Na listi demografski najstarijih zemalja sveta, Srbija zauzima šesto mesto sa prosečnom starošću stanovnika od 40,7 godina i to iza Japana, Nemačke, Italije, Finske i Bugarske.
U Srbiji živi oko 1,3 miliona starijih osoba od 65 i više godina, što čini 17,4 odsto stanovnika, a siromaštvo je jedan od osnovnih problema sa kojima su suočeni, izjavio je danas predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović.
Na listi demografski najstarijih zemalja sveta, Srbija zauzima šesto mesto sa prosečnom starošću stanovnika od 40,7 godina i to iza Japana, Nemačke, Italije, Finske i Bugarske, podsetio je Radovanović na okruglom stolu u sedištu Crvenog krsta Srbije.
Skup na temu "Moj svet, tvoj svet, naš svet - svet bez zlostavljanja starijih" održan je uoči Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja, diskriminacije i zanemarivanja starijih osoba, koji se obeležava 15. juna.
Prof. Radovanović je naveo da Srbija ima 947.000 domaćinstava sa osobama od 65 i više godina, odnosno 37,5 odsto ukupnog broja.
On je podsetio na popis iz 2002. prema kome u Srbiji živi oko 1,7 miliona starijih od 60 i više godina što iznosi 22,46 odsto populacije, od toga su 56,52 odsto starije žene i 43,48 procenta stariji muškarci.
Sve demografske projekcije govore da će se starenje područja naše zemlje sa niskim natalitetom nastaviti i da će se broj osoba sa 65 i više godina povećati za trećinu u 2025. godini, a njihov udeo u ukupnom stanovništvu kretaće se između 22 i 27 procenata.
To znači da će do tada, jedna četvrtina stanovnika biti starija od 65 godina, a broj stanovnika starijih od 80 godina će se utrostručiti, objasnio je Radovanović.
U Beogradu je najstarija opština Vračar koja, kako je kazao, već sada ima 28 odsto stanovnika starijih od 60 godina.
Radovanović je podsetio i na rezultate ankete iz 2007. godine prema kojima je stopa siromaštva starijih osoba u Srbiji od 9,6 odsto veća nego prosečna stopa siromaštva koja iznosi 6,6 procenata.
Studija o životnom standardu zasnovana na istraživanjima od 2002. do 2007. pokazala je da je rizik siromaštva kod starijih osoba veći za preko 40 procenata od proseka u ostalom delu populacije.
Istraživanje koje su prošle godine na uzorku od 250 starijih osoba sproveli aktivisti mreže "HumanS" (Humana Starost) pokazuje da je 32 odsto ispitanika doživelo neki oblik zlostavljanja, a najviše starijih - 11,4 odsto žalilo se na verbalno zlostavljanje, rekao je Radovanović.
Pozivajući se na globalne procene demografa, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije za zdravstvo Nataša Todorović je ukazala da je 2000. godine u svetu bilo 600 miliona osoba starijih od 60 godina i da će njihov broj 2050. dostići dve milijarde.
Zbog opadajućeg nataliteta i povećanja dugovečnosti, kako je kazala, broj "starijih starih", u koje se ubrajaju osobe iznad 80 godina, istovremeno će u zemljama u razvoju dostići neviđene razmere.
Porast broja starijih osoba u ukupnoj populaciji biće najviši i najbrži u zemljama u razvoju, a očekuje se da će trostruko porasti u narednih 40 godina i u njima će živeti preko 80 odsto starije populacije.
To znači da će se mnoge zemlje susresti sa povećanim problemima starizma, odnosno stereotipa i predrasuda o starijima, kao i svih oblika zlostavljanja i diskriminacije, istakla je Todorovićeva.
Ona je objasnila da starije žene i muškarci trpe psihičko, fizičko, seksualno, ekonomsko i verbalno zlostavljanje, a često im se osporava i pristup zaposlenju.
"U Srbiji ima oko 100.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakva primanja", kazala je Todoroviceva, istakavši da mreža "HumanS" neće odustati od kampanje za uvođenje socijalnih penzija koju je povela 2008.
Rukovodilac odeljenja za istraživanja Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu dr Lidija Kozarčanin je navela da je od 2009. prijavljeno 7.520 slučajeva nasilja nad odraslima, od kojih su 700 starije osobe.
Prema njenim rečima, od 2005. porodično nasilje je povećano 11 puta, a od prijavljenih 5.090, potvrđeno je 4.900 slučajeva, dok su sudske mere izrečene u 832 slučaja, od toga 155 u prošloj godini.
Najveći broj prijava za zlostavljanja podneli su članovi porodice, dok su stručnjaci za socijalni rad zakazali, rekla je Kozarčanin i ukazala na potrebu njihove profesionalne edukacije, ali i realizaciju mera dugoročnog zbrinjavanja starijih osoba.
Predstavnica nevladine organizacije "Amity" Nadežda Satarić je navela da među 86.000 izbeglica u Srbiji ima 30 odsto starijih od 60 godina i da oni čine 18 procenata od 205.000 interno raseljenih s KiM.
Satarić je ukazala da su u ovoj populaciji posebno ugrožene starije osobe u kolektivnim centrima koje žive u potpunoj izloaciji i siromaštvu, izložene svim vidovima diskriminacije i zanemarivanja.
(Tanjug)
Na listi demografski najstarijih zemalja sveta, Srbija zauzima šesto mesto sa prosečnom starošću stanovnika od 40,7 godina i to iza Japana, Nemačke, Italije, Finske i Bugarske, podsetio je Radovanović na okruglom stolu u sedištu Crvenog krsta Srbije.
Skup na temu "Moj svet, tvoj svet, naš svet - svet bez zlostavljanja starijih" održan je uoči Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja, diskriminacije i zanemarivanja starijih osoba, koji se obeležava 15. juna.
Prof. Radovanović je naveo da Srbija ima 947.000 domaćinstava sa osobama od 65 i više godina, odnosno 37,5 odsto ukupnog broja.
On je podsetio na popis iz 2002. prema kome u Srbiji živi oko 1,7 miliona starijih od 60 i više godina što iznosi 22,46 odsto populacije, od toga su 56,52 odsto starije žene i 43,48 procenta stariji muškarci.
Sve demografske projekcije govore da će se starenje područja naše zemlje sa niskim natalitetom nastaviti i da će se broj osoba sa 65 i više godina povećati za trećinu u 2025. godini, a njihov udeo u ukupnom stanovništvu kretaće se između 22 i 27 procenata.
To znači da će do tada, jedna četvrtina stanovnika biti starija od 65 godina, a broj stanovnika starijih od 80 godina će se utrostručiti, objasnio je Radovanović.
U Beogradu je najstarija opština Vračar koja, kako je kazao, već sada ima 28 odsto stanovnika starijih od 60 godina.
Radovanović je podsetio i na rezultate ankete iz 2007. godine prema kojima je stopa siromaštva starijih osoba u Srbiji od 9,6 odsto veća nego prosečna stopa siromaštva koja iznosi 6,6 procenata.
Studija o životnom standardu zasnovana na istraživanjima od 2002. do 2007. pokazala je da je rizik siromaštva kod starijih osoba veći za preko 40 procenata od proseka u ostalom delu populacije.
Istraživanje koje su prošle godine na uzorku od 250 starijih osoba sproveli aktivisti mreže "HumanS" (Humana Starost) pokazuje da je 32 odsto ispitanika doživelo neki oblik zlostavljanja, a najviše starijih - 11,4 odsto žalilo se na verbalno zlostavljanje, rekao je Radovanović.
Pozivajući se na globalne procene demografa, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije za zdravstvo Nataša Todorović je ukazala da je 2000. godine u svetu bilo 600 miliona osoba starijih od 60 godina i da će njihov broj 2050. dostići dve milijarde.
Zbog opadajućeg nataliteta i povećanja dugovečnosti, kako je kazala, broj "starijih starih", u koje se ubrajaju osobe iznad 80 godina, istovremeno će u zemljama u razvoju dostići neviđene razmere.
Porast broja starijih osoba u ukupnoj populaciji biće najviši i najbrži u zemljama u razvoju, a očekuje se da će trostruko porasti u narednih 40 godina i u njima će živeti preko 80 odsto starije populacije.
To znači da će se mnoge zemlje susresti sa povećanim problemima starizma, odnosno stereotipa i predrasuda o starijima, kao i svih oblika zlostavljanja i diskriminacije, istakla je Todorovićeva.
Ona je objasnila da starije žene i muškarci trpe psihičko, fizičko, seksualno, ekonomsko i verbalno zlostavljanje, a često im se osporava i pristup zaposlenju.
"U Srbiji ima oko 100.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakva primanja", kazala je Todoroviceva, istakavši da mreža "HumanS" neće odustati od kampanje za uvođenje socijalnih penzija koju je povela 2008.
Rukovodilac odeljenja za istraživanja Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu dr Lidija Kozarčanin je navela da je od 2009. prijavljeno 7.520 slučajeva nasilja nad odraslima, od kojih su 700 starije osobe.
Prema njenim rečima, od 2005. porodično nasilje je povećano 11 puta, a od prijavljenih 5.090, potvrđeno je 4.900 slučajeva, dok su sudske mere izrečene u 832 slučaja, od toga 155 u prošloj godini.
Najveći broj prijava za zlostavljanja podneli su članovi porodice, dok su stručnjaci za socijalni rad zakazali, rekla je Kozarčanin i ukazala na potrebu njihove profesionalne edukacije, ali i realizaciju mera dugoročnog zbrinjavanja starijih osoba.
Predstavnica nevladine organizacije "Amity" Nadežda Satarić je navela da među 86.000 izbeglica u Srbiji ima 30 odsto starijih od 60 godina i da oni čine 18 procenata od 205.000 interno raseljenih s KiM.
Satarić je ukazala da su u ovoj populaciji posebno ugrožene starije osobe u kolektivnim centrima koje žive u potpunoj izloaciji i siromaštvu, izložene svim vidovima diskriminacije i zanemarivanja.
(Tanjug)
