Iako se često susrećemo sa mnogim bolestima jetre koje se mogu lečiti lekovima, nažalost, možemo naići i na situacije u kojima lekovi ne mogu pomoći. U toj drugoj opciji u kojoj se bolesti jetre, koja se inače kao organ može sama obnavljati, ne mogu lečiti lekovima, transplantacija organa može biti jedino rešenje.

Poslednjih godina često možemo čuti informacije i pojmove poput donacije i transplantacije organa. Kada se spomene termin transplantacija organa, na pamet nam pada transplantacija jetre, koja postaje najčešći metod lečenja koji se primenjuje u ovoj oblasti medicine. Transplantacija jetre može biti jedina metoda lečenja koja se primenjuje kod nekih progresivnih bolesti jetre koje uzrokuju akutnu insuficijenciju, kod hroničnog otkazivanja jetre koje uzrokuje da jetra ne funkcioniše u svojim prirodnim funkcijama, što je slučaj kod primarnih tumora jetre, u slučajevima kao što su predoziranje lekovima ili trovanje pečurkama, kao i kod urođenih anomalija kao što su problemi sa žučnim putevima kod beba starih do 6 meseci.

Mikola Pavliv je iz Ukrajine, ima 39 godina i živi u Lavovu, a u bolnicu je došao sa pritužbom na žutu beonjaču (skleru) i tada mu je dijagnostikovana ciroza. Pavliv je obavešten da je neophodna operacija, odnosno transplantacija jetre. Sam je krenuo u potragu za informacijama i otkrio je da bi se ova operacija, odnosno transplantacija mogla obaviti u Turskoj. Dok se sa suprugom nalazio u bolnici Acıbadem Atakent, Mikola Pavliv dobio je preporuku da mu je zbog nekompatibilnosti krvi sa njegovim rođacima potrebna „uparena transplantacija”. Gospodin Pavliv je prihvatio savet i rešio da sačeka na kompatibilnog donora.

Nažalost, kadaverična transplantacija jetre nije moguća za pacijente koji dolaze iz inostranstva zbog nedovoljnog broja doniranih organa u Turskoj. Međutim, umesto sa preminulog, može se izvršiti transplantacija jetre od bilo kog živog donora koji ima kompatibilnu krv i ispunjava kriterijume za transplantaciju organa. Pre svega, osoba koja će biti donor jetre treba da ima istu krvnu grupu kao i primalac, starosti između 18-55 godina, telesna težina mora biti u granicama idealne, ne sme bolovati od bolesti srca i respiratornog sistema, ima zdrave bubrege, ne sme da ima ozbiljnije hronične bolesti kao što je dijabetes, i ne sme bolovati od zaraznih bolesti.

Direkcija za transplantaciju jetre i bubrega pokrenula je relevantnu proceduru za pronalaženje kompatibilnog donora i pronašla 66-godišnjeg Sulejmana Unala. Lekari su utvrdili da g. Pavliv i g. Unal ispunjavaju uslove za uparenu transplantaciju te su nakon toga obavestili Sulejmana Unala i njegovog 32-godišnjeg sina Izeta Unala u Vanu da bi mogli biti podvrgnuti transplantaciji jetre s jednim ukrajinskim parom.

Pacijenti koji u Tursku dolaze na transplantaciju iz inostranstva, prvo se informišu o tome kako funkcioniše proces transplantacije organa u Turskoj, uz podatke koji se odnose na pravnu pozadinu, zatim dobijaju lekarsku procenu i mišljenje o operaciji, uz sve povratne informacije o kvalitetu života nakon terapije i mogućim komplikacijama.

Pre nego što pacijent stigne u Tursku, potrebno je prikupiti sve informacije o analizama, lečenju i praćenju bolesti, informacije o operaciji, pregledima (posebno imageing metode). Neki službeni dokumenti poput izvoda iz matične knjige rođenih, pasoša, venčanog lista pacijenta koji prođu preliminarnu procenu, traže se preko konzulata ili ambasade.

Nakon toga sledi procena pacijenta i dokumentacije koju obavlja zdravstvena ustanova koja će obaviti transplantaciju, zatim se podnosi zahtev etičkoj komisiji koja treba da odobri transplantaciju organa. Podnošenje prijave organizuje zdravstvena ustanova koja će izvršiti transplantaciju. Etička komisija ne prihvata pojedinačne prijave.

U prvoj sedmici donori organa se detaljno pregledaju (krvne i genetske analize, biopsija, imageing metode, konsultacije...). Primalac i donor se 3-4 dana pre operacije moraju smestiti u bolnicu. Nakon operacije, stanje se prati sledeća 24 časa u jedinici intenzivne nege. Ako sutradan sve prođe kako treba, pacijenti se mogu smestiti u odvojene sobe. Donor dobija otpust za 4-5 dana, a primalac za 12-15 dana. Pacijent će možda morati da ostane u Turskoj još mesec dana radi kontrole.

Članovi porodica Unal i Pavliv dodali su jedni druge na svoje naloge na društvenim mrežama i počeli su da se prate, a na svojim nalozima su čak podelili i zajedničku fotografiju koju su snimili. Zatim su započete procedure uparene transplantacije jetre ove dve porodice i svi članovi tima za transplantaciju su učestvovali u operaciji. U operacionoj sali postavljena su nosila, ukupno četiri, jedno uz drugo, dok su se u isto vreme obavljale operacije primaoca i donora. Jetra Larise Pavliv presađena je Sulejmanu Unalu, dok je jetra Izeta Unala presađena Mikoli Pavlivu. Pošto su transplantacijom jetre dobili priliku za novi početak, a jedni druge videli kao "prijatelje" za čitav život, porodice Pavliv i Unal su nekoliko dana nakon neophodnih pregleda dobili otpust iz bolnice.
Centar za transplantaciju jetre Acibadem uspešno je izvršio nebrojene transplantacije jetre, poput pedijatrijskih slučajeva i tromboze portalne vene, što se do tada niko drugi nije usudio. Zdravstvena grupacija Acıbadem ima 96,7 posto uspešnosti u operacijama transplantaciji jetre. Acibadem brine o svojim pacijentima i podržava ih i kada odu u svoju domovinu.


Sulejmanu Unalu presađena je jetra od ukrajinskog para na koju je čekao četiri godine, izjavio je da različiti jezici i verovanja ne mogu sprečiti ovu vrstu ljudskih vrednosti. Navodi da je bio iznenađen kada je saznao da će se transplantacija obaviti zahvaljujući porodici iz Ukrajine, ali je zagrlio porodicu Pavliv kada ih je prvi put ugledao, gospodin Unal dodaje: „Rekli su mi da ćemo biti upareni sa porodicom iz Ukrajine. Bio sam veoma iznenađen. Ukrajina je predaleko od Turske... Ovo uopšte nisam očekivao. To je svakako velika šansa. Mislio sam da je organ mogao biti doniran iz Turske, ali nema razlike. Na kraju krajeva, svi su jednostavno ljudi. Ponovo sam ozdravio zahvaljujući operaciji i sada se osećam dobro”.