Srbija je, tokom dvogodišnjeg mandata vlade premijera Mirka Cvetkovića, načinila izuzetan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, ocenili su danas srpski zvaničnici.
Time su stvoreni i preduslovi za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Najveći pomak načinjen je hapšenjem haškog optuženika Radovana Karadžića, 21. jula 2009. godine u Beogradu, koji se krio sa lažnim identitetom, predstavljajući se kao Dragan Dabić. Bivši lider bosanskih Srba isporučen je Haškom tribunalu 30. jula 2009. godine.
U dvogodišnjem periodu intenzivirana je i potraga za dvojicom preostalih haških optuženika Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, a policija je u više navrata pretresala kuće članova njihovih porodica što je, između ostalog, rezultiralo pronalaženjem Mladićevih ratnih dnevnika.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je danas da je saradnja sa Haškim sudom u poslednje dve godine kvalitativno različita od ranije saradnje i da je u toj sferi napravljen izuzetan pomak, kao i da je okončanje saradnje sa tim sudom, odnosno hapšenje Mladića i Hadžića, nesporan prioritet vlade.
"Kao što konstatuje i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u svom nedavnom izveštaju, sad se ta saradnja vidi i ona je apsolutno prisutna. Više se uopšte ne pominje nedostatak političke volje", istakao je Vukčević u izjavi Tanjugu povodom dve godine rada vlade.
Prema njegovim rečima, glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc je u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti taksativno naveo da su ispunjeni svi zahtevi Haga u vezi sa arhivama i poverljivim dokumentima koji su imali oznaku tajnosti.
Vukčević je istakao da je Bramerc posebno izdvojio saradnju sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije, kako na radu po konkretnim predmetima, tako i u njegovom učešću kao koordinatora u Akcionom timu za hvatanje Mladića i Hadžića.
I šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je danas da je Vlada Srbije u protekle dve godine uložila veliki trud i da zahvaljujući tome Srbija ima u kontinuitetu "odličnu saradnju" sa tim sudom.
Ignajtović kaže da se u javnosti kao najveći uspeh dosadašnje saradnje doživljava hapšenje i prebacivanje u Hag optuženika Radovana Karadžića, ali da je za njega najveći ostvareni rezultat uspostavljanje odnosa poverenja.
"Hapšenje Karadžića je svakako bilo od izuzetnog značaja, ali ja mislim da je najveći rezultat u saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu ostvaren na uspostavljanju odnosa poverenja", izjavio je Ignjatović Tanjugu povodom dve godine od formiranja Vlade Srbije.
On je ukazao da nije reč o subjektivnoj oceni, već da su to u svojim izveštajima konstatovali i predsednik Haškog suda Patrik Robinson i glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc.
Zahvaljujući svemu do sada urađenom, kao i ocenama zvaničnika Tribunala, prošle godine je odmrznut Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom, a na osnovu junskog izveštaja o saradnji Srbije sa Tribunalom, taj sporazum je stavljen u proceduru ratifikacije u parlamentima svih 27 zemalja članica EU, podsetio je Ignjatović.
"Srbija je odgovorila na sve zahteve Tribunala za dostavljanje dokumentacije, oslobodila je sve svedoke za koje je to zatraženo od Tužilaštva ili odbrana okrivljenih dužnosti čuvanja tajne kako bi mogli da daju iskaze u postupcima, dozvolila pristup svojim arhivima i odbranama i Tužilaštvu u svim slučajevima u kojima je to zatraženo, pružila zaštitu svedocima...", naveo je Ignjatović.
Da bi se shvatile razmere te saradnje, važno je, prema njegovim rečima, istaći da je do sada u Beograd stiglo više od tri hiljade zahteva tužilaštva, sudskih veća i odbrana okrivljenih.
"Saradnja se mora nastaviti sve dok postoji, a Tribunal i mi ćemo sve učiniti da nastavimo da je održimo na dostignutom nivou", zaključio je Ignjatović.
(Tanjug)
Najveći pomak načinjen je hapšenjem haškog optuženika Radovana Karadžića, 21. jula 2009. godine u Beogradu, koji se krio sa lažnim identitetom, predstavljajući se kao Dragan Dabić. Bivši lider bosanskih Srba isporučen je Haškom tribunalu 30. jula 2009. godine.
U dvogodišnjem periodu intenzivirana je i potraga za dvojicom preostalih haških optuženika Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, a policija je u više navrata pretresala kuće članova njihovih porodica što je, između ostalog, rezultiralo pronalaženjem Mladićevih ratnih dnevnika.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je danas da je saradnja sa Haškim sudom u poslednje dve godine kvalitativno različita od ranije saradnje i da je u toj sferi napravljen izuzetan pomak, kao i da je okončanje saradnje sa tim sudom, odnosno hapšenje Mladića i Hadžića, nesporan prioritet vlade.
"Kao što konstatuje i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u svom nedavnom izveštaju, sad se ta saradnja vidi i ona je apsolutno prisutna. Više se uopšte ne pominje nedostatak političke volje", istakao je Vukčević u izjavi Tanjugu povodom dve godine rada vlade.
Prema njegovim rečima, glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc je u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti taksativno naveo da su ispunjeni svi zahtevi Haga u vezi sa arhivama i poverljivim dokumentima koji su imali oznaku tajnosti.
Vukčević je istakao da je Bramerc posebno izdvojio saradnju sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije, kako na radu po konkretnim predmetima, tako i u njegovom učešću kao koordinatora u Akcionom timu za hvatanje Mladića i Hadžića.
I šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je danas da je Vlada Srbije u protekle dve godine uložila veliki trud i da zahvaljujući tome Srbija ima u kontinuitetu "odličnu saradnju" sa tim sudom.
Ignajtović kaže da se u javnosti kao najveći uspeh dosadašnje saradnje doživljava hapšenje i prebacivanje u Hag optuženika Radovana Karadžića, ali da je za njega najveći ostvareni rezultat uspostavljanje odnosa poverenja.
"Hapšenje Karadžića je svakako bilo od izuzetnog značaja, ali ja mislim da je najveći rezultat u saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu ostvaren na uspostavljanju odnosa poverenja", izjavio je Ignjatović Tanjugu povodom dve godine od formiranja Vlade Srbije.
On je ukazao da nije reč o subjektivnoj oceni, već da su to u svojim izveštajima konstatovali i predsednik Haškog suda Patrik Robinson i glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc.
Zahvaljujući svemu do sada urađenom, kao i ocenama zvaničnika Tribunala, prošle godine je odmrznut Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom, a na osnovu junskog izveštaja o saradnji Srbije sa Tribunalom, taj sporazum je stavljen u proceduru ratifikacije u parlamentima svih 27 zemalja članica EU, podsetio je Ignjatović.
"Srbija je odgovorila na sve zahteve Tribunala za dostavljanje dokumentacije, oslobodila je sve svedoke za koje je to zatraženo od Tužilaštva ili odbrana okrivljenih dužnosti čuvanja tajne kako bi mogli da daju iskaze u postupcima, dozvolila pristup svojim arhivima i odbranama i Tužilaštvu u svim slučajevima u kojima je to zatraženo, pružila zaštitu svedocima...", naveo je Ignjatović.
Da bi se shvatile razmere te saradnje, važno je, prema njegovim rečima, istaći da je do sada u Beograd stiglo više od tri hiljade zahteva tužilaštva, sudskih veća i odbrana okrivljenih.
"Saradnja se mora nastaviti sve dok postoji, a Tribunal i mi ćemo sve učiniti da nastavimo da je održimo na dostignutom nivou", zaključio je Ignjatović.
(Tanjug)
