Predsednik SPS tvrdi da mnogo više razloga za strah od otkrivanja političkih denuncijanata DB-u imaju druge stranke.
Dačić je rekao da je još pre tri godine podržao taj zakon ističući da "nema nikakvih problema oko toga" i da će ta stranka podržati donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea građana.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je juče Tanjugu da se nada da će do kraja godine biti usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana koje su vodile službe bezbednosti.
"Taj zakon je jedan od uslova za približavanje Evropskoj uniji, jer je pitanje otvaranja dosijea pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome", rekao je Homen i izrazio očekivanje da će biti usvojen do kraja ove godine
Predlog zakona izradio je Srpski pokret obnove, a potpredsednik stranke Srđan Srećković izjavio je juče Tanjugu da očekuje da Ministarstvo pravde taj tekst uzme u razmatranje vrlo brzo.
"Zaista očekujem da će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri i mislim, prema naznakama koje u ovom trenutku postoje, da se saglasnost o tom pitanju ocekuje", rekao je Srećković.
Na pitanje da li bi se BIA protivila da se objave imena saradnika po zakonu o otvaranju dosijea, Stojić je odgovorio: „S obzirom na to da još nismo videli predlog zakona, ne bismo se izjašnjavali o tome."
Stojić je rekao da još nisu videli tekst nacrta zakona koji je podneo SPO", ali da su "saglasni da se donese zakon o otvaranju dosijea".
"Zakon bi morao da napravi ravnotežu između potreba demokratski uređenog i civilizovanog društva, sa jedne strane i, sa druge, zaštite bezbednosti Srbije", napomenuo je šef kabineta direktora BIA.
Prema njegovim rečima, sada postoji detaljan pravni okvir za otvaranje dosijea, a naročito posle donošenja Ustava 2006. i usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
"Ustav proklamuje da svaki građanin može da bude obavešten o podacima koji se o njemu prikupljaju. Dosije svakako spada u podatke o ličnosti", rekao je Stojić.
Na pitanje da li su dosijea po političkoj osnovi stvarana posle 5. oktobra 2000. i da li zakon može da se odnosi na taj period, Stojić je odgovorio da nema podataka o tome da su vođeni politički dosijei posle 5. oktobra i dodao da taj period „može biti podložan proveri da li je bilo zloupotreba".
Stojić je napomenuo da trenutno važeći pravni propisi ne ostavljaju mogućnost da se otkriva identitet saradnika službi bezbednosti.
(Tanjug/MONDO)
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je juče Tanjugu da se nada da će do kraja godine biti usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana koje su vodile službe bezbednosti.
"Taj zakon je jedan od uslova za približavanje Evropskoj uniji, jer je pitanje otvaranja dosijea pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome", rekao je Homen i izrazio očekivanje da će biti usvojen do kraja ove godine
Predlog zakona izradio je Srpski pokret obnove, a potpredsednik stranke Srđan Srećković izjavio je juče Tanjugu da očekuje da Ministarstvo pravde taj tekst uzme u razmatranje vrlo brzo.
"Zaista očekujem da će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri i mislim, prema naznakama koje u ovom trenutku postoje, da se saglasnost o tom pitanju ocekuje", rekao je Srećković.
Stojić: I BIA hoće otvaranje dosijea
Kako je izjavio šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić, ta služba još ne želi da se izjasni da li imena doušnika treba da ostanu tajna, ali je napomenuo da sadašnji zakoni zabranjuju da se ona objave.Na pitanje da li bi se BIA protivila da se objave imena saradnika po zakonu o otvaranju dosijea, Stojić je odgovorio: „S obzirom na to da još nismo videli predlog zakona, ne bismo se izjašnjavali o tome."
Stojić je rekao da još nisu videli tekst nacrta zakona koji je podneo SPO", ali da su "saglasni da se donese zakon o otvaranju dosijea".
"Zakon bi morao da napravi ravnotežu između potreba demokratski uređenog i civilizovanog društva, sa jedne strane i, sa druge, zaštite bezbednosti Srbije", napomenuo je šef kabineta direktora BIA.
Prema njegovim rečima, sada postoji detaljan pravni okvir za otvaranje dosijea, a naročito posle donošenja Ustava 2006. i usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
"Ustav proklamuje da svaki građanin može da bude obavešten o podacima koji se o njemu prikupljaju. Dosije svakako spada u podatke o ličnosti", rekao je Stojić.
Na pitanje da li su dosijea po političkoj osnovi stvarana posle 5. oktobra 2000. i da li zakon može da se odnosi na taj period, Stojić je odgovorio da nema podataka o tome da su vođeni politički dosijei posle 5. oktobra i dodao da taj period „može biti podložan proveri da li je bilo zloupotreba".
Stojić je napomenuo da trenutno važeći pravni propisi ne ostavljaju mogućnost da se otkriva identitet saradnika službi bezbednosti.
(Tanjug/MONDO)
