Istaknuta je potreba za ubrzanjem primene mera kako bismo imali ne samo manje troškove, nego i zdraviju sredinu. Kako bismo nastavili da apelujemo na ovaj problem, pozivamo eksperte, zvaničnike i sve zainteresovane da se uključe u diskusiju o ovoj temi u Linkedin grupi koja je otvorena na simpozijumu, a evo koje su još poruke.

U prethodnih 12 godina nije mnogo urađeno po pitanju energetske efikasnosti zgrada, priznaje ministar Vesić. Međutim, to se sada menja. Prvi korak koji će država napaviti jeste uvođenje energetskih pasoša za nove zgrade.

- Nećete moći da kupite ili prodate stan bez energetskog pasoša, jer mi mislimo da je fer da oni koji kupuju stan znaju energetska svojstva tog stana, koliki će im biti troškovi za struju i sve ostalo. To je do sada bila mačka i džaku i zavisilo je od toga da li poznajete građevinu ili ne - rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U Srbiji zgrade troše čak 38% ukupne energije, što je više od industrije, saobraćaja ili poljoprivrede. Zbog toga je neophodno što pre smanjiti rasipanje energije.

- Ovo je nešto što se tiče svakog pojedinca koji živi u zgradi, jer (energetska efikasnost) može da umanji troškove domaćinstva. Drugo, može znatno da smanji emisiju ugljen-dioksida što je značajno za životnu sredinu. I kao treće, može znatno da doprinese zagađenju vazduha, jer što manje energije trošimo, to manje čestica emitujemo, što značajno može da unapredi naše zdravlje - kaže Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.


- Obnovljiva energija je čistija, jeftinija, priuštivija i bolja za našu planutu. Takođe je nešto što nastaje na domaćem nivou što znači da reginu pruža priliku za otvaranje novih radnih mesta i daje nam nezavisnost u pogledu snabdevanja - rekla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.

Drugog dana konferencije, umesto političara, o ulaganju u energetsku efikasnost govorili su bankari.

- Prvi korak je analizirati trenutnu potrošnju. Zemlje Zapadnog Balkana su na putu pristupanja EU, ali ipak kasne u određenoj meri i zato su institucije kao što su je Evropska investiciona banka tu da im pomognu - smatra Alesandro Brangonci iz Evropske investiocione banke.

Zajednički cilj su zgrade sa nultom potrošnjom, pa je tako u Nišu postavljeno 150 solarnih panela na krovovima zgrada. Električnu energiju koja se tu proizvede, sada koriste građani.

- Cilj nam je da se do 2050. primarna potrošnja električne energije u odnosu na 2008. prepolovi, a udeo obnovljivih izvora energije poveća za 55%. Uz sve te mere - i okretanje obnovljivim izvorima energije i smanjenje potrošnje, nažalost to nije dovoljno, ali dobro je što je u poslednjoj deceniji smanjena potražnja za elektičnom energijom - mišljenja je Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji.

Da se svest o uštedi energije polako menja, govori i to da je u planu renoviranje 27 zgrada institucija u Beogradu čime će se uštedeti 30% energije. Procena je da bi se rekonstrukcijom 3.000 takvih objekata uštedela količina struje koja se proizvede u termoelektrani Morava.