Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u sredu je u razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom posebno istakla da je za Tribunal pre svega važno da se "reši slučaj Ratka Mladića".
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u sredu je u razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom posebno istakla da je za Tribunal pre svega važno da se "reši slučaj Ratka Mladića".
Koštunica je istakao da je Srbija do sada završila najveći deo obaveza i da je neophodno da se saradnja sa Haškim tribunalom dovede do kraja, saopšteno je iz Koštuničinog kabineta.
Koštunica je rekao da je Vlada Srbije u potpunosti rešena da uspešno okonča saradnju sa Tribunalom i naglasio da je u državnom interesu Srbije da se posle značajnog napretka koji je načinjen, završe sve preostale obaveze u saradnji sa tim sudom.
Prethodno je Del Ponteova razgovarala sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji joj je preneo da pozicija Vlade Srbije ne sme biti ugrožena zbog eventualnog ispunjavanja obaveza prema Hagu.
Tadić je rekao da ga je Vlada Srbije, u čijoj je nadležnosti izvršavanje obaveza prema Tribunalu, u više navrata uveravala da će učiniti sve da se optuženi za ratne zločine nadju pred tim sudom, saopšteno je iz Tadićevog kabineta.
On je u razgovoru sa Del Ponteovom ocenio da, "iako je poslednjim dogadjajima urušen kredibilitet Haškog suda, Srbija mora da završi saradnju sa" Hagom, što je od vitalnog značaja za njenu evropsku budućnost.
Na sastanku je Karla del Ponte izrazila zabrinutost zbog zastoja u saradnji.
Del Ponte je u sredu oko 13 sati doputovala u Beograd i odmah po sletanju na beogradski aerodrom, u VIP salonu, razgovarala sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem.
Ljajić je od glavne tužiteljke zatražio razumevanje za složenu političku situaciju u SCG, navodi se u saopštenju izdatom posle tog sastanka.
On je ukazao Del Ponteovoj da bi prekid pregovora SCG sa Evropskom unijom o Stabilizaciji i pridruživanju imao "dalekosežne negativne posledice po političku stabilnost i nastavak demokratskih reformi u zemlji".
Karla del Ponte je istakla da će njen konačni izveštaj zavisiti od konkretnih mera koje su preduzete sa ciljem hapšenja Ratka Mladića, navodi se u saopštenju.
Glavni tužilac Haškog suda otputovaće 31. marta u Brisel, gde će komesara za proširenje EU Olija Rena obavestiti o saradnji SCG sa Tribunalom.
Ljajić i Del Ponteova su u sredu, takodje, razmenili pisma o razumevanju čime je stupila na snagu Odluka o pristupu arhivama državnih organa SCG, što znači da će istražitelji Haškog tribunala moći da ostvare uvid u vojne i policijske arhive, uz mogućnost da država, u tačno definisanoj proceduri, traži zaštitne mere za odredjenu vrstu dokumenata.
Na sastanku je, takodje, na zahtev Tužilaštva, predat deo dokumentacije koji se tiče postupaka koji se trenutno vode pred Haškim tribunalom.
Za razliku od njenih prethodnih radnih poseta Beogradu, ovog puta nije planirano da Del Ponteova daje izjave novinarima, niti održi konferencija za štampu.
Savetnik Del Ponteove, Žan Danijel-Rus izjavio je nedavno u Hagu da će glavna tužiteljka nastojati da od vlasti u Beogradu dobije potvrdu da smrt bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića neće omesti saradnju sa Tribunalom. "Ne vidimo kako smrt Miloševića može na bilo koji način da promeni medjunarodnu obavezu Srbije i Crne Gore", rekao je Danijel-Rus novinarima.
Del Ponteova je prilikom boravka u Beogradu 6. februara izjavila da će, ukoliko do pune saradnje SCG sa Tribunalom ne dodje u najskorije vreme, što podrazumeva i hapšenje i izručenje Ratka Mladića, zatražiti od evropskih partnera suspenziju pregovora SCG i EU.
Ta saradnja više nije stvar političkog opredeljenja, već pitanje tehničke mogućnosti da se okonča, rekao je Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
On je naglasio da nikakvi rokovi više nisu potrebni kao dodatni podsticaj za tu saradnju i dodao da za to postoji samo jedan rok, a "on glasi - juče".
Otvarajući medjunarodni okrugli sto "Vojvodina-evropski region i priključenje Srbije i SCG Evropskoj uniji", u Centru "Sava", Lončar je ocenio da je nedovoljna saradnja sa Haškim tribunalom glavna prepreka za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Po njegovim rečima, druga važna prepreka za potpisivanje tog sporazuma je kašnjenje u donošenju novog Ustava Srbije. Lončar je naveo da takvu prepreku ne može Vlada Srbije sama da savlada već da je za donosenje novog Ustava potrebna saradnja svih demokratskih snaga u parlamentu.
On je naveo da se evropski put Srbije mora nastaviti i ocenio da je priključenje EU za Srbiju u ovom momentu jedan od najvažnijih nacionalnih interesa.
Demokratske snage, kojima su evropske integracije prioritet, moraju da se okupe i potisnu svoje razlike, ma kakve one bile, rekao je Lončar.
(agencije)
Koštunica je istakao da je Srbija do sada završila najveći deo obaveza i da je neophodno da se saradnja sa Haškim tribunalom dovede do kraja, saopšteno je iz Koštuničinog kabineta.
Koštunica je rekao da je Vlada Srbije u potpunosti rešena da uspešno okonča saradnju sa Tribunalom i naglasio da je u državnom interesu Srbije da se posle značajnog napretka koji je načinjen, završe sve preostale obaveze u saradnji sa tim sudom.
Prethodno je Del Ponteova razgovarala sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji joj je preneo da pozicija Vlade Srbije ne sme biti ugrožena zbog eventualnog ispunjavanja obaveza prema Hagu.
Tadić je rekao da ga je Vlada Srbije, u čijoj je nadležnosti izvršavanje obaveza prema Tribunalu, u više navrata uveravala da će učiniti sve da se optuženi za ratne zločine nadju pred tim sudom, saopšteno je iz Tadićevog kabineta.
On je u razgovoru sa Del Ponteovom ocenio da, "iako je poslednjim dogadjajima urušen kredibilitet Haškog suda, Srbija mora da završi saradnju sa" Hagom, što je od vitalnog značaja za njenu evropsku budućnost.
Na sastanku je Karla del Ponte izrazila zabrinutost zbog zastoja u saradnji.
Del Ponte je u sredu oko 13 sati doputovala u Beograd i odmah po sletanju na beogradski aerodrom, u VIP salonu, razgovarala sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem.
Ljajić je od glavne tužiteljke zatražio razumevanje za složenu političku situaciju u SCG, navodi se u saopštenju izdatom posle tog sastanka.
On je ukazao Del Ponteovoj da bi prekid pregovora SCG sa Evropskom unijom o Stabilizaciji i pridruživanju imao "dalekosežne negativne posledice po političku stabilnost i nastavak demokratskih reformi u zemlji".
Karla del Ponte je istakla da će njen konačni izveštaj zavisiti od konkretnih mera koje su preduzete sa ciljem hapšenja Ratka Mladića, navodi se u saopštenju.
Glavni tužilac Haškog suda otputovaće 31. marta u Brisel, gde će komesara za proširenje EU Olija Rena obavestiti o saradnji SCG sa Tribunalom.
Ljajić i Del Ponteova su u sredu, takodje, razmenili pisma o razumevanju čime je stupila na snagu Odluka o pristupu arhivama državnih organa SCG, što znači da će istražitelji Haškog tribunala moći da ostvare uvid u vojne i policijske arhive, uz mogućnost da država, u tačno definisanoj proceduri, traži zaštitne mere za odredjenu vrstu dokumenata.
Na sastanku je, takodje, na zahtev Tužilaštva, predat deo dokumentacije koji se tiče postupaka koji se trenutno vode pred Haškim tribunalom.
Za razliku od njenih prethodnih radnih poseta Beogradu, ovog puta nije planirano da Del Ponteova daje izjave novinarima, niti održi konferencija za štampu.
Savetnik Del Ponteove, Žan Danijel-Rus izjavio je nedavno u Hagu da će glavna tužiteljka nastojati da od vlasti u Beogradu dobije potvrdu da smrt bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića neće omesti saradnju sa Tribunalom. "Ne vidimo kako smrt Miloševića može na bilo koji način da promeni medjunarodnu obavezu Srbije i Crne Gore", rekao je Danijel-Rus novinarima.
Del Ponteova je prilikom boravka u Beogradu 6. februara izjavila da će, ukoliko do pune saradnje SCG sa Tribunalom ne dodje u najskorije vreme, što podrazumeva i hapšenje i izručenje Ratka Mladića, zatražiti od evropskih partnera suspenziju pregovora SCG i EU.
Lončar: Vlada spremna da okonča saradnju
Ministar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je da postoji potpuna politička spremnost Vlade Srbije da okonča saradnju sa Tribunalom u Hagu.Ta saradnja više nije stvar političkog opredeljenja, već pitanje tehničke mogućnosti da se okonča, rekao je Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
On je naglasio da nikakvi rokovi više nisu potrebni kao dodatni podsticaj za tu saradnju i dodao da za to postoji samo jedan rok, a "on glasi - juče".
Otvarajući medjunarodni okrugli sto "Vojvodina-evropski region i priključenje Srbije i SCG Evropskoj uniji", u Centru "Sava", Lončar je ocenio da je nedovoljna saradnja sa Haškim tribunalom glavna prepreka za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Po njegovim rečima, druga važna prepreka za potpisivanje tog sporazuma je kašnjenje u donošenju novog Ustava Srbije. Lončar je naveo da takvu prepreku ne može Vlada Srbije sama da savlada već da je za donosenje novog Ustava potrebna saradnja svih demokratskih snaga u parlamentu.
On je naveo da se evropski put Srbije mora nastaviti i ocenio da je priključenje EU za Srbiju u ovom momentu jedan od najvažnijih nacionalnih interesa.
Demokratske snage, kojima su evropske integracije prioritet, moraju da se okupe i potisnu svoje razlike, ma kakve one bile, rekao je Lončar.
(agencije)
