Kao i svake godine, i ovaj 14. februar nosi veliku dilemu. Da li se slavi Sveti Trifun ili Sveti Valentin? Da li obeležavamo Dan vina ili Dan zaljubljenih?
Radi se o dva različita sveca, koji se praznuju istog dana, ali jedan po julijanskom, koji koristi pravoslavna crkva, a jedan po gregorijanskom, koji koristi katolička crkva. Zato je ekipa platforme Sremska Mitrovica živi upitala etnologa Dušanku Stanković kako su nastali običaji za ova dva praznika i da li postoji nešto što ih spaja.
“Sveti Trifun je zaštitnik svih useva, zbog toga se on prikazuje kako u jednoj ruci drži krst, u drugoj ruci drži ili granu vinove loze ili pšenicu. Vezan je za krajeve u kojima se uzgaja vinova loza. U našem okruženju najviše je obuhvaćena Vojvodina, Pomoravlje i grad Kotor, gde je Sveti Trifun i zaštitnik grada. Štiti useve od grada, od štetočina i zbog toga se u mnogim selima Šumadije organizuju zavetne povorke, koje na taj način zaštite selo i sve useve od raznih nepogoda. Za Svetog Trifuna, običaj je da vinogradari izlaze u vinograd, da orezuju čokote vinove loze i taj orezan čokot polivaju najboljim vinom iz prošlogodišnje berbe, koje će omogućiti isto tako plodonosan rod i ove godine”, kaže Dušanka Stanković za Sremska Mitrovica živi.
Zbog ovoga ovaj dan mnogi slave kao dan vina, a negde se navodi da su nekada običaji nalagali da gostioničari toče vino besplatno. Izgleda da se to ne dešava ili se desi gotovo retko, a mnogi, pogotovo mlađi slave jedan drugi praznik, dan zaljubljenih. Kako kaže Dušanka, ovaj praznik je deo potrošačke kulture, ali ima svoje utemeljenje u prazniku Svetog Valentina, pa nam otkriva da li nekeko možemo da spojimo ova dva praznika.
“Sveti Valentin je svojim delovanjem i venčavanjem vojnika u Rimskom carstvu, što je bilo zabranjeno i svojim stradanjem za hrišćanstvo postao značajan svetac. Tokom srednjeg veka, engleski kralj Herni VIII proglasio dan Svetog Valentina i nekako se u engleskoj i francuskoj književnosti taj dan vezivao za ljubav. Takođe, postoje i neke veze sa praznicima antičke Grčke i Rima. U rimskoj mitologiji je boginja Junona bila je zaštitnica braka, pa su se u februaru obeležavali dani boginje Junone, kada se ženama poklanjalo cveće. Kasnije, kroz srednji vek on dobija neka nova obeležja, a danas je to postao globalni fenomen i zapravo cilj celog tog praznika jeste negovanje potrošačke kulture. Običaji za Dan zaljubljenih jesu poklanjanje slatkiša, ljubavnih pisama, cveća, a zašto ne i vina i na taj način spojiti i jedan i drugi praznik”, zaključuje Dušanka za Sremska Mitrovica živi.
