Na zasedanju šefova država ili vlada Evropske unije danas u Briselu je ocenjeno da je dovoljan dogovor šefova diplomatija EU da se u oktobru razmotre dalji koraci za kandidaturu Srbije za članstvo, odnosno da o tome nije potrebno zauzimati posebne zaključke.
Vođe EU će u decembru ponovo raspravljati o procesu pridruživanja zapadnog Balkana, a u tom okviru i o napretku Srbije na putu u EU, rekli su novinarima slovenački zvaničnici na zasedanju.
Slovenački premijer Borut Pahor je saopštio da je Slovenija predsedavajućem Evropskog saveta kojeg čine lideri EU, Hermanu Van Rompeju uputila pismo sa zahtevom da se na današnjem sastanku vođa evropske dvadesetsedmorice potvrdi rešenost da u oktobru bude razmotren nalog Evropskoj komisiji za izradu "mišljenja" o srpskoj kandidaturi.
Van Rompej je uzvratio da to već jeste dogovoreno na susretu šefova diplomatija EU, u ponedeljak.
On je pojasnio da će vođe EU o celokupnoj strategiji ulaska zemalja zapadnog Balkana u redove Unije raspravljati u decembru, tako da danas u zaključke samita EU nije ušao poseban zaključak o Srbiji.
U završnom dokumentu zasedanja se naglašava da je "Evropska unija osigurala stabilnost na zapadnom Balkanu, naročito kroz evropsku perspektivu datu tom regionu".
Evropske vođe su istakle da će se "tome ponovo posvetiti na idućem sastanku".
Šefovi država ili vlada EU su to istakli u sklopu zaključaka da Unija mora biti "delotvoran globalni činilac, spreman da deli odgovornost za globalnu bezbednost i da predvodi u utvrđivanju udruženih odgovora na zajedničke izazove".
"Snažna ekonomija i unutrašnja zbijenost će ojačati sposobnost Unije da ispolji svoj upliv u svetu", podvukli su evropske vođe.
"Evropska unija", zaključili su, "može ovaplotiti svoja čvrsto utemeljena uverenja kroz istinski multilateralizam, naročito ulogu UN, sveopštevažeće vrednosti, otvorenu svetsku privredu, a uz sopstvenu jedinstvenu lepezu raspoloživih oruđa".
Vođe EU će u decembru ponovo raspravljati o procesu pridruživanja zapadnog Balkana, a u tom okviru i o napretku Srbije na putu u EU, rekli su novinarima slovenački zvaničnici na zasedanju.
Slovenački premijer Borut Pahor je saopštio da je Slovenija predsedavajućem Evropskog saveta kojeg čine lideri EU, Hermanu Van Rompeju uputila pismo sa zahtevom da se na današnjem sastanku vođa evropske dvadesetsedmorice potvrdi rešenost da u oktobru bude razmotren nalog Evropskoj komisiji za izradu "mišljenja" o srpskoj kandidaturi.
Van Rompej je uzvratio da to već jeste dogovoreno na susretu šefova diplomatija EU, u ponedeljak.
On je pojasnio da će vođe EU o celokupnoj strategiji ulaska zemalja zapadnog Balkana u redove Unije raspravljati u decembru, tako da danas u zaključke samita EU nije ušao poseban zaključak o Srbiji.
U završnom dokumentu zasedanja se naglašava da je "Evropska unija osigurala stabilnost na zapadnom Balkanu, naročito kroz evropsku perspektivu datu tom regionu".
Evropske vođe su istakle da će se "tome ponovo posvetiti na idućem sastanku".
Šefovi država ili vlada EU su to istakli u sklopu zaključaka da Unija mora biti "delotvoran globalni činilac, spreman da deli odgovornost za globalnu bezbednost i da predvodi u utvrđivanju udruženih odgovora na zajedničke izazove".
"Snažna ekonomija i unutrašnja zbijenost će ojačati sposobnost Unije da ispolji svoj upliv u svetu", podvukli su evropske vođe.
"Evropska unija", zaključili su, "može ovaplotiti svoja čvrsto utemeljena uverenja kroz istinski multilateralizam, naročito ulogu UN, sveopštevažeće vrednosti, otvorenu svetsku privredu, a uz sopstvenu jedinstvenu lepezu raspoloživih oruđa".
Mnogo izazova
Srbija je prešla veliki put, ali je pred njom do punopravnog članstva u Evropskoj uniji još niz izazova, istakli su učesnici današnjeg saslušanja u Evropskom parlamentu.
U debati povodom deset godina odnosa između EU i Srbije, govornici su istakli važnost koju u saradnji Srbije i Unije ima činjenica da su Beograd i Brisel uspeli da se dogovore i usaglase rezoluciju o savetodavnom mišljenju MSP u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova koja je usvojena u UN.
Predsednik odbora Evropskog parlamenta Eduard Kukan, koji je predsedavao sastankom, ocenio je da je činjenica da je na ovako komplikovanu temu postignuto saglasje Beograda i Brisela "veliki događaj i za ljude iz Srbije, i za ljude iz EU".
"Sada postoji izuzetno pozitivna atmosfera za napredak Srbije u evropskim integracijama i velika bi greška bila ne iskoristiti je", rekao je Kukan, izrazivši nadu i da će današnje saslušanje doprineti ovoj "dobroj atmosferi".
Evropski komesar za proširenje Štefan File je usvajanje usaglašene rezolucije u UN ocenio kao "izuzetno dostignuće" koje je ostvareno zahvaljujući "hrabrom i odgovornom pristupu srpskog rukovodstva".
"Otvorena je nova stranica u odnosima EU i Srbije", rekao je File, dodajući da ovakav pristup Srbije predstavlja i važan korak u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji će EU podržavati.
I izvestilac parlamenta o Srbiji Jelko Kacin, ocenio je da "kompromis Brisela i Beograda" o rezoluciji "predstavlja novi početak u odnosima" EU i Srbije.
"Uprkos razlikama koje su postojale u prošlosti, sada bi svi regionalni problemi trebalo da budu rešavani na partnerski način", rekao je on.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, izrazivši zadovoljstvo postizanjem kompromisa sa EU, naglasio, međutim, da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova za Srbiju neprihvatljiva i da je "stav Srbije po tom pitanju jasan".
"Mi želimo da budemo deo rešenja koje će biti prihvatljivo svima, uključujući i Srbiju. Spremni smo da sa EU radimo na nalaženju opšteprihvatljivog rešenja", rekao je on.
U tom kontekstu, Đelić je kazao da se, bi dijalog bio uspešan, moraju uzeti u obzir prava obeju strana - interesi i Srba i Albanaca.
Prema njegovim rečima, predstojeći dijalog između Beograda i Prištine mora se odvijati u "atmosferi stabilnosti i mira".
"Mislim da je to evropski način za napredak. Svako će morati nečega da se odrekne. Nikako da jedna strana dobije sve, a druga sve izgubi", dodao je on.
Đelić je okupljene podsetio na to gde je Srbija bila po padu režima Slobodana Miloševića - najsiromašnija država Evrope sa uništenom privredom i izgubljenim ugledom - dok se danas smatra pouzdanim partnerom sa privredom koja je već, praktično, integrisana u EU.
Đelić je rekao da Srbija neće štedeti napora u hvatanju preostalih odbeglih haških optuženika i napomenuo da je za svoju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije već dobila pohvale i od EU, ali i od SAD.
"Pravosudne reforme su veoma važne i delikatne i nasatavićemo da radimo sa svojim evropskim kolegama kako bismo ispravili bilo kakve greške. Ta reforma je bila neophodna i veoma smo joj posvećeni i nastavićemo sa njom" dodao je on.
(agencije/MONDO)
U debati povodom deset godina odnosa između EU i Srbije, govornici su istakli važnost koju u saradnji Srbije i Unije ima činjenica da su Beograd i Brisel uspeli da se dogovore i usaglase rezoluciju o savetodavnom mišljenju MSP u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova koja je usvojena u UN.
Predsednik odbora Evropskog parlamenta Eduard Kukan, koji je predsedavao sastankom, ocenio je da je činjenica da je na ovako komplikovanu temu postignuto saglasje Beograda i Brisela "veliki događaj i za ljude iz Srbije, i za ljude iz EU".
"Sada postoji izuzetno pozitivna atmosfera za napredak Srbije u evropskim integracijama i velika bi greška bila ne iskoristiti je", rekao je Kukan, izrazivši nadu i da će današnje saslušanje doprineti ovoj "dobroj atmosferi".
Evropski komesar za proširenje Štefan File je usvajanje usaglašene rezolucije u UN ocenio kao "izuzetno dostignuće" koje je ostvareno zahvaljujući "hrabrom i odgovornom pristupu srpskog rukovodstva".
"Otvorena je nova stranica u odnosima EU i Srbije", rekao je File, dodajući da ovakav pristup Srbije predstavlja i važan korak u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji će EU podržavati.
I izvestilac parlamenta o Srbiji Jelko Kacin, ocenio je da "kompromis Brisela i Beograda" o rezoluciji "predstavlja novi početak u odnosima" EU i Srbije.
"Uprkos razlikama koje su postojale u prošlosti, sada bi svi regionalni problemi trebalo da budu rešavani na partnerski način", rekao je on.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, izrazivši zadovoljstvo postizanjem kompromisa sa EU, naglasio, međutim, da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova za Srbiju neprihvatljiva i da je "stav Srbije po tom pitanju jasan".
"Mi želimo da budemo deo rešenja koje će biti prihvatljivo svima, uključujući i Srbiju. Spremni smo da sa EU radimo na nalaženju opšteprihvatljivog rešenja", rekao je on.
U tom kontekstu, Đelić je kazao da se, bi dijalog bio uspešan, moraju uzeti u obzir prava obeju strana - interesi i Srba i Albanaca.
Prema njegovim rečima, predstojeći dijalog između Beograda i Prištine mora se odvijati u "atmosferi stabilnosti i mira".
"Mislim da je to evropski način za napredak. Svako će morati nečega da se odrekne. Nikako da jedna strana dobije sve, a druga sve izgubi", dodao je on.
Đelić je okupljene podsetio na to gde je Srbija bila po padu režima Slobodana Miloševića - najsiromašnija država Evrope sa uništenom privredom i izgubljenim ugledom - dok se danas smatra pouzdanim partnerom sa privredom koja je već, praktično, integrisana u EU.
Đelić je rekao da Srbija neće štedeti napora u hvatanju preostalih odbeglih haških optuženika i napomenuo da je za svoju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije već dobila pohvale i od EU, ali i od SAD.
"Pravosudne reforme su veoma važne i delikatne i nasatavićemo da radimo sa svojim evropskim kolegama kako bismo ispravili bilo kakve greške. Ta reforma je bila neophodna i veoma smo joj posvećeni i nastavićemo sa njom" dodao je on.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.