Tročlano veće sudija Euleksa pri Okružnom sudu u Kosovskoj Mitrovici odbilo je danas zahtev SAD za ekstradiciju Bajrama Aslanija, osumnjičenog za terorizam.
Međunarodno veće Okružnog suda u Mitrovici odbilo je ekstradiciju po nekoliko osnova, dovodeći u pitanje važenje Sporazuma o ekstradiciji koji su 21. oktobra 1901. godine potpisale SAD i Kraljevina Srbija.
Taj sporazum, prema tumačenju sudija Euleksa, čak i da je važeći, "ne omogućuje ekstradiciju svojih građana".
Sud je našao da "krivično delo pružanja materijalne podrške teroristima nije navedeno u Sporazumu o ekstradiciji iz 1901. godine".
Američki tužilac za Istočni okrug Severne Karoline optužio je uhapšenog Aslanija za krivična dela pružanje materijalne podrške teroristima, pružanje podrške terorizmu ili zaveri za ubistvo, kidnapovanje, onesposobljavanje ili nanošenje povreda osobama ili nanošenje štete imovini u stranoj zemlji.
"Prema Krivičnom zakonu Kosova, stanovnik Kosova može biti prebačen u stranu nadležnost ukoliko delo zbog kojeg je podnet zahtev za ekstradiciju nije počinjeno na Kosovu. U ovom slučaju Aslani se navodno dogovorio sa Hisenom Šerifijem da prevede sa engleskog na albanski video kasete sa terorističkom tematikom, koje opisuju bombaša samoubicu koji napada konvoj vozila SAD, proizvedene na Kosovu," navodi se u saopštenju Euleksa.
U saopštenju se zaključuje da je sudsko veće ustanovilo "da zahtev SAD nije u dovoljnoj meri demonstrirao da postoji sumnja da je Aslani počinio krivična dela za koja se tereti".
Kosovska policija uhapsila je Aslanija 17. juna u Mitrovici na osnovu američkog zahteva za ekstradiciju, ali je on odmah narednog dana pušten da se brani i sa slobode očekuje okončanje postupka za ekstradiciju, uz obavezu da se dva puta nedeljno javlja policiji.
Aslani je uhapšen na zahtev SAD pod sumnjom da je sa još nekim osobama iz Severne Karoline pripremao terorističke akcije na Kosovu.
On je, kako je ranije prenela agencija AP, tražio od ljudi u SAD novac da bi kupio zemljište na Kosovu i izgradio bazu u kojoj bi se skladištili oružje i municija za terorističke akcije.
Njemu se na teret stavlja i slanje propagandnog materijala jednoj osobi u SAD, koja je zatim trebalo taj materijal da prevede i iskoristi ga pri regrutovanju drugih za terorističke akcije.
AP je navela da je Aslani hapšen 2007. godine na Kosovu, a vlasti u Srbiji su ga 2009. osudile zbog umešanosti u planiranje terorističkih akcija. Aslani, kome je tada suđeno u odsustsvu, osuđen je na osam godina zatvora.
(Beta)
Taj sporazum, prema tumačenju sudija Euleksa, čak i da je važeći, "ne omogućuje ekstradiciju svojih građana".
Sud je našao da "krivično delo pružanja materijalne podrške teroristima nije navedeno u Sporazumu o ekstradiciji iz 1901. godine".
Američki tužilac za Istočni okrug Severne Karoline optužio je uhapšenog Aslanija za krivična dela pružanje materijalne podrške teroristima, pružanje podrške terorizmu ili zaveri za ubistvo, kidnapovanje, onesposobljavanje ili nanošenje povreda osobama ili nanošenje štete imovini u stranoj zemlji.
"Prema Krivičnom zakonu Kosova, stanovnik Kosova može biti prebačen u stranu nadležnost ukoliko delo zbog kojeg je podnet zahtev za ekstradiciju nije počinjeno na Kosovu. U ovom slučaju Aslani se navodno dogovorio sa Hisenom Šerifijem da prevede sa engleskog na albanski video kasete sa terorističkom tematikom, koje opisuju bombaša samoubicu koji napada konvoj vozila SAD, proizvedene na Kosovu," navodi se u saopštenju Euleksa.
U saopštenju se zaključuje da je sudsko veće ustanovilo "da zahtev SAD nije u dovoljnoj meri demonstrirao da postoji sumnja da je Aslani počinio krivična dela za koja se tereti".
Kosovska policija uhapsila je Aslanija 17. juna u Mitrovici na osnovu američkog zahteva za ekstradiciju, ali je on odmah narednog dana pušten da se brani i sa slobode očekuje okončanje postupka za ekstradiciju, uz obavezu da se dva puta nedeljno javlja policiji.
Aslani je uhapšen na zahtev SAD pod sumnjom da je sa još nekim osobama iz Severne Karoline pripremao terorističke akcije na Kosovu.
On je, kako je ranije prenela agencija AP, tražio od ljudi u SAD novac da bi kupio zemljište na Kosovu i izgradio bazu u kojoj bi se skladištili oružje i municija za terorističke akcije.
Njemu se na teret stavlja i slanje propagandnog materijala jednoj osobi u SAD, koja je zatim trebalo taj materijal da prevede i iskoristi ga pri regrutovanju drugih za terorističke akcije.
AP je navela da je Aslani hapšen 2007. godine na Kosovu, a vlasti u Srbiji su ga 2009. osudile zbog umešanosti u planiranje terorističkih akcija. Aslani, kome je tada suđeno u odsustsvu, osuđen je na osam godina zatvora.
(Beta)
