"Prostor KiM je snažno uporište organizovanog kriminala, i to je nešto što u ovom trenutku predstavlja najveći bezbednosni izazov za Srbiju", naglasio je general Miletić u intervjuu današnjim "Novostima".
Na pitanje da li očekuje novi talas nasilja na Kosovu posle odluke Međunarodnog suda pravde, on je odgovorio da je "pretnja nasiljem oprobani metod kojim Albanci na KiM vrše pritisak na međunarodnu zajednicu".
"Ukoliko odluka suda ne bude u skladu sa njihovim interesima, a ja se iskreno nadam da neće, može doći do destabilizacije i nasilja. Imam uveravanja komandanta Kfora da će njihove snage na KiM sprečiti da se tako nešto desi", rekao je general Miletić.
Napomenuvši da "dosadašnja iskustva govore da se svaka nestabilnost na KiM neposredno odražava na bezbednost u celom regionu, a posebno na jug centralne Srbije", on je istakao da je Vojska Srbije "spremna za odgovor na takav scenario i ima dovoljno kapaciteta da obezbedi mir na tom prostoru".
Miletić je rekao da je razvoj situacije uslovio potrebu za održavanjem sastanaka na visokom nivou sa Kforom i da će ubuduće ti sastanci biti redovni.
"Odlukom da obustave saradnju sa kosovskim snagama bezbednosti, posle njihovog angažovanja na proslavi Dana epopeje u Prištini, bez odobrenja Kfora, NATO nam je pokazao da nas doživljava kao ozbiljne partnere. A naša saradnja biće uspešna u onoj meri u kojoj se ljudi na KiM i duž administrativne linije budu osećali sigurno", istakao je načelnik Generalštaba.
On je rekao da je komandantu Kfora preneo zabrinutost zbog smanjenja broja njihovih vojnika na Kosovu, jer smatramo da se još nisu stekli uslovi za to.
Prema njegovim rečima, "pozitivno je što je u februaru dogovoreno da se sva eventualna naredna smanjenja snaga Kfora sprovedu tek posle detaljnih analiza i procene bezbednosne situacije na terenu".
Kada je reč o reformi vojske, general Miletić je naglasio da kriza nije ozbiljnije ugrozila reformu našeg sistema odbrane i da će najkasnije do početka sledeće godine Srbija konačno dobiti profesionalnu vojsku.
Naša armija brojaće 30.000 ljudi, sa aktivnom rezervom, biće dobro uvežbana, naoružana i spremna da odgovori na sve bezbednosne rizike, rekao je on, naglasivši da ne postoji nijedna prepreka da se taj proces ne završi u zadatom roku.
Na pitanje da li je otvaranje vojne misije pri NATO znak približavanja članstvu u ovom vojnom savezu, načelnik Generalštaba je odgovorio da "intenziviranje saradnje sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir nije signal ili priprema za ulazak u NATO".
"Mi samostalno, bez ikakvog uslovljavanja, biramo aktivnosti u kojima ćemo učestvovati. Status vojne neutralnosti ne tretiramo samo deklarativno. Naprotiv, u skladu sa tim izvršili smo prilagođavanja i u doktrinarnoj i u organizacionoj sferi. Da nije tako, naša vojska bi danas izgledala drugačije i bila bi manja", naglasio je on.
Miletić je rekao da očekuje da će ova kancelarija biti otvorena u narednih mesec-dva, "a tada ćemo imati bolju komunikaciju sa zemljama partnerima, kvalitetniji pristup informacijama, bolju razmenu podataka, mogućnosti za širi izbor aktivnosti na kojima možemo da sarađujemo u okviru Partnerstva za mir".
On je kazao da prilikom njegovog nedavnog boravka u Americi nije bilo pritisaka da naša zemlja promeni stav o članstvu u NATO.
"U SAD sam imao niz susreta sa vojnicima, a mi ne razgovaramo na taj način. I njima, kao i meni, jasno je da je članstvo u NATO stvar politike, a ne vojske. A, proglašena neutralnost nije problem za saradnju ni sa Amerikom ni sa zemljama", naglasio je Miletić.
Navodeći da je od 192 zemlje članice UN, u NATO njih 28 i da EU ima 27 zemalja, od toga šest nisu u NATO, on je istakao da "postoji veliki broj mogućnosti za integracije i saradnju sa drugim zemljama" i da "ne treba sve svoditi na NATO".
Načelnik Generalštaba je rekao da nije zadovoljan nivoom saradnje koju Vojska ima sa ruskim oružanim snagama.
"Postoji niz oblasti u kojima bismo mogli da unapredimo saradnju. Početkom godine, sreo sam se sa generalom Makarovom, načelnikom GŠ ruske vojske, i pozvao ga da krajem godine poseti Srbiju. Prihvatio je poziv i očekujem da će posle posete naši vojni odnosi poprimiti sasvim novu dimenziju", istakao je on.
Na pitanje koliko je ulaskom Albanije i Hrvatske u NATO ugrožen naš vojni liderski potencijal u regionu, Miletić je odgovorio da Vojska Srbije "ne gradi svoje sposobnosti sa liderskim ciljem, već su one određene dodeljenim misijama i zadacima".
"Naša vojska i dalje ima razvijene kapacitete u okviru vojnog školstva, zdravstva, namenske industrije, treninga, obuke... Ulazak Albanije i Hrvatske u NATO treba posmatrati sa aspekta jačanja opšte bezbednosne situacije u regionu", istakao je on.
(Tanjug)
Na pitanje da li očekuje novi talas nasilja na Kosovu posle odluke Međunarodnog suda pravde, on je odgovorio da je "pretnja nasiljem oprobani metod kojim Albanci na KiM vrše pritisak na međunarodnu zajednicu".
"Ukoliko odluka suda ne bude u skladu sa njihovim interesima, a ja se iskreno nadam da neće, može doći do destabilizacije i nasilja. Imam uveravanja komandanta Kfora da će njihove snage na KiM sprečiti da se tako nešto desi", rekao je general Miletić.
Napomenuvši da "dosadašnja iskustva govore da se svaka nestabilnost na KiM neposredno odražava na bezbednost u celom regionu, a posebno na jug centralne Srbije", on je istakao da je Vojska Srbije "spremna za odgovor na takav scenario i ima dovoljno kapaciteta da obezbedi mir na tom prostoru".
Miletić je rekao da je razvoj situacije uslovio potrebu za održavanjem sastanaka na visokom nivou sa Kforom i da će ubuduće ti sastanci biti redovni.
"Odlukom da obustave saradnju sa kosovskim snagama bezbednosti, posle njihovog angažovanja na proslavi Dana epopeje u Prištini, bez odobrenja Kfora, NATO nam je pokazao da nas doživljava kao ozbiljne partnere. A naša saradnja biće uspešna u onoj meri u kojoj se ljudi na KiM i duž administrativne linije budu osećali sigurno", istakao je načelnik Generalštaba.
On je rekao da je komandantu Kfora preneo zabrinutost zbog smanjenja broja njihovih vojnika na Kosovu, jer smatramo da se još nisu stekli uslovi za to.
Prema njegovim rečima, "pozitivno je što je u februaru dogovoreno da se sva eventualna naredna smanjenja snaga Kfora sprovedu tek posle detaljnih analiza i procene bezbednosne situacije na terenu".
Kada je reč o reformi vojske, general Miletić je naglasio da kriza nije ozbiljnije ugrozila reformu našeg sistema odbrane i da će najkasnije do početka sledeće godine Srbija konačno dobiti profesionalnu vojsku.
Naša armija brojaće 30.000 ljudi, sa aktivnom rezervom, biće dobro uvežbana, naoružana i spremna da odgovori na sve bezbednosne rizike, rekao je on, naglasivši da ne postoji nijedna prepreka da se taj proces ne završi u zadatom roku.
Na pitanje da li je otvaranje vojne misije pri NATO znak približavanja članstvu u ovom vojnom savezu, načelnik Generalštaba je odgovorio da "intenziviranje saradnje sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir nije signal ili priprema za ulazak u NATO".
"Mi samostalno, bez ikakvog uslovljavanja, biramo aktivnosti u kojima ćemo učestvovati. Status vojne neutralnosti ne tretiramo samo deklarativno. Naprotiv, u skladu sa tim izvršili smo prilagođavanja i u doktrinarnoj i u organizacionoj sferi. Da nije tako, naša vojska bi danas izgledala drugačije i bila bi manja", naglasio je on.
Miletić je rekao da očekuje da će ova kancelarija biti otvorena u narednih mesec-dva, "a tada ćemo imati bolju komunikaciju sa zemljama partnerima, kvalitetniji pristup informacijama, bolju razmenu podataka, mogućnosti za širi izbor aktivnosti na kojima možemo da sarađujemo u okviru Partnerstva za mir".
On je kazao da prilikom njegovog nedavnog boravka u Americi nije bilo pritisaka da naša zemlja promeni stav o članstvu u NATO.
"U SAD sam imao niz susreta sa vojnicima, a mi ne razgovaramo na taj način. I njima, kao i meni, jasno je da je članstvo u NATO stvar politike, a ne vojske. A, proglašena neutralnost nije problem za saradnju ni sa Amerikom ni sa zemljama", naglasio je Miletić.
Navodeći da je od 192 zemlje članice UN, u NATO njih 28 i da EU ima 27 zemalja, od toga šest nisu u NATO, on je istakao da "postoji veliki broj mogućnosti za integracije i saradnju sa drugim zemljama" i da "ne treba sve svoditi na NATO".
Načelnik Generalštaba je rekao da nije zadovoljan nivoom saradnje koju Vojska ima sa ruskim oružanim snagama.
"Postoji niz oblasti u kojima bismo mogli da unapredimo saradnju. Početkom godine, sreo sam se sa generalom Makarovom, načelnikom GŠ ruske vojske, i pozvao ga da krajem godine poseti Srbiju. Prihvatio je poziv i očekujem da će posle posete naši vojni odnosi poprimiti sasvim novu dimenziju", istakao je on.
Na pitanje koliko je ulaskom Albanije i Hrvatske u NATO ugrožen naš vojni liderski potencijal u regionu, Miletić je odgovorio da Vojska Srbije "ne gradi svoje sposobnosti sa liderskim ciljem, već su one određene dodeljenim misijama i zadacima".
"Naša vojska i dalje ima razvijene kapacitete u okviru vojnog školstva, zdravstva, namenske industrije, treninga, obuke... Ulazak Albanije i Hrvatske u NATO treba posmatrati sa aspekta jačanja opšte bezbednosne situacije u regionu", istakao je on.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.