Pretpostavlja se da se u mestu Rudnica kod Raške nalaze ostaci kosovskih Albanaca prebačenih 1999. iz grobnica oko Drenice.
U krugu preduzeća "Kosmetput" u Rudnici, nedaleko od Raške, u toku je analiza zemljišta, jer se pretpostavlja da se na dubini od četiri metra eventulano nalaze posmrtni ostaci.
Na licu mestu je istražni sudija Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kao i zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković. Kako je i izjavi Tanjugu rekao zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, oni, zajedno sa predstavnicima Euleksa, rade analizu zemljišta, koja se obavlja odgovarajućom mehanizacijom, i ispituju se sva mesta na koja je u prethodnoj fazi postupka ukazano.
Nakon toga će se utvrditi koje će biti naše sledeće procesne radnje, rekao je Vekarić i istakao da se analizira zemljište u dubini do šest metara.
"Sa određenim stepenom verovatnoće, smatamo da posmrtnih ostataka ima tamo. Ukoliko ih nema, onda će i to biti značajna informacija", rekao je Vekarić i naglasio da u ovom trenutku može da kaže da je u pitanju sekundarna grobnica.
On je naveo da je veome važno da država Srbija pošalje jasnu poruku da onda kada se pojave svedoci i kada neko izrazi sumnju da se nečija tela nalaze na određenom mestu, Tužilaštvo pravovremeno reaguje.
"Ovo predstavlja odnos države Srbije prema žrtvama, bez obzira koje su nacionalnosti", rekao je on i istakao da Tužilaštvo za ratne zločine očekuje da se vrlo brzo istraže i tri lokacije na Kosovu i Metohiji gde se nalaze tela Srba, očekujući da će vrlo brzo biti dobijen odgovor od komisije za nestala lica sa KiM.
Veštačenje je naredio istražni sudija Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, postupajući po predlogu Tužilaštva za ratne zločine, u cilju utvrđivanja postojanja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je polovinom maja da se preduzmu istražne radnje jer se sumnja da su na tu lokaciju krajem maja ili početkom juna 1999. godine, pred kraj ratnih sukoba na Kosovu, prebačeni posmrtni ostaci iz primarnih grobnica u okolini Drenice.
Komentarišući krivičnu prijavu Fonda za humanitarno pravo (FHP) protiv 34 osobe za koje se navodi da su odgovorne za ubistvo i ranjavanje albanskih zatvorenika u zatvoru Dubrava, Vekarić je potvrdio da je prijava stigla u Tužilaštvo za ratne zločine i rekao da Tužilaštvo dugo radi na tom predmetu.
"Imamo određeni napredak u tom slučaju, ali o imenima prijavljenih ne mogu da se izjašnjavam, dok ne utvrdimo koje će biti naše sledeće procesno-pravne radnje", rekao je on.
Fond je podneo krivičnu prijavu protiv 34 osobe za koje navodi da su odgovorne za ubistvo više od 90 i ranjavanje preko 150 albanskih zatvorenika u KPZ Dubrava kod Istoka na Kosovu 22. i 23. maja 1999. posle dejstava NATO avijacije 19. i 20. maja te godine po objektima tog zatvora.
FHP je naveo da je 28. maja ove godine podneo prijavu protiv bivšeg ministra pravde Srbije Dragoljuba Jankovića i nekadašnjeg zamenika ministra pravde i načelnika Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Zorana Stevanovića.
Fond je podneo prijavu i protiv generala policije, bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova za resor javne bezbednosti, komandanta Posebnih jedinica policije i zamenika komandanta Štaba MUP za Kosovo i KiM Obrada Stevanovića.
Prijavu je FHP podneo i protiv bivšeg načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova Peć, Bora Vlahovića, i nekadašnjeg načelnika Odeljenja saobraćajne policije u SUP-u Peć, Radovana Paponjaka, upravnika KPZ Dubrava Aleksandra Rakočevića i komandira straže Miroljuba Vidića.
Podneta je prijava i protiv više starešina i radnika službe obezbeđenja i stražara na prijavnici u KPZ Dubrava i više drugih osoba - pripadnika MUP-a Srbje - SUP-a Peć, OUP-a Istok, OUP-a Klina, PJP, JSO, DB Srbije i Vojske Jugoslavije za izvršenje krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
Kako se navodi u saopštenju, Janković i Stevanović su sredinom aprila 1999. sačinili i dostavili upravnicima kazneno-popravnih ustanova i starešinama istražnih zatvora u Srbiji pisano naređenje da sve Albance koji se nalaze u njihovim ustanovama premeste u KPZ Dubrava.
(Tanjug)
Na licu mestu je istražni sudija Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kao i zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković. Kako je i izjavi Tanjugu rekao zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, oni, zajedno sa predstavnicima Euleksa, rade analizu zemljišta, koja se obavlja odgovarajućom mehanizacijom, i ispituju se sva mesta na koja je u prethodnoj fazi postupka ukazano.
Nakon toga će se utvrditi koje će biti naše sledeće procesne radnje, rekao je Vekarić i istakao da se analizira zemljište u dubini do šest metara.
"Sa određenim stepenom verovatnoće, smatamo da posmrtnih ostataka ima tamo. Ukoliko ih nema, onda će i to biti značajna informacija", rekao je Vekarić i naglasio da u ovom trenutku može da kaže da je u pitanju sekundarna grobnica.
On je naveo da je veome važno da država Srbija pošalje jasnu poruku da onda kada se pojave svedoci i kada neko izrazi sumnju da se nečija tela nalaze na određenom mestu, Tužilaštvo pravovremeno reaguje.
"Ovo predstavlja odnos države Srbije prema žrtvama, bez obzira koje su nacionalnosti", rekao je on i istakao da Tužilaštvo za ratne zločine očekuje da se vrlo brzo istraže i tri lokacije na Kosovu i Metohiji gde se nalaze tela Srba, očekujući da će vrlo brzo biti dobijen odgovor od komisije za nestala lica sa KiM.
Veštačenje je naredio istražni sudija Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, postupajući po predlogu Tužilaštva za ratne zločine, u cilju utvrđivanja postojanja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je polovinom maja da se preduzmu istražne radnje jer se sumnja da su na tu lokaciju krajem maja ili početkom juna 1999. godine, pred kraj ratnih sukoba na Kosovu, prebačeni posmrtni ostaci iz primarnih grobnica u okolini Drenice.
Komentarišući krivičnu prijavu Fonda za humanitarno pravo (FHP) protiv 34 osobe za koje se navodi da su odgovorne za ubistvo i ranjavanje albanskih zatvorenika u zatvoru Dubrava, Vekarić je potvrdio da je prijava stigla u Tužilaštvo za ratne zločine i rekao da Tužilaštvo dugo radi na tom predmetu.
"Imamo određeni napredak u tom slučaju, ali o imenima prijavljenih ne mogu da se izjašnjavam, dok ne utvrdimo koje će biti naše sledeće procesno-pravne radnje", rekao je on.
Fond je podneo krivičnu prijavu protiv 34 osobe za koje navodi da su odgovorne za ubistvo više od 90 i ranjavanje preko 150 albanskih zatvorenika u KPZ Dubrava kod Istoka na Kosovu 22. i 23. maja 1999. posle dejstava NATO avijacije 19. i 20. maja te godine po objektima tog zatvora.
FHP je naveo da je 28. maja ove godine podneo prijavu protiv bivšeg ministra pravde Srbije Dragoljuba Jankovića i nekadašnjeg zamenika ministra pravde i načelnika Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Zorana Stevanovića.
Fond je podneo prijavu i protiv generala policije, bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova za resor javne bezbednosti, komandanta Posebnih jedinica policije i zamenika komandanta Štaba MUP za Kosovo i KiM Obrada Stevanovića.
Prijavu je FHP podneo i protiv bivšeg načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova Peć, Bora Vlahovića, i nekadašnjeg načelnika Odeljenja saobraćajne policije u SUP-u Peć, Radovana Paponjaka, upravnika KPZ Dubrava Aleksandra Rakočevića i komandira straže Miroljuba Vidića.
Podneta je prijava i protiv više starešina i radnika službe obezbeđenja i stražara na prijavnici u KPZ Dubrava i više drugih osoba - pripadnika MUP-a Srbje - SUP-a Peć, OUP-a Istok, OUP-a Klina, PJP, JSO, DB Srbije i Vojske Jugoslavije za izvršenje krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
Kako se navodi u saopštenju, Janković i Stevanović su sredinom aprila 1999. sačinili i dostavili upravnicima kazneno-popravnih ustanova i starešinama istražnih zatvora u Srbiji pisano naređenje da sve Albance koji se nalaze u njihovim ustanovama premeste u KPZ Dubrava.
(Tanjug)
