiji
Polaganjem venaca na spomen-obeležja oslobodiocima i žrtvama Drugog svetskog rata širom Srbije danas je obeležen Dan pobede nad fašizmom, 9. maj.
Zvanični Srbije su tim povodom poručili da se fašizam u Srbiji ne sme ponoviti i da se oni koji su ga pobedili ne smeju zaboraviti.
Zamenik premijera Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić položio je vence na Groblje oslobodiocima Beograda 1944. godine, gde su pomen stradalima služili su predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Ruske crkve.
Vence na Groblje oslobodiocima Beograda i na spomenik Crvenoarmejcu položili su i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, ministar prosvete Žarko Obradović, predstavnici Vojske Srbije i ruskih oružanih snaga, kao i predstavnici diplomatskog kora.
Dačić je naveo da mu je drago da se Vlada Srbije posle dugog niza godina, i zvanično uključila u proslavu pobede nad fašizmom, što znači očuvanje uspomene na antifašizam koji je aktuelan i u sadašnjom periodu.
U Srbiji se, rekao je, ne može voditi borba protiv neofašističkIh pokreta koji propagiraju nasilje, netoletanciju i revanšinzam, ukoliko se ne razvija sistem vrednosti koji se zasniva na antifašizmu.
Venac predsednika republike na grob Neznanog junaka na Avali položio je izaslanik predsednika, ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Vence je položila i delegacija ministarstva odbrane, predvođena zamenikom načelnika generelštaba VS Mladenom Ćirkovićem, a u ime diplomatskog kora venac je položio doajen, ambasador Maroka Kamal Fahir Benaizis.
U Jagodini su delegacije Skupštine grada i SUBNOR-a, položile vence na spomenik partizanima u Aleji nosilaca Partizanske spomenice na Gradskom groblju, spomen-kosturnicu 1.170 boraca i oficira Crvene armije na "Ruskom groblju" i Spomenik učesnicima svih srpskih ratova na Skveru omladine u centru grada.
U Spomen-parku borbe i pobede u Čačku, koji čuva uspomenu na više od 4.000 palih boraca i žrtava fašističkog terora, položeni venci Vojske Srbije, Skupštine grada, Moravičkog okruga, boračke organizacije, rodbine, Socijalističke partije Srbije (SPS) i Ambasade Rusije u Srbiji.
Dan pobede nad fašizmom, obeležen je i u Loznici polaganjem venaca i cveća na Partizansko spomen-groblje, gde počivaju posmrtni ostaci učesnika Drugog svetskog rata i boraca palih u borbama za oslobođenje Jadra.
Minutom ćutanja i počasnim plotunom Užičani su odali počast poginulim borcima na partizanskom groblju "Dovarje", gde je sahranjeno 229 boraca Narodnoslobodilačkog rata, među kojima je i šest narodnih heroja.
Obeležavenje Dana pobede nad fašizmom, biće nastavljeno svečanim koncertom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički", kod Paviljona "Cvijeta Zuzorić" i na Trgu Republike, a potom i svečanim defileom Reprezentativnog orkestra Garde.
Premijer Srbije Mirko Cvetković će u večceras prirediti svečani prijem za učesnike Drugog svetskog rata (1941-1945), predstavnike Skupštine Srbije i Vlade Srbije, diplomatske predstavnike i izaslanike odbrane i šefove međunarodnih misija u Srbiji u Velikoj ratnoj sali nekadašnjeg Generalštaba.
(agencije/MONDO)
