Poslanici vladajuće većine odbacili su danas u parlamentu tvrdnje opozicije da će usvajanje predloženog zakona o elektronskim komunikacijama omogućiti prisluškivanje svih građana.
Oni su objasnili da taj zakonski predlog to izričito zabranjuje i da niko ne može neovlašćeno prisluškivati građane.
U prepodnevnom delu rasprave o amandmanima na predloženi zakon o elektronskim komunikacijama, poslanici većine i opozicionih DSS, NS i SRS istakli su da je trebalo uvažiti predlog zaštitnika građana Saše Jankovića koji se odnosi na član 128. tog zakonskog predloga, a kojim bi nadzor nad komunikacijom građana bio moguć samo uz dozvolu suda.
DSS i NS su navele da će usvajanjem predloženog zakona, zbog odredbe prema kojoj je operator dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, kao i za potrebe nacionalne i javne bezbednosti, Srbija postati policijska država i da se tom odredbom krše ljudska prava.
Oni su naveli da će usvajanje predloženog zakona omogućiti policiji da prisluškuje svakog građanina Srbije, da je spornu odredbu napisala "nereformisana" BIA, da ona nije u skladu sa evropskim standardima, te da je trebalo usvojiti amandman ombudsmana.
I poslanici SRS su istakli da predloženi zakon krši ljudska prava, navodeći da je i do sada bilo praćenja I prisluškivanja, a da se kroz zakon to ponovo dozvoljava.
Šefica poslaničke grupe “Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija rekla je da poslanici koji tvrde da će zakon omogućiti neovlašćeno prisluškivanje građana obmanjuju javnost o sadržaju zakona, koji, kako je rekla, izričito zabranjuje zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacija.
"U ovom zakonu se ne definiše prisluškivanje, ono je izričito zabranjeno. Niko neovlašćeno ne može da prisluškuje nijednog građanina. Ovo je apsolutno u skladu sa evropskom direktivom koju primenjuju i druge zemlje i mi strogo vodimo računa o evropskom standardu, pogotovo kada su u pitanju ljudska prava", rekla je Kolundžija i dodala da će DS poštovati odluku Ustavnog suda ako odredi da je ta odredba neustavna.
I šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić odbacila je primedbe DSS i NS, navodeći da se predloženi zakon "samo držao" ranije donetih zakona koji se odnose na rad bezbednosnih i policijskih službi.
Ona je najavila da će ta poslanička grupa glasati za zakon u celini, uz amandman koji je podneo skupštinski Odbor za saobraćaj i veze, a koji Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti omogućava nadzor nad primenom zakona i proveru da li se podaci o komunikaciji građana zadržavaju u skladu sa zakonom, bez obzira da li ih koriste nadležne službe ili ne.
LDP smatra da se rasprava o predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama "pretvorila u napade na najdemokratskiju instituciju u Srbiji - zaštitnika građana" i da je parlament time "ušao u otvoreni rat sa ombudsmanom".
Poslanici te stranke su naveli da je predloženi zakon "jako dobar", osim u delu sporne odredbe, da je šteta što će "ostati obeležen" takvom raspravom, da je za to odgovorna vladajuća koalicija, te upitali ko će snositi odgovornost ukoliko Ustavni sud oceni neustavnom tu odredbu.
Na zakonski predlog o elektronskim komunikacijama podneto je 65 amandmana, a Vlada Srbije prihvatila je 10, od čega je šest poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su ranije izjavljivali da će njihov odnos prema zakonu zavisiti od odnosa vlade prema njihovim intervencijama.
Usvojeni su amandmani LSV prema kojima će nadležni organi autonomne pokrajine učestvovati u primeni propisa koji se odnose na politiku u oblasti telekomunikacija i informatičkog društva, kao i da se deo razlike prihoda i rashoda utvrđenih godišnjim finansijskim izveštajem Agencije, srazmeran prihodima ostvarenim od operatera elektronskih komunikacionih mreža I usluga na teritoriji pokrajine, uplaćuju na račun budžeta pokrajine.
(Tanjug)
U prepodnevnom delu rasprave o amandmanima na predloženi zakon o elektronskim komunikacijama, poslanici većine i opozicionih DSS, NS i SRS istakli su da je trebalo uvažiti predlog zaštitnika građana Saše Jankovića koji se odnosi na član 128. tog zakonskog predloga, a kojim bi nadzor nad komunikacijom građana bio moguć samo uz dozvolu suda.
DSS i NS su navele da će usvajanjem predloženog zakona, zbog odredbe prema kojoj je operator dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, kao i za potrebe nacionalne i javne bezbednosti, Srbija postati policijska država i da se tom odredbom krše ljudska prava.
Oni su naveli da će usvajanje predloženog zakona omogućiti policiji da prisluškuje svakog građanina Srbije, da je spornu odredbu napisala "nereformisana" BIA, da ona nije u skladu sa evropskim standardima, te da je trebalo usvojiti amandman ombudsmana.
I poslanici SRS su istakli da predloženi zakon krši ljudska prava, navodeći da je i do sada bilo praćenja I prisluškivanja, a da se kroz zakon to ponovo dozvoljava.
Šefica poslaničke grupe “Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija rekla je da poslanici koji tvrde da će zakon omogućiti neovlašćeno prisluškivanje građana obmanjuju javnost o sadržaju zakona, koji, kako je rekla, izričito zabranjuje zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacija.
"U ovom zakonu se ne definiše prisluškivanje, ono je izričito zabranjeno. Niko neovlašćeno ne može da prisluškuje nijednog građanina. Ovo je apsolutno u skladu sa evropskom direktivom koju primenjuju i druge zemlje i mi strogo vodimo računa o evropskom standardu, pogotovo kada su u pitanju ljudska prava", rekla je Kolundžija i dodala da će DS poštovati odluku Ustavnog suda ako odredi da je ta odredba neustavna.
I šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić odbacila je primedbe DSS i NS, navodeći da se predloženi zakon "samo držao" ranije donetih zakona koji se odnose na rad bezbednosnih i policijskih službi.
Ona je najavila da će ta poslanička grupa glasati za zakon u celini, uz amandman koji je podneo skupštinski Odbor za saobraćaj i veze, a koji Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti omogućava nadzor nad primenom zakona i proveru da li se podaci o komunikaciji građana zadržavaju u skladu sa zakonom, bez obzira da li ih koriste nadležne službe ili ne.
LDP smatra da se rasprava o predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama "pretvorila u napade na najdemokratskiju instituciju u Srbiji - zaštitnika građana" i da je parlament time "ušao u otvoreni rat sa ombudsmanom".
Poslanici te stranke su naveli da je predloženi zakon "jako dobar", osim u delu sporne odredbe, da je šteta što će "ostati obeležen" takvom raspravom, da je za to odgovorna vladajuća koalicija, te upitali ko će snositi odgovornost ukoliko Ustavni sud oceni neustavnom tu odredbu.
Na zakonski predlog o elektronskim komunikacijama podneto je 65 amandmana, a Vlada Srbije prihvatila je 10, od čega je šest poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su ranije izjavljivali da će njihov odnos prema zakonu zavisiti od odnosa vlade prema njihovim intervencijama.
Usvojeni su amandmani LSV prema kojima će nadležni organi autonomne pokrajine učestvovati u primeni propisa koji se odnose na politiku u oblasti telekomunikacija i informatičkog društva, kao i da se deo razlike prihoda i rashoda utvrđenih godišnjim finansijskim izveštajem Agencije, srazmeran prihodima ostvarenim od operatera elektronskih komunikacionih mreža I usluga na teritoriji pokrajine, uplaćuju na račun budžeta pokrajine.
(Tanjug)
