Srbija želi da se mirnim putem, kroz dijalog, reši problem nacionalnog konflikta Srba i Albanaca i spor koji je nastao jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, izjavio je danas na Tari predsednik Srbije Boris Tadić.
"Srbija želi na svim tačkama međunarodnih konflikata da spreči loše posledice etnički motivisane secesije", naglasio je Tadić, koji je duboko ubeđen da je to interes sveta.
Tadić je, prilikom posete Kampu prijateljstva na Tari, rekao da je danas više nego očigledno uznemiravanje mnogih regiona, o čemu svi pišu i o čemu on razgovara sa međunarodnim poslenicima i svojim kolegama.
Predsednik Tadić rekao je da je rezolucija o Kosovu koju je zvanični Beograd predložio Generalnoj skupštini UN konstruktivan dokument, koji je u skladu sa interesima EU, što je potvrdila i Evropska komisija.
On je rekao da se Srbija, prilikom pisanja rezolucije, konsultovala sa "evropskim partnerima" u vezi sa sadržajem i tonom rezolucije, i da je tekstom zadovoljna kako Evropska komisija, tako i velika većina zemalja članica EU.
"Mi smo sa našim evropskim prijateljima sve vreme bili u kontaktu jer Srbija treba da bude predvidljiv partner. Srbija ne treba nikoga da iznenađuje i samo tako može izgraditi iskrene i partnerske odnose sa EU", rekao je Tadić, ističući da je Srbija ipak samostalno pisala rezoluciju, odnosno da nije bilo rada na zajedničkom tekstu.
Prema njegovim rečima, osim glasova nekoliko ambasadora u Beogradu, nije bilo zvaničnog negodovanja evropskih vlada povodom predloga rezolucije koji je predala Generalnoj skupštini UN.
"Srbija nema nikakvu nameru, niti ima interes, da dolazi u konflikt sa međunarodnom zajednicom, ali ima, kao i svaka druga zemlja, svoje crvene linije, i mislim da ta naša zadnja linija jeste i u skladu sa interesima međunarodne zajednice", rekao je Tadić.
Donošenje rezolucije u Generalnoj skupštini UN, prema njegovim rečima, neće biti nimalo lak posao i biće ogroman uspeh ako Srbija uspe da se izbori za njeno usvajanje.
Srbija, kako je istakao, svojim pristupom ne razgoreva strasti, već doprinosi mirnom i trezvenom rešenju kroz dijalog, u kojem sve strane treba da dobiju nešto, odnosno i da izgube ponešto.
"Mi smo naravno svesni činjenice da možda dva miliona Albanaca na Kosovu ne želi da prihvati ustavni poredak Srbije, s druge strane svet mora da bude svestan činjenice da Srbi na KiM ne žele da prime suvereni krov takozvane države Kosovo, i unutar tog okvira treba da tragamo za rešenjem koje će obezbediti mir i razvoj", poručio je Tadić.
On je objasnio da je Srbija, radeći na rezoluciji, ispoštovala proceduru dogovorenu sa Evropskom komisijom, ali da je sa podnošenjem teksta požurila kako je kosovski Albanci ne bi preduhitrili svojom rezolucijom.
"Došlo je do informacije da albanska strana ima nameru da preda svoju rezoluciju Generalnoj skupštini i mi nismo smeli da na sebe preuzmemo rizik da budemo drugi predlagači, jer ako se prva rezolucija izglasa onda se o drugoj ne glasa, tako da nismo mogli da dopustimo sebi da naš tekst uopšte ne bude predmet rasprave", objasnio je Tadić.
Sa decom se danas na Tari druže i pripadnici Protivterorističke i Specijalne antiterorističke jedinice, Žandarmerije, saobraćajne i konjičke policije, koji će u blizini hotela "Beli bor" izvesti pokaznu vežbu.
Trenutno na Tari boravi grupa od 200 dece obuhvaćene programima pomoći nevladine organizacije "Naša Srbija", a reč je o deci iz Srbije i Republike Srpske, čiji su roditelji poginuli, kidnapovani ili nestali tokom poslednih ratova.
Program psihosocijalne podrške obavlja se u radionicama obrazovno-vaspitnog i zabavno-sportskog sadržaja, čiji je cilj da deca zajedničkim radom i druženjem steknu nova znanja i veštine u raznim oblastima.
Tadić i Dačić posetiće decu u radionicama "Škole prijateljstva" i osmi "Politikin" sajam knjiga za decu, čiji su donatori domaće izdavačke kuće sa najatraktivnijim naslovima za decu.
U okviru "Škole prijateljstva", početkom jula se na Tari tradicionalno održava i multietnički seminar "Dani prijateljstva", u kome je ove godine učestvovalo 200 dece iz osam nacionalnih zajednica.
Ovoga leta je na Tari prvi put organizovan i program "Srpski kod", koji je okupio 200 dece srpske nacionalnosti iz regiona Jugoistočne Evrope.
Nevladina humanitarna organizacija "Naša Srbija" osnovana je 2000. godine, kako bi pružala pomoć deci koja su tokom proteklih ratova u bivšoj Jugoslaviji ostala bez jednog ili oba roditelja.
Zahvaljujući dobrotvorima iz zemlje i inostranstva, u proteklih deset godina je programima materijalne i psihosocijalne podrške obuhvaćeno oko 1.500 dece iz Srbije i Republike Srpske, a posebne akcije organizuju se za pomoć deci u enklavama na Kosovu i Metohiji.
(agencije/MONDO)
Tadić je, prilikom posete Kampu prijateljstva na Tari, rekao da je danas više nego očigledno uznemiravanje mnogih regiona, o čemu svi pišu i o čemu on razgovara sa međunarodnim poslenicima i svojim kolegama.
Predsednik Tadić rekao je da je rezolucija o Kosovu koju je zvanični Beograd predložio Generalnoj skupštini UN konstruktivan dokument, koji je u skladu sa interesima EU, što je potvrdila i Evropska komisija.
On je rekao da se Srbija, prilikom pisanja rezolucije, konsultovala sa "evropskim partnerima" u vezi sa sadržajem i tonom rezolucije, i da je tekstom zadovoljna kako Evropska komisija, tako i velika većina zemalja članica EU.
"Mi smo sa našim evropskim prijateljima sve vreme bili u kontaktu jer Srbija treba da bude predvidljiv partner. Srbija ne treba nikoga da iznenađuje i samo tako može izgraditi iskrene i partnerske odnose sa EU", rekao je Tadić, ističući da je Srbija ipak samostalno pisala rezoluciju, odnosno da nije bilo rada na zajedničkom tekstu.
Prema njegovim rečima, osim glasova nekoliko ambasadora u Beogradu, nije bilo zvaničnog negodovanja evropskih vlada povodom predloga rezolucije koji je predala Generalnoj skupštini UN.
"Srbija nema nikakvu nameru, niti ima interes, da dolazi u konflikt sa međunarodnom zajednicom, ali ima, kao i svaka druga zemlja, svoje crvene linije, i mislim da ta naša zadnja linija jeste i u skladu sa interesima međunarodne zajednice", rekao je Tadić.
Donošenje rezolucije u Generalnoj skupštini UN, prema njegovim rečima, neće biti nimalo lak posao i biće ogroman uspeh ako Srbija uspe da se izbori za njeno usvajanje.
Srbija, kako je istakao, svojim pristupom ne razgoreva strasti, već doprinosi mirnom i trezvenom rešenju kroz dijalog, u kojem sve strane treba da dobiju nešto, odnosno i da izgube ponešto.
"Mi smo naravno svesni činjenice da možda dva miliona Albanaca na Kosovu ne želi da prihvati ustavni poredak Srbije, s druge strane svet mora da bude svestan činjenice da Srbi na KiM ne žele da prime suvereni krov takozvane države Kosovo, i unutar tog okvira treba da tragamo za rešenjem koje će obezbediti mir i razvoj", poručio je Tadić.
On je objasnio da je Srbija, radeći na rezoluciji, ispoštovala proceduru dogovorenu sa Evropskom komisijom, ali da je sa podnošenjem teksta požurila kako je kosovski Albanci ne bi preduhitrili svojom rezolucijom.
"Došlo je do informacije da albanska strana ima nameru da preda svoju rezoluciju Generalnoj skupštini i mi nismo smeli da na sebe preuzmemo rizik da budemo drugi predlagači, jer ako se prva rezolucija izglasa onda se o drugoj ne glasa, tako da nismo mogli da dopustimo sebi da naš tekst uopšte ne bude predmet rasprave", objasnio je Tadić.
Tadić i Dačić u "Školi prijateljstva"
Predsednik Tadić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić doputovali su danas na Taru, gde će posetiti jubilarnu - desetu "Školu prijateljstva", čiji su polaznici deca koja su izgubila roditelje u ratovima na području bivše Jugoslavije.Sa decom se danas na Tari druže i pripadnici Protivterorističke i Specijalne antiterorističke jedinice, Žandarmerije, saobraćajne i konjičke policije, koji će u blizini hotela "Beli bor" izvesti pokaznu vežbu.
Trenutno na Tari boravi grupa od 200 dece obuhvaćene programima pomoći nevladine organizacije "Naša Srbija", a reč je o deci iz Srbije i Republike Srpske, čiji su roditelji poginuli, kidnapovani ili nestali tokom poslednih ratova.
Program psihosocijalne podrške obavlja se u radionicama obrazovno-vaspitnog i zabavno-sportskog sadržaja, čiji je cilj da deca zajedničkim radom i druženjem steknu nova znanja i veštine u raznim oblastima.
Tadić i Dačić posetiće decu u radionicama "Škole prijateljstva" i osmi "Politikin" sajam knjiga za decu, čiji su donatori domaće izdavačke kuće sa najatraktivnijim naslovima za decu.
U okviru "Škole prijateljstva", početkom jula se na Tari tradicionalno održava i multietnički seminar "Dani prijateljstva", u kome je ove godine učestvovalo 200 dece iz osam nacionalnih zajednica.
Ovoga leta je na Tari prvi put organizovan i program "Srpski kod", koji je okupio 200 dece srpske nacionalnosti iz regiona Jugoistočne Evrope.
Nevladina humanitarna organizacija "Naša Srbija" osnovana je 2000. godine, kako bi pružala pomoć deci koja su tokom proteklih ratova u bivšoj Jugoslaviji ostala bez jednog ili oba roditelja.
Zahvaljujući dobrotvorima iz zemlje i inostranstva, u proteklih deset godina je programima materijalne i psihosocijalne podrške obuhvaćeno oko 1.500 dece iz Srbije i Republike Srpske, a posebne akcije organizuju se za pomoć deci u enklavama na Kosovu i Metohiji.
(agencije/MONDO)
