Kosovski publicista i novinar Veton Suroi ocenio je kao stratešku grešku inicijativu Prištine da UN donesu novu rezoluciju o Kosovu koja bi zamenila rezoluciju 1244.
"Mislim da je strateška greška tražiti novu rezoluciju o Kosovu. Ne mislim da Kosovo ima potrebe za novom rezolucijom Saveta bezbednosti. Mišljenje MSP-a je na jedan način konzumiralo postojeću rezoluciju i mislim da ministar Skender Hiseni nije trebalo da traži novu rezoluciju", rekao je Suroi u intervjuu za program Bi-Bi-Sija (BBC) na albanskom jeziku.
On je dodao da misli da "nijedan ministar, nijedan zvaničnik Kosova ne treba da traži novu rezoluciju SB UN".
"Kosovo ne treba da ima više posla sa Savetom bezbednosti", ocenio je Suroi, koji u Prištini vodi Klub za spoljnu politiku.
On je naveo da zahtev za novom rezolucijom nije dobro zamišljen i da "pokazuje nedostatak političkog osećaja u vladi" Kosova, što će otvoriti put za dodatno angažovanje zemalja koje su sada protiv nezavisnosti Kosova.
"To je nonsens sam po sebi kada mi sami na našu ruku tražimo da se pitanje Kosova vrati u Savet bezbednosti," kazao je on.
"Bilo je neophodno imati platformu koja bi u sebi sadržavala dva bazična pravca. Prvi bi se sastojao u kontaktima sa onim državama koje su se kolebale i koje imaju potrebe za formalnom podrškom da načine priznanje, a drugi bi bio platforma, koju ja vidim na dugi rok, o tome kako regulisati pitanje normalizacije odnosa sa Srbijom, i s tim u vezi, integraciju u EU", naveo je Suroi.
(Beta)
On je dodao da misli da "nijedan ministar, nijedan zvaničnik Kosova ne treba da traži novu rezoluciju SB UN".
"Kosovo ne treba da ima više posla sa Savetom bezbednosti", ocenio je Suroi, koji u Prištini vodi Klub za spoljnu politiku.
On je naveo da zahtev za novom rezolucijom nije dobro zamišljen i da "pokazuje nedostatak političkog osećaja u vladi" Kosova, što će otvoriti put za dodatno angažovanje zemalja koje su sada protiv nezavisnosti Kosova.
"To je nonsens sam po sebi kada mi sami na našu ruku tražimo da se pitanje Kosova vrati u Savet bezbednosti," kazao je on.
"Bilo je neophodno imati platformu koja bi u sebi sadržavala dva bazična pravca. Prvi bi se sastojao u kontaktima sa onim državama koje su se kolebale i koje imaju potrebe za formalnom podrškom da načine priznanje, a drugi bi bio platforma, koju ja vidim na dugi rok, o tome kako regulisati pitanje normalizacije odnosa sa Srbijom, i s tim u vezi, integraciju u EU", naveo je Suroi.
(Beta)
