Ministri odbrane NATO zaključili su danas u Briselu da su nužne dodatne političko-vojne procene bezbedosne situacije na Kosovu da bi se donela odluka o smanjenju trupa Kfora na 5.000 vojnika i prelazak misije u "fazu odvraćanja".
Ministri odbrane članica NATO-a i drugih zemalja čije su trupe u Kforu ocenili su da, "uprkos povremenim bezbednosnim incidentima na Kosovu, opšti razvoj i dalje ide u valjanom smeru ka većoj bezbednosti i stabilnosti, kao i snažnijim domaćim institucijama".
To je saopštio generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je stavio do znanja da zasad ministri nisu utvrdili nikakav tačan program smanjenja i preobraćanja Kfora u misiju "odvraćanja", mada je cilj da se to postepeno ostvari već do kraja godine.
Rasmusen je na konferenciji za novinare zamoljen da kaže da li će Kforova misija biti sužena bez obzira na nedavne sukobe Albanaca i Srba na mostu u Kosovskoj Mitrovici i drugim incidentima.
"Mi smo povremeno svedoci nekih incidenata, kao što je to bio slučaj pre par nedelja, ali smatram", uzvratio ej Rasmusen, "da je opšte kretanje jasno i da je to poboljšanje bezbednosnih prilika".
"A, to će", objasnio je čelnik NATO-a, "omogućiti da se postepeno smanji naše vojno prisustvo" na Kosovu. "Ali, takođe želim da naglasim da će prelazak na ono što mi zovemo 'faza dva', biti zasnovan na podrobnoj vojnoj i političkoj analizi".
"Uveravam vas da mi nećemo preduzeti bilo koji korak koji bi imao nepovoljan učinak po bezbednosnu situaciju na Kosovu", naglasio je Rasmusen.
Generalni sekretar NATO-a je naglasio da je "bezbednost na Kosovu i dalje od životne važnosti za Zapadni Balkan i za Evropu u celini" i poručio da će Kfor za to jamčiti i kad smanji svoje trupe na misiju "odvraćanja".
Rasmusen je to rekao na početku rasprave ministara odbrane NATO i ministara i predstavnika zemalja koje imaju trupe u Kforu, o smanjivanju trupa Kfora sa deset na pet hiljada vojnika i preobraćanja misije na Kosovu u "fazu odvraćanja".
"Snage odvraćanja" na Kosovu bi se, prema izvorima NATO, suštinski u sve većoj meri oslanjale na "pokretljivost i obaveštajne akcije".
Rasmusen je naglasio da će i pored toga "Kfor biti sposoban da obavi svoje zadatke".
Misija "odvraćanja" bi značila da će Kfor na Kosovu imati oko 5.000 vojnika i da neće imati "dnevnu aktivno-operativnu ulogu" u očuvanju bezbednosti, već bi to poglavito obavljale kosovske snage bezbednosti koje obučava NATO, pa i Euleks.
Kfor bi kao "misija odvraćanja" svojom potencijalnom snagom odvraćati one koji bi nameravali da ugroze ne samo javnu već i bezbednost koja nalaže delovanje vojnih snaga.
U slučaju potrebe, trupama Kfora bi pritekle u pomoć raspoložive rezervne snage u obližnjim zemljama članicama NATO-a.
(Beta)
To je saopštio generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je stavio do znanja da zasad ministri nisu utvrdili nikakav tačan program smanjenja i preobraćanja Kfora u misiju "odvraćanja", mada je cilj da se to postepeno ostvari već do kraja godine.
Rasmusen je na konferenciji za novinare zamoljen da kaže da li će Kforova misija biti sužena bez obzira na nedavne sukobe Albanaca i Srba na mostu u Kosovskoj Mitrovici i drugim incidentima.
"Mi smo povremeno svedoci nekih incidenata, kao što je to bio slučaj pre par nedelja, ali smatram", uzvratio ej Rasmusen, "da je opšte kretanje jasno i da je to poboljšanje bezbednosnih prilika".
"A, to će", objasnio je čelnik NATO-a, "omogućiti da se postepeno smanji naše vojno prisustvo" na Kosovu. "Ali, takođe želim da naglasim da će prelazak na ono što mi zovemo 'faza dva', biti zasnovan na podrobnoj vojnoj i političkoj analizi".
"Uveravam vas da mi nećemo preduzeti bilo koji korak koji bi imao nepovoljan učinak po bezbednosnu situaciju na Kosovu", naglasio je Rasmusen.
Generalni sekretar NATO-a je naglasio da je "bezbednost na Kosovu i dalje od životne važnosti za Zapadni Balkan i za Evropu u celini" i poručio da će Kfor za to jamčiti i kad smanji svoje trupe na misiju "odvraćanja".
Rasmusen je to rekao na početku rasprave ministara odbrane NATO i ministara i predstavnika zemalja koje imaju trupe u Kforu, o smanjivanju trupa Kfora sa deset na pet hiljada vojnika i preobraćanja misije na Kosovu u "fazu odvraćanja".
"Snage odvraćanja" na Kosovu bi se, prema izvorima NATO, suštinski u sve većoj meri oslanjale na "pokretljivost i obaveštajne akcije".
Rasmusen je naglasio da će i pored toga "Kfor biti sposoban da obavi svoje zadatke".
Misija "odvraćanja" bi značila da će Kfor na Kosovu imati oko 5.000 vojnika i da neće imati "dnevnu aktivno-operativnu ulogu" u očuvanju bezbednosti, već bi to poglavito obavljale kosovske snage bezbednosti koje obučava NATO, pa i Euleks.
Kfor bi kao "misija odvraćanja" svojom potencijalnom snagom odvraćati one koji bi nameravali da ugroze ne samo javnu već i bezbednost koja nalaže delovanje vojnih snaga.
U slučaju potrebe, trupama Kfora bi pritekle u pomoć raspoložive rezervne snage u obližnjim zemljama članicama NATO-a.
(Beta)
