Predstavnici stranaka vladajuće koalicije, G17 plus i Srpskog pokreta obnove, zauzeli se se danas za ukidanje odluke o vojnoj neutralnosti Srbije i članstvo u NATO.
Na panel diskusiji "Srbija u svetlu trenutnih i budućih bezbednosnih izazova" Vlajko Senić iz G17 plus i Miloš Anđić iz SPO ocenili su da bi članstvo u NATO samo poboljšalo međunarodni položaj Srbije.
Senić je na skupu koji je organizovala Transkoflikt Srbija ocenio da je odluka o vojnoj neutralnosti Srbije iz decembra 2007. godine bila predmet "političke trgovine" koju je nametnula tada vladajuća Demokratska stranka Srbije (DSS).
Prema njegovim rečima, sada se situacija izmenila i Srbija bi samo mogla da profitira od članstva u NATO.
Anđić je naveo da je Srbija okružena članicama NATO i da bi članstvo u tom savezu značajno poboljšalo pregovaračke pozicije države.
Prema njegovim rečima, iskustva okolnih zemalja govore da članstvo u NATO znači i ekonomsku stabilnost, a Hrvatska je stupajući u taj savez uštedela tri milijarde dolara.
"Može se dogoditi da ulazak u EU, zbog problema u Uniji, bude odložen duže nego što se to sada očekuje. U tom slučaju, NATO će biti jedina moguća zapadna integracija", rekao je Anđić.
Na pitanje da li njihova inicijativa ima saglasnost partnera u vladajućoj koaliciji, odnosno DS i SPS, Senić i Anđić su naveli da se zauzimaju za početak javne rasprave o koristima članstva u NATO.
Na skupu je bio i predstavnik DS, Tamaš Tot, ali on nije govorio o mogućem članstvu Srbije u NATO.
Tot je ocenio da je najveća bezbednosna pretnja za Srbiju jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, a da su ostali bezbednosni izazovi terorizam, organizovani kriminal i korupcija.
Prema njegovim rečima, za međunarodni položaj Srbije je važno da učestvuje u vojnim misijama pod okriljem UN, kao i da sprovodi aktivnosti u okviru NATO programa Partnerstvo za mir.
Predstavnica Srpske radikalne stranke Marina Raguš kazala je da ne podržava ulazak u NATO, jer je taj savez pre 11 godina bombardovao Srbiju, koristeći i oružje sa osiromašenim uranijumom što je dovelo do dramatičnog povećanja broja malignih oboljenja u Srbiji.
Raguš je dodala da vlasti Srbiju "tajno uvlače" u NATO jer su svesne da taj predlog ne bi prošao na referendumu.
Marko Đurić iz Srpske napredne stranke rekao je da ta stranka podržava koncept vojne neutralnosti Srbije, ali da taj koncept ne znači i izolaciju zemlje.
Đurić je dodao da Srbija treba da učestvuje u vojnim misijama pod okriljem UN i da preuzme svoj deo uloge u očuvanju stabilnosti na Balkanu.
Prema njegovim rečima, Srbija pritom mora imati i unapređeni dijalog sa SAD, ali i sve vreme održavati odlične odnose sa silama kao što su Rusija, Kina, Brazil.
Predstavnik DSS Nikola Lazić podržao je učešće srpskih vojnika u međunarodnim misijama i dodao da ne treba odustajati od koncepta vojne neutralnosti.
Lazić je pozvao stranke na vlasti da pokrenu javnu debatu o potencijalnom članstvu u NATO, a ne da se na tome radi tajno, na šta upućuje i izjava generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena da pozdravlja korake srpskih vlasti na integraciji u NATO.
(Beta)
Senić je na skupu koji je organizovala Transkoflikt Srbija ocenio da je odluka o vojnoj neutralnosti Srbije iz decembra 2007. godine bila predmet "političke trgovine" koju je nametnula tada vladajuća Demokratska stranka Srbije (DSS).
Prema njegovim rečima, sada se situacija izmenila i Srbija bi samo mogla da profitira od članstva u NATO.
Anđić je naveo da je Srbija okružena članicama NATO i da bi članstvo u tom savezu značajno poboljšalo pregovaračke pozicije države.
Prema njegovim rečima, iskustva okolnih zemalja govore da članstvo u NATO znači i ekonomsku stabilnost, a Hrvatska je stupajući u taj savez uštedela tri milijarde dolara.
"Može se dogoditi da ulazak u EU, zbog problema u Uniji, bude odložen duže nego što se to sada očekuje. U tom slučaju, NATO će biti jedina moguća zapadna integracija", rekao je Anđić.
Na pitanje da li njihova inicijativa ima saglasnost partnera u vladajućoj koaliciji, odnosno DS i SPS, Senić i Anđić su naveli da se zauzimaju za početak javne rasprave o koristima članstva u NATO.
Na skupu je bio i predstavnik DS, Tamaš Tot, ali on nije govorio o mogućem članstvu Srbije u NATO.
Tot je ocenio da je najveća bezbednosna pretnja za Srbiju jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, a da su ostali bezbednosni izazovi terorizam, organizovani kriminal i korupcija.
Prema njegovim rečima, za međunarodni položaj Srbije je važno da učestvuje u vojnim misijama pod okriljem UN, kao i da sprovodi aktivnosti u okviru NATO programa Partnerstvo za mir.
Predstavnica Srpske radikalne stranke Marina Raguš kazala je da ne podržava ulazak u NATO, jer je taj savez pre 11 godina bombardovao Srbiju, koristeći i oružje sa osiromašenim uranijumom što je dovelo do dramatičnog povećanja broja malignih oboljenja u Srbiji.
Raguš je dodala da vlasti Srbiju "tajno uvlače" u NATO jer su svesne da taj predlog ne bi prošao na referendumu.
Marko Đurić iz Srpske napredne stranke rekao je da ta stranka podržava koncept vojne neutralnosti Srbije, ali da taj koncept ne znači i izolaciju zemlje.
Đurić je dodao da Srbija treba da učestvuje u vojnim misijama pod okriljem UN i da preuzme svoj deo uloge u očuvanju stabilnosti na Balkanu.
Prema njegovim rečima, Srbija pritom mora imati i unapređeni dijalog sa SAD, ali i sve vreme održavati odlične odnose sa silama kao što su Rusija, Kina, Brazil.
Predstavnik DSS Nikola Lazić podržao je učešće srpskih vojnika u međunarodnim misijama i dodao da ne treba odustajati od koncepta vojne neutralnosti.
Lazić je pozvao stranke na vlasti da pokrenu javnu debatu o potencijalnom članstvu u NATO, a ne da se na tome radi tajno, na šta upućuje i izjava generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena da pozdravlja korake srpskih vlasti na integraciji u NATO.
(Beta)
