Ako u sredu bude vedro, stanovnici Srbije i Crne Gore moći će oko podneva, kao i milioni žitelja Evrope, Azije i Afrike, da posmatraju pomračenje Sunca.
Potpuno pomračenje videće se iz uzanog pojasa koji se proteže preko Libije, Turske i Rusije, dok će u SCG biti pokriveno 69 odsto Sunčevog diska, što znači da će pomračenje biti delimično, piše „Blic“.
Mesečeva senka dodirnuće površinu Zemlje u 9:37, a poslednji kontakt će biti u 14.45. U SCG prvi će pomračenje Sunca moći da vide stanovnici Ulcinja u 11.33, dok će najuočljivije biti na jugoistoku, gde će iznad Dimitrovgrada u tačno u 12.51 senka prekriti 69 odsto Sunčeve površine.
„Pomračenje Sunca u Beogradu počeće u 11 sati, 40 minuta i šest sekundi. Maksimum pomračenja u kome će biti pokriveno 60 odsto Sunčevog diska biće u 12 sati, 50 minuta i 28 sekundi, a ova nesvakidašnja prirodna pojava moći će da se posmatra do 14 sati“, objašnjava Milan Jeličić, sekretar astronomskog društva „Rudjer Bošković“.
Pomračenje Sunca nije opasno u toj meri da zbog njega treba da se sklonite sa ulice ili spuštate roletne u stanu, ali ga nikako ne smete direktno posmatrati ukoliko nemate odgovarajuću zaštitu.
U pomračenju možete uživati samo uz pomoć specijalnih naočara za tu svrhu, kroz zaštitno staklo aparata za zavarivanje gustine preko 14 ili kroz dobro i obostrano na sveći nagaravljeno staklo.
„Ni slučajno se ne sme direktno gledati u sunce jer može doći do oštećenja makule, odnosno do gubitka centralnog vida. U tom slučaju ostaje vam samo periferni vid pomoću kojeg možete gledati tek na udaljenosti od jednog metra. Nije tačno definisano koliko je potrebno gledati u Sunce da bi se vid oštetio, ali ako do toga dodje posledice su trajne, upozorava oftamolog Stanko Petrov.
Do pomračenja dolazi kad se Sunce, Mesec i Zemlja nadju u konjukciji, odnosno u istoj liniji. Potpuno pomračenje Sunca koje se u našoj zemlji dogodilo 11. avgusta 1999. je izuzetno retka pojava koja se u jednom regionu dešava na svakih sto godina, ili redje.
„Prečnik Meseca je 400 puta manji od prečnika Sunca, a isto toliko je Mesec bliži Zemlji nego Sunce.
Kad je Mesec dovoljno blizu Zemlje tad vrh njegove konusne senke dolazi do Zemlje i on u potpunosti zaklanja Sunce. To je totalno pomračenje, koje je moguće jedino za vreme mladog Meseca, i može se videti samo na maloj površini prečnika do 300 kilometara. Oko zone totaliteta (pojas iz kog se vidi totalno pomračenje) nalazi se širok pojas mesečeve polusenke i tu je pomračenje delimično, kao što će sutra biti u našoj zemlji“, objašnjava Petar Glišović, apsolvent astronomije.
Beogradjani mogu da gledaju pomračenje Sunca sa terase opservatorije na Kalemegdanu, gde će ispred objektiva na teleskopu biti postavljena zaštitna folija ili beli papir.
(MONDO)
Potpuno pomračenje videće se iz uzanog pojasa koji se proteže preko Libije, Turske i Rusije, dok će u SCG biti pokriveno 69 odsto Sunčevog diska, što znači da će pomračenje biti delimično, piše „Blic“.
Mesečeva senka dodirnuće površinu Zemlje u 9:37, a poslednji kontakt će biti u 14.45. U SCG prvi će pomračenje Sunca moći da vide stanovnici Ulcinja u 11.33, dok će najuočljivije biti na jugoistoku, gde će iznad Dimitrovgrada u tačno u 12.51 senka prekriti 69 odsto Sunčeve površine.
„Pomračenje Sunca u Beogradu počeće u 11 sati, 40 minuta i šest sekundi. Maksimum pomračenja u kome će biti pokriveno 60 odsto Sunčevog diska biće u 12 sati, 50 minuta i 28 sekundi, a ova nesvakidašnja prirodna pojava moći će da se posmatra do 14 sati“, objašnjava Milan Jeličić, sekretar astronomskog društva „Rudjer Bošković“.
Pomračenje Sunca nije opasno u toj meri da zbog njega treba da se sklonite sa ulice ili spuštate roletne u stanu, ali ga nikako ne smete direktno posmatrati ukoliko nemate odgovarajuću zaštitu.
U pomračenju možete uživati samo uz pomoć specijalnih naočara za tu svrhu, kroz zaštitno staklo aparata za zavarivanje gustine preko 14 ili kroz dobro i obostrano na sveći nagaravljeno staklo.
„Ni slučajno se ne sme direktno gledati u sunce jer može doći do oštećenja makule, odnosno do gubitka centralnog vida. U tom slučaju ostaje vam samo periferni vid pomoću kojeg možete gledati tek na udaljenosti od jednog metra. Nije tačno definisano koliko je potrebno gledati u Sunce da bi se vid oštetio, ali ako do toga dodje posledice su trajne, upozorava oftamolog Stanko Petrov.
Do pomračenja dolazi kad se Sunce, Mesec i Zemlja nadju u konjukciji, odnosno u istoj liniji. Potpuno pomračenje Sunca koje se u našoj zemlji dogodilo 11. avgusta 1999. je izuzetno retka pojava koja se u jednom regionu dešava na svakih sto godina, ili redje.
„Prečnik Meseca je 400 puta manji od prečnika Sunca, a isto toliko je Mesec bliži Zemlji nego Sunce.
Kad je Mesec dovoljno blizu Zemlje tad vrh njegove konusne senke dolazi do Zemlje i on u potpunosti zaklanja Sunce. To je totalno pomračenje, koje je moguće jedino za vreme mladog Meseca, i može se videti samo na maloj površini prečnika do 300 kilometara. Oko zone totaliteta (pojas iz kog se vidi totalno pomračenje) nalazi se širok pojas mesečeve polusenke i tu je pomračenje delimično, kao što će sutra biti u našoj zemlji“, objašnjava Petar Glišović, apsolvent astronomije.
Beogradjani mogu da gledaju pomračenje Sunca sa terase opservatorije na Kalemegdanu, gde će ispred objektiva na teleskopu biti postavljena zaštitna folija ili beli papir.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
