Tužilaštvo traži ili 35 godina ili maksimalnu kaznu zatvora za Vlastimira Đorđevića, a odbrana da bude oslobođen.
Odbrana generala MUP-a Srbije u penziji Vlastimira Đorđevića zatražila je od Haškog tribunala da ga oslobodi optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine zato što ih tužilaštvo tokom suđenja nije dokazalo.
U završnoj reči, branilac Dragoljub Đorđević tvrdio je da je general Đorđević optužen za zločine "koji nije počinio, niti je imao nameru da počini, za koje nije znao, niti su bili u njegovoj nadležnosti".
Optuženi general Đorđević je u kritično vreme bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića.
Tužilaštvo je zatražilo da Đorđević bude proglašen krivim i osuđen na 35 godina zatvora ili na doživotnu kaznu.
"General Đorđević ni na koji način nije odgovoran za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon, za šta je optužen", rekao je njegov advokat, naglašavajući da "antiterorističke akcije policije" na Kosovu "nisu bile usmerene protiv civila".
Branilac je kao nedokazanu odbacio optužbu da je Đorđević učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu progona Albanaca s Kosova, kao i da je takav plan postojao.
On je "aprsurdnom" nazvao tvrdnju tužilaštva da su vlasti Srbije tako želele da obezbede trajnu kontrolu nad pokrajinom, podsećajući da je Kosovo bilo u sastavu Srbije.
Za vreme rata 1999. godine, po odbrani, general Đorđević nije rukovodio dejstvima policije na Kosovu, već je to, po odluci ministra Stojiljkovića, bilo u nadležnosti Štaba MUP-a u Prištini, čiji je načelnik bio Sreten Lukić.
"Đorđević nije mogao izdavati zadatke Štabu MUP-a u Prištini, niti sopstvenim jedinicama na Kosovu", tvrdio je advokat Đorđević.
Po njegovim rečima, Albanci su sa Kosova odlazili ne zbog organizovane kampanje progona koju su, po tužilaštvu, sprovele srpske snage, već "dobrovoljno", u strahu od sukoba, NATO bombardovanja ili na poziv OVK.
"U pitanju je bio lični izbor, a ne rasprostranjeni plan za progon iz optužnice", kazao je branilac.
Osvrćući se na optužbu da je Đorđević učestvovao u prikrivanju stotina leševa ubijenih albanskih civila, zastupnik odbrane je potvrdio da je on, po naređenju ministra Stojiljkovića, sudelovao samo u organizovanju zakopavanje tela u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Batajnici.
Kada su ga početkom aprila 1999. godine policajci sa terena obavestili o hladnjači punoj leševa u Dunavu kod Kladova, a zatim i o telima koja su isplivala na jezeru Perućac kod Bajine Bašte, Đorđević, po odbrani, "nije znao" ni ko su žrtve, ni kako su stradale, niti ko ih je i odakle dopremio.
Kod Stojiljkovića, Đorđević se zalagao za formiranje komisije koja bi sprovela istragu, ali mu je ministar odgovorio "da on stoji iza toga; da su bili incidenti na Kosovu i da tela moraju biti skrivena zbog NATO propagande", rekao je branilac Đorđević.
Kao dokaz da general Đorđević nije znao za transport tela, niti je u tome učestvovao, branilac je naveo činjenicu da su kamioni "već danima stajali" u batajničkoj bazi u trenutku kada je Stojiljković o tome obavestio Đorđevića.
"Da je Đorđević sve bio organizovao, kamioni ne bi toliko stajali", primetio je branilac Đorđević.
Kako je rekao, "Vlastimir Đorđević je bio zatečen pojavom leševa i nije ni na koji način učestvovovao u njihovom transportu, niti na bilo kakvom sastanku gde se razgovaralo o prenošenju tela".
Suđenje generalu Đorđeviću, koje je pred Tribunalom počelu u januaru prošle godine, danas je završeno.
Sudsko veće predsedavajućeg Kevina Parkera iz Australije povuklo se na odlučivanje o presudi, koja će biti izrečena u dogledno vreme.
General Đorđević je posle višegodišnjeg skrivanja uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
(Beta)
U završnoj reči, branilac Dragoljub Đorđević tvrdio je da je general Đorđević optužen za zločine "koji nije počinio, niti je imao nameru da počini, za koje nije znao, niti su bili u njegovoj nadležnosti".
Optuženi general Đorđević je u kritično vreme bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića.
Tužilaštvo je zatražilo da Đorđević bude proglašen krivim i osuđen na 35 godina zatvora ili na doživotnu kaznu.
"General Đorđević ni na koji način nije odgovoran za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon, za šta je optužen", rekao je njegov advokat, naglašavajući da "antiterorističke akcije policije" na Kosovu "nisu bile usmerene protiv civila".
Branilac je kao nedokazanu odbacio optužbu da je Đorđević učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu progona Albanaca s Kosova, kao i da je takav plan postojao.
On je "aprsurdnom" nazvao tvrdnju tužilaštva da su vlasti Srbije tako želele da obezbede trajnu kontrolu nad pokrajinom, podsećajući da je Kosovo bilo u sastavu Srbije.
Za vreme rata 1999. godine, po odbrani, general Đorđević nije rukovodio dejstvima policije na Kosovu, već je to, po odluci ministra Stojiljkovića, bilo u nadležnosti Štaba MUP-a u Prištini, čiji je načelnik bio Sreten Lukić.
"Đorđević nije mogao izdavati zadatke Štabu MUP-a u Prištini, niti sopstvenim jedinicama na Kosovu", tvrdio je advokat Đorđević.
Po njegovim rečima, Albanci su sa Kosova odlazili ne zbog organizovane kampanje progona koju su, po tužilaštvu, sprovele srpske snage, već "dobrovoljno", u strahu od sukoba, NATO bombardovanja ili na poziv OVK.
"U pitanju je bio lični izbor, a ne rasprostranjeni plan za progon iz optužnice", kazao je branilac.
Osvrćući se na optužbu da je Đorđević učestvovao u prikrivanju stotina leševa ubijenih albanskih civila, zastupnik odbrane je potvrdio da je on, po naređenju ministra Stojiljkovića, sudelovao samo u organizovanju zakopavanje tela u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Batajnici.
Kada su ga početkom aprila 1999. godine policajci sa terena obavestili o hladnjači punoj leševa u Dunavu kod Kladova, a zatim i o telima koja su isplivala na jezeru Perućac kod Bajine Bašte, Đorđević, po odbrani, "nije znao" ni ko su žrtve, ni kako su stradale, niti ko ih je i odakle dopremio.
Kod Stojiljkovića, Đorđević se zalagao za formiranje komisije koja bi sprovela istragu, ali mu je ministar odgovorio "da on stoji iza toga; da su bili incidenti na Kosovu i da tela moraju biti skrivena zbog NATO propagande", rekao je branilac Đorđević.
Kao dokaz da general Đorđević nije znao za transport tela, niti je u tome učestvovao, branilac je naveo činjenicu da su kamioni "već danima stajali" u batajničkoj bazi u trenutku kada je Stojiljković o tome obavestio Đorđevića.
"Da je Đorđević sve bio organizovao, kamioni ne bi toliko stajali", primetio je branilac Đorđević.
Kako je rekao, "Vlastimir Đorđević je bio zatečen pojavom leševa i nije ni na koji način učestvovovao u njihovom transportu, niti na bilo kakvom sastanku gde se razgovaralo o prenošenju tela".
Suđenje generalu Đorđeviću, koje je pred Tribunalom počelu u januaru prošle godine, danas je završeno.
Sudsko veće predsedavajućeg Kevina Parkera iz Australije povuklo se na odlučivanje o presudi, koja će biti izrečena u dogledno vreme.
General Đorđević je posle višegodišnjeg skrivanja uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
(Beta)
