U poslednjih osam meseci, otkada je stupio na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji, u Beogradu je izdato oko 250 lokacijskih dozvola. Metro u glavnom gradu neće biti ni laki niti teški već beogradski, rekao je Dragan Đilas.
Gradonačelnik Beograda je dodao da je međutim "samo desetak odsto onih koji su dobili odobrenje za izgradnju napravilo sledeći korak odnosno otišli su u Direkciju za izgradnju Beograda, potpisali ugovor o zemljištu i dobili prijavu radova".
Đilas je ocenio da sigurno ima problema u primeni novog Zakona, ali da je osnovni problem u tome što investitori nemaju sredstava do počnu i završe projekte, pa tako u Beogradu ima mnogo velikih objekata u izgradnji "koji se nikako ne završavaju".
On je kazao da je problem i u tome što nema tržišta, da narod nema para i da je sve manje građana koji su spremni da kupe stan u fazi sive gradnje, zbog lošeg iskustva.
Gradonačelnik je naveo i da država mora zajedno sa bankama da omogući povoljnije uslove otplate kredita građanima, koji su ušli u kredite od 20 - 25 godina, kada su imali plate 50.000 dinara i kada im je rata bila 25.000 dinara, jer ta rata sada iznosi više od 30.000 dinara.
Đilas je dodao da će, kao što je i ranije najavljeno, država uskoro početi i izgradnju oko 5.000 jeftinih stanova na prostoru beogradske kasarne "Stepa Stepanović", u skladu sa Uredbom o subvencionisanju finansiranja radi omasovljenja stambene izgradnje.t
Na skupu sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji, u hotelu Hajat, gradonačelnik je naveo neke loše primere u građevini - na radovima na hotelu "Metropol" nema nijednog radnika, u decembru je izdata dozvola "Sorabiji" za izgradnju velikog hotela pored "Bigza", a još uvek niko ništa ne radi...
Đilas je u izjavi novinarima pohvalio rad gradskog Sekretarijata za urbanizam i ocenio da su se zahvaljujući novim podzakonskim aktima mnoge stvari "otkočile".
Katastar je izdao više od 600 potvrda o konverziji prava korišćenja u pravo svojine bez nadoknade, rekao je gradonačelnik.
On je kazao da su počele da se izdaju i prve potvrde za konverziju sa nadokandom, što je osnov za dobijanje lokacijskih dozvola.
Član Upravnog odbora Američke privredne komore Gustavo Navaro je rekao da je oblast nekretnina već godinama glavna prepreka nekonkurentnosti ne samo Beograda već i cele Srbije i da umanjuje mogućnost privlačenja većeg obima direktnih stranih ivesticija.
"U vezi sa primenom novog Zakona o planiranju i izgradnji sprovođenje novih procedura od strane lokalnih vlasti je finalni test u sprovođenju reformi u toj oblasti", kazao je Navaro.
Gradonačelnik Beograda je pozvao članice Američke privredne komore u Srbiji da se, ako imaju nekih problema u komunikaciji sa gradskom administracijom, obrate dikretno njegovom kabinetu.
On je istakao da je najveći patriotizam za njega da se sačuvaju radna mesta i otvore nova, a govoreći o javnim gradskim preduzećima naveo je da su sva profitabilna, osim GSP - a.
Đilas je kazao da su ta preduzeća ostvarila dobit od skoro tri milijarde dinara u 2009. godini, kao i da će prvi put u istoriji polovina tog novca biti prebačena u gradski budžet, a druga će ostati tim preduzećima kako bi nastavila uspešno da posluju.
On je dodao da bi državna preduzeća, od kojih je samo "Telekom" profitabilan "i još po neko", trebalo da se ugledaju na gradska javna preduzeća.
"Beogradski metro neće početi da se gradi dok ne bude bilo jasno šta će se dešavati svakoga dana sledećih 10 godina, koliko je potrebno da se po našoj proceni izgrade njegove tri linije", rekao je on nakon poslovnog doručka sa predstavnicima kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji.
Kako je objasnio, tokom leta bi trebalo da se donese odluka o osnovnim planovima vezanim za izgradnju beogradskog metroa.
"To znači nezavisni šinski sistem, a ne razvijeni tramvaj", da na Novom Beogradu trasa metroa bude iznad zemlje, a u centru grada ispod zemlje, kao i da druga linija spaja centar grada i Banovo brdo, rekao je Đilas naglasivši da "ne pravimo ni laki ni teški, već beogradski metro koji treba da ima kapacitet da zadovolji potrebe grada".
Prema njegovim rečima, treba da se uradi preliminarni dizajn metroa, da se nađu finansijeri, kao i način na koji će se novac vratiti.
"Nećemo da uđemo u projekat koji ne može da se realizuje", kazao je on.
"Po našoj proceni, koja je mnogo opšta, za tri linije beogradskog metroa potrebno je više od milijardu evra", rekao je Đilas i dodao da mora da se vidi i kakav će biti udeo Republike, jer "ne želimo da neko u Srbiji misli da se njegovim parama gradi metro".
Đilas je kazao i da neće koristiti izgradnju metroa u stranačkoj kampaniji.
"To da ide gradonačelnik da stiska dugme, da počne da se buši neko brdo i pokažemo da gradimo metro da bi se slikali pred neke izbore, taj film u Beogradu se, dok sam ja gradonačelnik, neće davati", istakao je on.
Na pitanje novinara da li je grad spreman da podrži projekat kojim bi stadion fudbalskog kluba "Crvena zvezda" postao poslovno-sportski objekat, Đilas je kazao da bi država najpre trebalo da donese odluku o rešavanju vlasničke strukture u fudbalskim klubovima.
"Potpuno smo otvoreni za svaki projekat koji treba da omogući razvoj sporta u Srbiji i spremni da grad u njemu učestvuje", rekao je on.
Đilas smatra da bi takvi projekti i "Zvezdi" i "Partizanu" omogućili dodatna sredstva koja bi se onda iz fudbala preselila u neprofitne sportove koji Srbiji donose najviše medalja.
Gradonačelnik Beograda je najavio i da će ove godine raditi na izmeni propisa koji regulišu komunalne takse, poput one za isticanje naziva firmi, kako bi njihov iznos bio vezan za veličinu firme i njen prihod, a ne za lokaciju na kojoj se nalazi.
Grad radi analizu i koliko kompanija plaća tu taksu, a kako je dodao, o budućem propisu će se razgovarati sa svim zainteresovanima.
(agencije/MONDO)
Đilas je ocenio da sigurno ima problema u primeni novog Zakona, ali da je osnovni problem u tome što investitori nemaju sredstava do počnu i završe projekte, pa tako u Beogradu ima mnogo velikih objekata u izgradnji "koji se nikako ne završavaju".
On je kazao da je problem i u tome što nema tržišta, da narod nema para i da je sve manje građana koji su spremni da kupe stan u fazi sive gradnje, zbog lošeg iskustva.
Gradonačelnik je naveo i da država mora zajedno sa bankama da omogući povoljnije uslove otplate kredita građanima, koji su ušli u kredite od 20 - 25 godina, kada su imali plate 50.000 dinara i kada im je rata bila 25.000 dinara, jer ta rata sada iznosi više od 30.000 dinara.
Đilas je dodao da će, kao što je i ranije najavljeno, država uskoro početi i izgradnju oko 5.000 jeftinih stanova na prostoru beogradske kasarne "Stepa Stepanović", u skladu sa Uredbom o subvencionisanju finansiranja radi omasovljenja stambene izgradnje.t
Na skupu sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji, u hotelu Hajat, gradonačelnik je naveo neke loše primere u građevini - na radovima na hotelu "Metropol" nema nijednog radnika, u decembru je izdata dozvola "Sorabiji" za izgradnju velikog hotela pored "Bigza", a još uvek niko ništa ne radi...
Đilas je u izjavi novinarima pohvalio rad gradskog Sekretarijata za urbanizam i ocenio da su se zahvaljujući novim podzakonskim aktima mnoge stvari "otkočile".
Katastar je izdao više od 600 potvrda o konverziji prava korišćenja u pravo svojine bez nadoknade, rekao je gradonačelnik.
On je kazao da su počele da se izdaju i prve potvrde za konverziju sa nadokandom, što je osnov za dobijanje lokacijskih dozvola.
Član Upravnog odbora Američke privredne komore Gustavo Navaro je rekao da je oblast nekretnina već godinama glavna prepreka nekonkurentnosti ne samo Beograda već i cele Srbije i da umanjuje mogućnost privlačenja većeg obima direktnih stranih ivesticija.
"U vezi sa primenom novog Zakona o planiranju i izgradnji sprovođenje novih procedura od strane lokalnih vlasti je finalni test u sprovođenju reformi u toj oblasti", kazao je Navaro.
Gradonačelnik Beograda je pozvao članice Američke privredne komore u Srbiji da se, ako imaju nekih problema u komunikaciji sa gradskom administracijom, obrate dikretno njegovom kabinetu.
On je istakao da je najveći patriotizam za njega da se sačuvaju radna mesta i otvore nova, a govoreći o javnim gradskim preduzećima naveo je da su sva profitabilna, osim GSP - a.
Đilas je kazao da su ta preduzeća ostvarila dobit od skoro tri milijarde dinara u 2009. godini, kao i da će prvi put u istoriji polovina tog novca biti prebačena u gradski budžet, a druga će ostati tim preduzećima kako bi nastavila uspešno da posluju.
On je dodao da bi državna preduzeća, od kojih je samo "Telekom" profitabilan "i još po neko", trebalo da se ugledaju na gradska javna preduzeća.
Metro - ni laki, niti teški
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ocenio je danas da glavni grad ima snage da uz pomoć države krene u izgradnju metroa u naredne dve godine, ali je uslov za to da se urade detaljni planovi svih radova, ali i finansiranja."Beogradski metro neće početi da se gradi dok ne bude bilo jasno šta će se dešavati svakoga dana sledećih 10 godina, koliko je potrebno da se po našoj proceni izgrade njegove tri linije", rekao je on nakon poslovnog doručka sa predstavnicima kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji.
Kako je objasnio, tokom leta bi trebalo da se donese odluka o osnovnim planovima vezanim za izgradnju beogradskog metroa.
"To znači nezavisni šinski sistem, a ne razvijeni tramvaj", da na Novom Beogradu trasa metroa bude iznad zemlje, a u centru grada ispod zemlje, kao i da druga linija spaja centar grada i Banovo brdo, rekao je Đilas naglasivši da "ne pravimo ni laki ni teški, već beogradski metro koji treba da ima kapacitet da zadovolji potrebe grada".
Prema njegovim rečima, treba da se uradi preliminarni dizajn metroa, da se nađu finansijeri, kao i način na koji će se novac vratiti.
"Nećemo da uđemo u projekat koji ne može da se realizuje", kazao je on.
"Po našoj proceni, koja je mnogo opšta, za tri linije beogradskog metroa potrebno je više od milijardu evra", rekao je Đilas i dodao da mora da se vidi i kakav će biti udeo Republike, jer "ne želimo da neko u Srbiji misli da se njegovim parama gradi metro".
Đilas je kazao i da neće koristiti izgradnju metroa u stranačkoj kampaniji.
"To da ide gradonačelnik da stiska dugme, da počne da se buši neko brdo i pokažemo da gradimo metro da bi se slikali pred neke izbore, taj film u Beogradu se, dok sam ja gradonačelnik, neće davati", istakao je on.
Na pitanje novinara da li je grad spreman da podrži projekat kojim bi stadion fudbalskog kluba "Crvena zvezda" postao poslovno-sportski objekat, Đilas je kazao da bi država najpre trebalo da donese odluku o rešavanju vlasničke strukture u fudbalskim klubovima.
"Potpuno smo otvoreni za svaki projekat koji treba da omogući razvoj sporta u Srbiji i spremni da grad u njemu učestvuje", rekao je on.
Đilas smatra da bi takvi projekti i "Zvezdi" i "Partizanu" omogućili dodatna sredstva koja bi se onda iz fudbala preselila u neprofitne sportove koji Srbiji donose najviše medalja.
Gradonačelnik Beograda je najavio i da će ove godine raditi na izmeni propisa koji regulišu komunalne takse, poput one za isticanje naziva firmi, kako bi njihov iznos bio vezan za veličinu firme i njen prihod, a ne za lokaciju na kojoj se nalazi.
Grad radi analizu i koliko kompanija plaća tu taksu, a kako je dodao, o budućem propisu će se razgovarati sa svim zainteresovanima.
(agencije/MONDO)
