Profesor međunarodnog prava Mihael Bote, autor teksta u Zidojče cajtungu pod naslovom "Kosovo – šta sada?", smatra da mišljenjem MSP nije izrečena i poslednja reč.
Kako prenosi radio Dojče vele, Bote smatra da, i posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, mnoga pitanja ostaju otvorena.
"Prvo, da li još važi rezolucija 1244? Drugo, da li je ona obavezujuća za autore deklaracije nezavisnosti? Međunarodni sud pravde je na prvo pitanje odgovorio sa 'da', na drugo sa 'ne", napominje Bote.
Ističući da je Rezolucija obavezujuća za članice Ujedinjenih nacija i da će se one i ubuduće prema njoj upravljati, Bote pita zašto to ne važi i za kosovske Albance.
"Onda, da li je autorima uopšte uspelo to što su proglasili? Papir ne bledi", napominje Bote i ukazuje da je jedno proglasiti nezavisnost, a sasvim drugo uspešno formirati nezavisnu državu.
"Da li zaista već postoji država Kosovo? Zar ne nedostaje sopstvena vlada, koja može da ispuni osnovni zadatak jedne države, da se stara o bezbednosti stanovnika oblasti? Tu bezbednost ostvaruje još uvek strana uprava", podseća Bote.
"Međutim, upravo iz razloga što je to pitanje ostalo otvoreno", naglašava Bote, "nije data poslednja reč o pozivanju Srbije na međunarodno pravo i tvrdnji te države:
Kosovo je bilo i ostalo sastavni deo Srbije".
"A šta sve to znači za treće države? Ni na to pitanje nije odgovoreno, premda je za budućnost svakako važno.
Proglašenje nezavisnosti nije zabranjeno. Ipak, države ne smeju da priznaju secesiju sve dok se otcepljene oblasti ne etabliraju", smatra Bote.
Prema njegovim rečima, "preuranjeno priznanje jeste mešanje u unutrašnje stvari jedne druge zemlje i to je zabranjeno".
"U slučaju Kosova nije reč o tom starom pravilu, nego o tome da je Savet bezbednosti stvorio pravni režim, obavezujući za sve države, kojim zadržava pravo da isključivo sam odlučuje o pitanju statusa i koji isključuje jednostrano narušavanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije (Srbije)", ističe Bote.
"To pravilo još uvek važi, kaže Sud. Znači, mora se nastaviti s pregovorima", zaključuje Bote.
"Prvo, da li još važi rezolucija 1244? Drugo, da li je ona obavezujuća za autore deklaracije nezavisnosti? Međunarodni sud pravde je na prvo pitanje odgovorio sa 'da', na drugo sa 'ne", napominje Bote.
Ističući da je Rezolucija obavezujuća za članice Ujedinjenih nacija i da će se one i ubuduće prema njoj upravljati, Bote pita zašto to ne važi i za kosovske Albance.
"Onda, da li je autorima uopšte uspelo to što su proglasili? Papir ne bledi", napominje Bote i ukazuje da je jedno proglasiti nezavisnost, a sasvim drugo uspešno formirati nezavisnu državu.
"Da li zaista već postoji država Kosovo? Zar ne nedostaje sopstvena vlada, koja može da ispuni osnovni zadatak jedne države, da se stara o bezbednosti stanovnika oblasti? Tu bezbednost ostvaruje još uvek strana uprava", podseća Bote.
"Međutim, upravo iz razloga što je to pitanje ostalo otvoreno", naglašava Bote, "nije data poslednja reč o pozivanju Srbije na međunarodno pravo i tvrdnji te države:
Kosovo je bilo i ostalo sastavni deo Srbije".
"A šta sve to znači za treće države? Ni na to pitanje nije odgovoreno, premda je za budućnost svakako važno.
Proglašenje nezavisnosti nije zabranjeno. Ipak, države ne smeju da priznaju secesiju sve dok se otcepljene oblasti ne etabliraju", smatra Bote.
Prema njegovim rečima, "preuranjeno priznanje jeste mešanje u unutrašnje stvari jedne druge zemlje i to je zabranjeno".
"U slučaju Kosova nije reč o tom starom pravilu, nego o tome da je Savet bezbednosti stvorio pravni režim, obavezujući za sve države, kojim zadržava pravo da isključivo sam odlučuje o pitanju statusa i koji isključuje jednostrano narušavanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije (Srbije)", ističe Bote.
"To pravilo još uvek važi, kaže Sud. Znači, mora se nastaviti s pregovorima", zaključuje Bote.
