Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je bogatstvo koje nije stečeno radom i na transparentan način, metaforički nazvao "nepristojnim bogatstvom".
On je istakao da nepristojno bogatim ljudima naziva one koji nemaju društvenu odgovornost, a novac koriste samo za lične užitke.
"Ali hajde da ti ljudi čije sam bogatstvo nazvao nepristojnim, sagrade jedan most koji bismo metaforički nazvali 'most srpskih tajkuna'. To će biti način na koji će kupiti svoj legitimitet, jer će ljudi osetiti da su im nešto vratili", rekao je Tadić, navodeći da je od ljudi koji su 1990-ih sticali bogatstvo čuo "kakva su bila pravila igre".
Na konferenciji o medijima, kompanijama i društvenoj odgovornosti u Beogradu, Tadić je istakao da je Srbija u tranziciji u kojoj treba da se zna i razume šta je vrlina, jer u tom procesu "imamo nedefinisane interese, ljude koji su stekli bogatstvo na način koji nije transparentan, nije proverljiv, jer su 90-te godine bile takve".
Tadić je rekao da ne želi da govori o imenima i da nikoga nije imenovao, jer nije "ni suditelj ni presuditelj".
Međutim, ukazao je da tužilštvo i pravosuđe često imaju problema da dokažu kako je to bogatstvo stečeno, ali da treba da nastave svoj podao i ne sme da se dogodi "hajka na sve bogate ljude".
Tadić je rekao da bi mediji "mogli da podrže jednu takvu akciju" izgradnje mosta tajkuna i ocenio da su mediji uglavnom skloni da sve reinterpretiraju.
Kako je istakao, u društvima koja nisu dovoljno institucionalizovana ne postoji garancija da će vlasnik velikog kapitala biti društveno odgovoran, i da stoga javnost i mediji moraju odigrati svojevrsnu korektivnu ulogu, zahtevajući da se deo stečenog vrati društvu.
Stepen društvene odgovornosti neke kompanije, takođe, prema njegovim rečima, mora zavisiti i od njene delatnosti, tako da se ne treba iste filantropske zahteve postavljati pred proizvođače kuhinjskog posuđa i duvanske gigante.
"Kada pokušavate da se borite protiv organizovanog kriminala, onda medijska sfera interpretira da li ste spremni da se borite protiv organizovanog kriminala, ili ste posegli za lakom popularnošću. Kada sam u politici pokušao da kompromisom nešto rešim, mediji su takav pristup dočekali komentarima da je to slabost i kompromiserstvo", rekao je Tadić.
Mediji, kako je ocenio, jesu ti koji, prateći dobrotvorstvo kompanija, moraju od slučaja do slučaja procenjivati da li je je njihov motiv bezinteresno učešće u filantropskoj aktivnosti ili promocija vlastite vrline.
"Mediji vrše kontrolnu funkciju, pri čemu ne postoji samo konfliktni odnos između medija i države, već i partnerstvo, i ne vidim u kom društvu je nešto moguće postići ako nema tog partnerstva", poručio je Tadić.
"Ako zajedno ne razumemo šta su nam ciljevi, vrednosti i pravila igre, nećemo biti u stanju da unapredimo društvo nego ćemo neprestano kliziti nadole", rekao je Tadić.
On je, međutim, primetio da u uslovima kada se često ne zna kakva je vlasnička struktura medija, oni katkad zaboravljaju na važnost svoje konstruktivne društvene uloge, ili, rukovođeni tržišnim interesom, tiražom i gledanošću, klize ka tabloidskom izveštavanju.
"Verujem da bi reforma medijskog sektora doprinela i stabilnosti političkog života. Veoma je teško kada imamo ovakve medije ispostavljati drugačiju politiku", rekao je Tadić.
Na konferenciji, koju je organizovao nedeljnik "Vreme" i "Biznis info grup" (Business Info Group) učestvuju urednici i direktori najvećih medija u Srbiji, kao i predstavnici velikih kompanija i poslovnih asocijacija.
(agencije/MONDO)
"Ali hajde da ti ljudi čije sam bogatstvo nazvao nepristojnim, sagrade jedan most koji bismo metaforički nazvali 'most srpskih tajkuna'. To će biti način na koji će kupiti svoj legitimitet, jer će ljudi osetiti da su im nešto vratili", rekao je Tadić, navodeći da je od ljudi koji su 1990-ih sticali bogatstvo čuo "kakva su bila pravila igre".
Na konferenciji o medijima, kompanijama i društvenoj odgovornosti u Beogradu, Tadić je istakao da je Srbija u tranziciji u kojoj treba da se zna i razume šta je vrlina, jer u tom procesu "imamo nedefinisane interese, ljude koji su stekli bogatstvo na način koji nije transparentan, nije proverljiv, jer su 90-te godine bile takve".
Tadić je rekao da ne želi da govori o imenima i da nikoga nije imenovao, jer nije "ni suditelj ni presuditelj".
Međutim, ukazao je da tužilštvo i pravosuđe često imaju problema da dokažu kako je to bogatstvo stečeno, ali da treba da nastave svoj podao i ne sme da se dogodi "hajka na sve bogate ljude".
Tadić je rekao da bi mediji "mogli da podrže jednu takvu akciju" izgradnje mosta tajkuna i ocenio da su mediji uglavnom skloni da sve reinterpretiraju.
Kako je istakao, u društvima koja nisu dovoljno institucionalizovana ne postoji garancija da će vlasnik velikog kapitala biti društveno odgovoran, i da stoga javnost i mediji moraju odigrati svojevrsnu korektivnu ulogu, zahtevajući da se deo stečenog vrati društvu.
Stepen društvene odgovornosti neke kompanije, takođe, prema njegovim rečima, mora zavisiti i od njene delatnosti, tako da se ne treba iste filantropske zahteve postavljati pred proizvođače kuhinjskog posuđa i duvanske gigante.
"Kada pokušavate da se borite protiv organizovanog kriminala, onda medijska sfera interpretira da li ste spremni da se borite protiv organizovanog kriminala, ili ste posegli za lakom popularnošću. Kada sam u politici pokušao da kompromisom nešto rešim, mediji su takav pristup dočekali komentarima da je to slabost i kompromiserstvo", rekao je Tadić.
Mediji, kako je ocenio, jesu ti koji, prateći dobrotvorstvo kompanija, moraju od slučaja do slučaja procenjivati da li je je njihov motiv bezinteresno učešće u filantropskoj aktivnosti ili promocija vlastite vrline.
"Mediji vrše kontrolnu funkciju, pri čemu ne postoji samo konfliktni odnos između medija i države, već i partnerstvo, i ne vidim u kom društvu je nešto moguće postići ako nema tog partnerstva", poručio je Tadić.
"Ako zajedno ne razumemo šta su nam ciljevi, vrednosti i pravila igre, nećemo biti u stanju da unapredimo društvo nego ćemo neprestano kliziti nadole", rekao je Tadić.
On je, međutim, primetio da u uslovima kada se često ne zna kakva je vlasnička struktura medija, oni katkad zaboravljaju na važnost svoje konstruktivne društvene uloge, ili, rukovođeni tržišnim interesom, tiražom i gledanošću, klize ka tabloidskom izveštavanju.
"Verujem da bi reforma medijskog sektora doprinela i stabilnosti političkog života. Veoma je teško kada imamo ovakve medije ispostavljati drugačiju politiku", rekao je Tadić.
Na konferenciji, koju je organizovao nedeljnik "Vreme" i "Biznis info grup" (Business Info Group) učestvuju urednici i direktori najvećih medija u Srbiji, kao i predstavnici velikih kompanija i poslovnih asocijacija.
(agencije/MONDO)
