Povodom Dana Evrope, 9. maja, na 27 štandova predstavljene zemlje članice Unije. Građani nedovoljno upoznati šta donosi članstvo u EU, ukazuju stručnjaci.
Šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer otvorio je danas na Kalemegdanu, povodom 9. maja - Dana Evrope, "Euro park", u okviru koga su na 27 štandova predstavljene zemlje članice Unije, rekavši da se nada dobroj i uspešnoj evropskoj budućnosti za Srbiju.
Otvaranju su prisustvovali i direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević i član Gradskog veća Beograda Željko Ožegović.
Dežer je rekao da je zadovoljan što se 60. godišnjica EU, koja je sada ima 27 članica, obeležava sa građanima Beograda i Srbije.
"Rastemo brzo, bez obzira na krizu, i ako smo zajedno i solidarni možemo prebroditi sve", rekao je on, podsetivši da je taj moto jedan od simbola današnjeg obeležavanja Dana Evrope.
On je ocenio da je neophodno upoznati građane Srbije sa ulaskom u EU i dodao da se nada da će građani, kada se bude postavilo pitanje ulaska Srbije, biti za to.
Delevićeva je ocenila da ima izazova u EU, ali i u Srbiji, ali da ni Srbija, niti Unija ne treba da zaborave zašto je evropska porodica krenula putem proširenja.
"Mi smo krenuli zbog reformi koje se dešavaju u procesu EU integracija, a koje garantuju građanima poboljšanje životnog standarda, vladavinu prava i života kakav žele da vide", rekla je Delevićeva.
Ona je navela da je EU zaokružila zonu mira, stabilnosti i prosperiteta koju ima i dodala da bez obzira na izazove veruje da će se putovanje Srbije, zbog obostranog strateškog interesa, završiti ulaskom država zapadnog Balkana u EU.
Osvrćući se na zahteve Mreže za restituciju koja je takođe postavila svoj štand na kalemgdanu, Delević je izrazila nadu i uverenje da tokom ove godine biti rešeno pitanje povratka i nadoknade oduzete imovine.
Ožegović je rekao da Srbija ima dosta težak posao na tom putu, ali da će biti brzo deo porodice EU, ako bude posvećena i ako bude imala vere i podršku Unije.
Dežer i Ožegović su ranije danas otvorili košarkaški i odbojkaški turnir na Kalemegdanu.
U okviru održavanja centralne manifestacije proslave Dana Evrope na Kalemegdanu, na štandovima država članica EU biće razgovarano sa građanima o viznoj liberalizaciji, životnoj sredini i drugim temama, a biće priređeni i umetnički i kulturni programi i sportske manifestacije.
U okviru sortskih manifestacija planirani su košarkaški i odbojkaški turniri na kojima će učestvovati škole iz Srbije, koje će predstavljati po jednu članicu EU.
Operativni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID Marko Blagojević rekao je Tanjugu da su februarska istraživanja javnog mnjenja pokazala da je gotovo polovina ispitanika "spremna da prizna" da o EU ne zna dovoljno i da bi želeli da znaju više.
"Retko ljudi priznaju da o nečemu ne znaju dovoljno, ili da bi želeli da znaju više nego što znaju. Mi imamo gotovo polovinu populacije koja tvrdi da je upravo takva situacija sa njihovim znanjem o EU", naveo je on.
Blagojević kaže da građani, pre svega, znaju o nekim pozitivnim i negativnim stereotipima i predrasudama u vezi sa EU, a ako bi se zaista ispitalo njihovo znanje verovatno bi se naišlo na visok nivo nepoznavanja.
Približavanje Uniji bi najveću korist trebalo da donese poljoprivrednicima među kojima prevoladava "ispod prosečan" stav prema EU, rekao je Blagojević.
On kaže da polovina ostalih ispitanika tvrdi da sasvim dovoljno zna o EU i da im nisu potrebne dodatne informacije, ali im on, kako kaže, ne veruje.
"Među njima ima onih da su uvereni da znaju sve, a ima i onih koji nisu dovoljno hrabri da kažu da ne znaju dovoljno, ili da ne znaju ništa", objasnio je Blagojević.
Znanje o EU i evropskim integracijama u Srbiji, verovatno, nije na zavidnom nivou, rekao je on, dodajuci da je to potpuno razumljivo imajući u vidu da je taj proces komplikovan pa se samim tim ne može očekivati od većine građana da razumeju sve detalje tog procesa.
Kada je reč o medijima, Blagojević kaže da tekstovi o evropskim integracijama Srbije ne manjkaju, ali je pitanje da li su oni dovoljno atraktivni da bi privukli pažnju čiltalaca i gledalaca.
Prema njegovim rečima, građani putem medija stiču pozitivnu sliku o EU.
Za penzionerku Desanku Paunović nije sasvim jasno kakvu će korist Srbija imati o ulaska u EU, iako se o tome mnogo priča. Ona smatra da bi informacije o tome trebalo da budu jasnije.
Gimnazijalka Ana Milošević se slaže sa Paunovićevom da građani nisu dovoljno ifnormisani šta su prednosti evropskih itegracija naše zemlje.
Ona smatra da su o toj temi nešto bolje informisani mladi koji žive u Beogradu, što nije slučaj i sa onima koji žive u drugim delovima zemlje.
Stomatolog Vojislav Davović kaže da zna dovoljno o tome šta znači članstvo Srbije u EU, ali smatra i da informacije na tu temu nisu dovoljno zastupljene u srpskim medijima.
Penzionerka Olivera Beker je uverena da za Srbiju nema drugog puta osim Evrope, istakavši da bi o tome šta to znači trebalo prvenstveno edukovati mlade, jer je reč o njihovoj budućnosti. Ona kaže da nije zadovoljna zastupljenošću te teme u medijima.
"Neophodno je dati mnogo vise informacija i to pravih, izvornih i korisnih. Treba upoznati mlade šta im to znači za obrazovanje, kulturu, život i budućnost", kazala je Bekerova.
Novinar Bojan Muždeka kaže da građani ulazak Srbije u EU povezuju sa boljim standardom, ali retko sa procedurama i sistemom kao urednjenjem. On je naveo da to pitanje mediji podržavaju i afirmišu ne samo kroz stručne emisije i informativni program, već i u okviru zabavnog programa.
(agencije/MONDO)
Otvaranju su prisustvovali i direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević i član Gradskog veća Beograda Željko Ožegović.
Dežer je rekao da je zadovoljan što se 60. godišnjica EU, koja je sada ima 27 članica, obeležava sa građanima Beograda i Srbije.
"Rastemo brzo, bez obzira na krizu, i ako smo zajedno i solidarni možemo prebroditi sve", rekao je on, podsetivši da je taj moto jedan od simbola današnjeg obeležavanja Dana Evrope.
On je ocenio da je neophodno upoznati građane Srbije sa ulaskom u EU i dodao da se nada da će građani, kada se bude postavilo pitanje ulaska Srbije, biti za to.
Delevićeva je ocenila da ima izazova u EU, ali i u Srbiji, ali da ni Srbija, niti Unija ne treba da zaborave zašto je evropska porodica krenula putem proširenja.
"Mi smo krenuli zbog reformi koje se dešavaju u procesu EU integracija, a koje garantuju građanima poboljšanje životnog standarda, vladavinu prava i života kakav žele da vide", rekla je Delevićeva.
Ona je navela da je EU zaokružila zonu mira, stabilnosti i prosperiteta koju ima i dodala da bez obzira na izazove veruje da će se putovanje Srbije, zbog obostranog strateškog interesa, završiti ulaskom država zapadnog Balkana u EU.
Osvrćući se na zahteve Mreže za restituciju koja je takođe postavila svoj štand na kalemgdanu, Delević je izrazila nadu i uverenje da tokom ove godine biti rešeno pitanje povratka i nadoknade oduzete imovine.
Ožegović je rekao da Srbija ima dosta težak posao na tom putu, ali da će biti brzo deo porodice EU, ako bude posvećena i ako bude imala vere i podršku Unije.
Dežer i Ožegović su ranije danas otvorili košarkaški i odbojkaški turnir na Kalemegdanu.
U okviru održavanja centralne manifestacije proslave Dana Evrope na Kalemegdanu, na štandovima država članica EU biće razgovarano sa građanima o viznoj liberalizaciji, životnoj sredini i drugim temama, a biće priređeni i umetnički i kulturni programi i sportske manifestacije.
U okviru sortskih manifestacija planirani su košarkaški i odbojkaški turniri na kojima će učestvovati škole iz Srbije, koje će predstavljati po jednu članicu EU.
EU? Šta je to?
Građani Srbije nisu dovoljno informisani o tome šta, zapravo, znači clanstvo u Evropskoj uniji, iako u medijima ne manjkaju tekstovi na tu temu, saglasni su stručnjaci, uz napomenu da uvek može da bude bolje.Operativni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID Marko Blagojević rekao je Tanjugu da su februarska istraživanja javnog mnjenja pokazala da je gotovo polovina ispitanika "spremna da prizna" da o EU ne zna dovoljno i da bi želeli da znaju više.
"Retko ljudi priznaju da o nečemu ne znaju dovoljno, ili da bi želeli da znaju više nego što znaju. Mi imamo gotovo polovinu populacije koja tvrdi da je upravo takva situacija sa njihovim znanjem o EU", naveo je on.
Blagojević kaže da građani, pre svega, znaju o nekim pozitivnim i negativnim stereotipima i predrasudama u vezi sa EU, a ako bi se zaista ispitalo njihovo znanje verovatno bi se naišlo na visok nivo nepoznavanja.
Približavanje Uniji bi najveću korist trebalo da donese poljoprivrednicima među kojima prevoladava "ispod prosečan" stav prema EU, rekao je Blagojević.
On kaže da polovina ostalih ispitanika tvrdi da sasvim dovoljno zna o EU i da im nisu potrebne dodatne informacije, ali im on, kako kaže, ne veruje.
"Među njima ima onih da su uvereni da znaju sve, a ima i onih koji nisu dovoljno hrabri da kažu da ne znaju dovoljno, ili da ne znaju ništa", objasnio je Blagojević.
Znanje o EU i evropskim integracijama u Srbiji, verovatno, nije na zavidnom nivou, rekao je on, dodajuci da je to potpuno razumljivo imajući u vidu da je taj proces komplikovan pa se samim tim ne može očekivati od većine građana da razumeju sve detalje tog procesa.
Kada je reč o medijima, Blagojević kaže da tekstovi o evropskim integracijama Srbije ne manjkaju, ali je pitanje da li su oni dovoljno atraktivni da bi privukli pažnju čiltalaca i gledalaca.
Prema njegovim rečima, građani putem medija stiču pozitivnu sliku o EU.
Za penzionerku Desanku Paunović nije sasvim jasno kakvu će korist Srbija imati o ulaska u EU, iako se o tome mnogo priča. Ona smatra da bi informacije o tome trebalo da budu jasnije.
Gimnazijalka Ana Milošević se slaže sa Paunovićevom da građani nisu dovoljno ifnormisani šta su prednosti evropskih itegracija naše zemlje.
Ona smatra da su o toj temi nešto bolje informisani mladi koji žive u Beogradu, što nije slučaj i sa onima koji žive u drugim delovima zemlje.
Stomatolog Vojislav Davović kaže da zna dovoljno o tome šta znači članstvo Srbije u EU, ali smatra i da informacije na tu temu nisu dovoljno zastupljene u srpskim medijima.
Penzionerka Olivera Beker je uverena da za Srbiju nema drugog puta osim Evrope, istakavši da bi o tome šta to znači trebalo prvenstveno edukovati mlade, jer je reč o njihovoj budućnosti. Ona kaže da nije zadovoljna zastupljenošću te teme u medijima.
"Neophodno je dati mnogo vise informacija i to pravih, izvornih i korisnih. Treba upoznati mlade šta im to znači za obrazovanje, kulturu, život i budućnost", kazala je Bekerova.
Novinar Bojan Muždeka kaže da građani ulazak Srbije u EU povezuju sa boljim standardom, ali retko sa procedurama i sistemom kao urednjenjem. On je naveo da to pitanje mediji podržavaju i afirmišu ne samo kroz stručne emisije i informativni program, već i u okviru zabavnog programa.
(agencije/MONDO)
