Opoziciona SRS i (DS imaju podršku gotovo dve trećine biračkog tela u Srbiji, pokazuje najnovije istraživanje agencije Marten bord, prema kojem stranke na vlasti beleže blag rast, a PSS nagli pad. Istraživanje pokazuje i da je zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić političar u koga najviše poverenja ima 30,8 odsto birača, a slede predsednik Srbije Boris Tadić (27,1) i premijer Vojislav Koštunica (15,5).
Opoziciona Srpska radikalna (SRS) i Demokratska stranka (DS) imaju podršku gotovo dve trećine biračkog tela u Srbiji, pokazuje najnovije istraživanje agencije Marten bord, prema kojem stranke na vlasti beleže blag rast, a Pokret snaga Srbije (PSS) nagli pad.
Ako bi danas bili izbori, SRS bi dobila 34,2 odsto glasova, DS predsednika Srbije Borisa Tadića 25,2 odsto, Demokratska stranka Srbije (DSS) srpskog premijera Vojislava Koštunice 13,8 odsto, saopštili su predstavnici Marten bord internešnela.
Koalicija PSS, biznismena Bogoljuba Karića i Socijaldemokratske partije, ima podršku 6,0 odsto, a cenzus bi prešla i Socijalistička partija Srbije (5,7 odsto), rečeno je na konferenciji za novinare.
Ispod cenzusa su članice vladajuće koalicije Nova Srbija (NS) sa 4,2 odsto i G17 Plus sa 4,0 odsto, koje beleže, medjutim, blagi rast u odnosu na poslednje istraživanje iz decembra prošle godine. Srpski pokret obnove (SPO) ima podršku 3,7 odsto birača, a vanparlamentarna Liberalno-demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića 3,1 odsto.
Na izbore, inače, ne bi izašla oko petina biračkog tela, a 15 odsto ne zna za koga bi glasalo.
Istraživanje pokazuje da opstanak vlade i njeno trajanje neće zavisiti od stava javnog mnjenja, već od političke kombinatorike u parlamentu i van njega, ocenio je analitičar Dejan Vuk Stanković, ukazujući da 23,8 odsto gradjana smatra da će vlada trajati od tri do šest meseci, 16,4 odsto manje od tri meseca, 22 odsto od šest do 12 meseci, a 25,3 odsto više od godinu dana.
Ministar za kapitalne investicije i lider NS Velimir Ilić političar je u koga najviše poverenje ima 5,7 odsto biraca, ministar finansija Mladjan Dinkić 5,6, dok je lider PSS Karić pao sa trećeg na šesto mesto sa 5,5 odsto. U lidera SPO Vuka Draškovića najviše poverenje ima 3,4 odsto birača, u lidera LDP Čedomira Jovanovića 3,0, dok su Nebojša Čović i Vladan Batić na "nivou statističke greške" (1,7 i 1,4 odsto).
Najpopularniji mladji političari su funkcioneri opozicije Aleksandar Vučić iz SRS (33,9 dosto), Dragan Šutanovac iz DS (15,9), Čedomir Jovanović (13,9) i Dragan Djilas iz DS (12,8), kao i generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović (67,2 odsto), koji je vanstranačka ličnost.
Davidović je ocenio da je na preraspodelu snaga na političkoj sceni uticala istraga o Kariću u vezi sa Mobtelom, afera "kofer", zatim smrt Slobodana Miloševića u pritvoru Haškog tribunala, pritisci za izručenje optuženika Hagu i proces pregovaranja sa EU.
U vezi sa izručenjem optuženih Hagu javnost je podeljena - 53 odsto kategorično protivi takvoj saradnji, dok je u potpunosti podržava
13,3 odsto, uglavnom 10,5. Ravnodušno je 6,3 odsto, a uglavnom je ne podržava 10,0 odsto ispitanih.
Prema oceni analitičara Marten borda, veliki broj kategoričnih protivnika izručenja optuženih Hagu posledica je smrti Milana Babića i Miloševića, odobravanja političkog delovanja Ramušu Haradinaju i uticaja antihaškog lobija u zemlji, koji nema adekvatnu kontrakampanju.
(Beta)
Ako bi danas bili izbori, SRS bi dobila 34,2 odsto glasova, DS predsednika Srbije Borisa Tadića 25,2 odsto, Demokratska stranka Srbije (DSS) srpskog premijera Vojislava Koštunice 13,8 odsto, saopštili su predstavnici Marten bord internešnela.
Koalicija PSS, biznismena Bogoljuba Karića i Socijaldemokratske partije, ima podršku 6,0 odsto, a cenzus bi prešla i Socijalistička partija Srbije (5,7 odsto), rečeno je na konferenciji za novinare.
Ispod cenzusa su članice vladajuće koalicije Nova Srbija (NS) sa 4,2 odsto i G17 Plus sa 4,0 odsto, koje beleže, medjutim, blagi rast u odnosu na poslednje istraživanje iz decembra prošle godine. Srpski pokret obnove (SPO) ima podršku 3,7 odsto birača, a vanparlamentarna Liberalno-demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića 3,1 odsto.
Na izbore, inače, ne bi izašla oko petina biračkog tela, a 15 odsto ne zna za koga bi glasalo.
Istraživanje pokazuje da opstanak vlade i njeno trajanje neće zavisiti od stava javnog mnjenja, već od političke kombinatorike u parlamentu i van njega, ocenio je analitičar Dejan Vuk Stanković, ukazujući da 23,8 odsto gradjana smatra da će vlada trajati od tri do šest meseci, 16,4 odsto manje od tri meseca, 22 odsto od šest do 12 meseci, a 25,3 odsto više od godinu dana.
Najviše poverenja u Tomislava Nikolića
Istraživanje pokazuje i da je zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić političar u koga najviše poverenja ima 30,8 odsto birača, a slede predsednik Srbije (27,1) i premijer (15,5).Ministar za kapitalne investicije i lider NS Velimir Ilić političar je u koga najviše poverenje ima 5,7 odsto biraca, ministar finansija Mladjan Dinkić 5,6, dok je lider PSS Karić pao sa trećeg na šesto mesto sa 5,5 odsto. U lidera SPO Vuka Draškovića najviše poverenje ima 3,4 odsto birača, u lidera LDP Čedomira Jovanovića 3,0, dok su Nebojša Čović i Vladan Batić na "nivou statističke greške" (1,7 i 1,4 odsto).
Najpopularniji mladji političari su funkcioneri opozicije Aleksandar Vučić iz SRS (33,9 dosto), Dragan Šutanovac iz DS (15,9), Čedomir Jovanović (13,9) i Dragan Djilas iz DS (12,8), kao i generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović (67,2 odsto), koji je vanstranačka ličnost.
Davidović je ocenio da je na preraspodelu snaga na političkoj sceni uticala istraga o Kariću u vezi sa Mobtelom, afera "kofer", zatim smrt Slobodana Miloševića u pritvoru Haškog tribunala, pritisci za izručenje optuženika Hagu i proces pregovaranja sa EU.
U vezi sa izručenjem optuženih Hagu javnost je podeljena - 53 odsto kategorično protivi takvoj saradnji, dok je u potpunosti podržava
13,3 odsto, uglavnom 10,5. Ravnodušno je 6,3 odsto, a uglavnom je ne podržava 10,0 odsto ispitanih.
Prema oceni analitičara Marten borda, veliki broj kategoričnih protivnika izručenja optuženih Hagu posledica je smrti Milana Babića i Miloševića, odobravanja političkog delovanja Ramušu Haradinaju i uticaja antihaškog lobija u zemlji, koji nema adekvatnu kontrakampanju.
(Beta)
