Najgori period klizišta je u Srbiji prošao, nestabilne gradjevine su se srušile i mala je verovatnoća pojave novih klizišta, izjavio je Tanjugu šef Katedre za gradjevinsku geotehniku Gradjevinskog fakulteta u Beogradu Milan Maksimović.
Najgori period klizišta je u Srbiji prošao, nestabilne gradjevine su se srušile i mala je verovatnoća pojave novih klizišta, izjavio je Tanjugu šef Katedre za gradjevinsku geotehniku Gradjevinskog fakulteta u Beogradu Milan Maksimović.Maksimović, koji je i predsednik Društva za mehaniku tla i geotehniku, podsetio je da se više decenija nije pojavilo toliko klizišta u tako kratkom periodu i da su uzroci obilne padavine, naglo otopljenje i povišenje nivoa podzemne vode. On je rekao da su geolozi prethodno mogli da identifikuju rizične površine i da je kod nas retko zabeležena pogibija od klizišta, ali da ona uzrokuju ogromne materijalne štete.
Ukazujući da, pored prirodnih, postoje i antropogeni uzroci i da klizišta izaziva i sam čovek, prilikom, primera radi, izgradnje septičkih jama, Maksimović je istakao da su klizišta moguća kod saobraćajnica, koje zato, uoči projektovanja, ako je moguće, treba zaobilaziti. Ako to nije racionalno, treba provesti odgovarajuća geotehnička istraživanja, laboratorijska geomehanička ispitivanja i projektovati primenom savremenih numeričkih, kompjuterskih metoda, rekao je Maksimović.
On je objasnio da su klizišta veoma stara, najčešće hiljadama i desetinama hiljada godina i da je glavni uzrok postojanje podzemnih voda, ali da postoje i drugi, kao što je seča šuma, za šta je primer Šumadija, koja je nekada obilovala šumom.
Maksimović je rekao da klizišta nastaju zbog smanjenja dubine podzemne vode, što se dogadja, pre svega, zbog klimatskih i meteoroloških faktora. Najveći rizik od klizišta postoji ukoliko se teren sastoji od gline, a opasnost je znatno manja, ako je zemljište peskovito ili šljunkovito, objasnio je Maksimović.
Prema njegovim rečima, neophodno je da gradjevine budu solidne. Čvrsta zgrada na klizištu će se rotirati ili malo pomeriti, ali će, ipak, ostati neupotrebljiva ako se ne vrati u prvobitan vertikalni položaj. Pre projektovanja objekata neophodna su terenska i laboratorijska istraživanja i numeričke analize i neke opštine su izradile geotehničke mape, na kojima su ucrtana potencijalna klizišta i prema kojima se daje saglasnost za gradnju, istakao je on. Da bi neko dobio gradjevinsku dozvolu, mora da podnese dokumentaciju sa elaboratom o geotehničkim istraživanjima, objasnio je Maksimović.
On je upozorio da je pre probijanja budućeg puta ka južnom Jadranu neophodno blagovremeno sprovesti maksimalna istraživanja i odgovarajuće analize zbog eventualnih klizišta.
Klizište je moguće sanirati, za šta su neophodni novac i sredstva i kada se dogodi, geolozi najpre treba da ga opišu. Ukoliko postoji ekonomski interes da se klizište sanira, na to mesto dolaze gradjevinci i jedino su oni kvalifikovani da projektuju sanacione mere, objasnio je Maksimović.
On je ukazao na postojanje klizišta na autoputu prema Begaljici, na mostovima kod Beške i u Novom Sadu, Umka, "Duboko" kod Obrenovca, zatim klizišta na Karaburmi u ulici Partizanski put, kao i na Zelenom Vencu.
Maksimović je procenio da su centralne beogradske opštine Stari Grad i Vračar uglavnom stabilne, a da se klizišta pojavljuju na talasastim padinama u Beogradu.
(Tanjug)
