Marko Kosanović je završio medicinu kao jedan od sto najboljih studenata čime je našao svoje mesto u programu “Najboljih sto” mladih lekara.
Time je dobio priliku da izabere odgovorajuće specijalističke studije i da zasnuje željeni radni odnos. Umesto velikih centara, Marko je izabrao jedan mali i lep grad za život i karijeru, ali njegov grad. Vratio se u Sremsku Mitrovicu odakle je potekao i danas je specijalizant na odeljenju ginekologije Opšte bolnice Sremska Mitrovica, a ovaj grad vidi kao idelano mesto za život za mlade porodice kao što je njegova.
Sada si na specijalizaciji. Kakvo će biti tvoje usmerenje?
Poslednjih godinu i po dana sam proveo na bolničkom prijemu i korona centru, ali sam za specijalizaciju izabrao ginekologiju. To je moja želja već dve godine od kako sam upoznao rad mitrovačkih ginekologa. Dirnula me je ta draž rađanja novog života, taj osećaj pomoći kada se potomstvo širi. Takođe, želim da pomognem da se izleče mnoge žene od maligniteta, čega nažalost ima.
Zašto si izabrao medicinu za svoj životni poziv?
Medicina se nametnula vremenom. Kao mali sam hteo da se bavim tehnikom, uvek me je zanimala elektronika i fizika. Onda se desilo da nama u porodici treba lekar, da moraš stalno da se oslanjaš na nekoga, očekuješ pomoć od drugih. Tada shvatiš da je jako bitno da možeš pomoći dragim ljudima kada im je pomoć neophodna. Iz toga mi se razvila želja za medicinom, jer kada treba da se spasi život, onda je biti lekar od neprocenjive vrednosti.
Bolnica u kojoj radiš će biti rekonstruisana i dograđena. Znači li to?
Svi željno iščekujemo da vidimo kako će izgledati ta nova bolnica, to je važno za lekare, to je važno za pacijente. Jedva čekam taj dan kada ću kolegama iz drugih gradova sa ponosom pokazivati našu bolnicu. Ali radeći tokom kovida sa našim lekarima, najviše anesteziolozima, video sam posvećenost, žrtvu i to je pokazatelj da nema toga što zamenjuje znanje, iskustvo i neodustajanje.
Kakav je osećaj kada saznaš da si među sto najboljih mladih lekara i da ti se pruža jedna nova šansa?
Mi, deca devedesetih, sećamo se teškog života, a ovo je prvi put da neko na ovakav način nagradi đake i studente. Ljudi su bili prepušteni tome kako se snađu, nije bilo sistemskog rešenja po principu, ovi su najbolji, oni moraju dobiti posao i specijalizaciju, a sada se ovim rešenjem investira u naše zdravstvo i našu državu. Mislim da je ovo jako dobar potez, koji pokazuje kako treba da se radi.
Šta je presudilo da izabereš svoj grad?
Ja sam iz Martinaca, ovo je moj zavičaj, moj grad u kom sam se uvek lepo osećao. Svi ljudi koje znam i volim su ovde. Svoj na svome, ovde se osećam siguran, kao u svom gnezdnu, koje ne želim da selim bilo gde. Teško je preseći svoje korene, moji su već dvesta pedeset godina u istom selu, ne bih mogao da im kažem da to što su do sada gradili meni ništa ne znači i idem negde u inostranstvo. Bio bih nezahvalan prema svojim precima.
Na šta tebe asocira kada kažemo “Sremska Mitrovica živi”?
Asocira me na moju porodicu, na moju suprugu i na sina kog očekujemo. Na tu svoju kuću, porodicu, kraj, komšiluk. Asocira me na nas mlade ljude koji smo voljni da ostanemo, da menjamo stvari nabolje i da to bolje bude ovde kod nas, a ne tamo negde u tuđini.
