Ambasador SAD u Srbiji obećala je danas u Pranjanima novac za rekonstrukciju osnovne škole, Doma zdravlja, završetak sportske hale i izgradnju biblioteke..
Ambasadorka Vorlik se zahvalila meštanima Pranjana čiji su preci (iz Jugoslovenske vojske u otadžbini) tokom Drugog svetskog rata, u okviru misije "Hel jard" (Đavolje dvorište), spasili više od 520 savezničkih pilota.
"Ovo je završni projekat koji predstavlja krunu višegodišnje saradnje i pomoći ovom mestu", naglasila je Vorlik.
Prema njenim rečima, postoji knjiga napisana o toj operaciji, dodajući da mnogo više treba uraditi na informisanju javnosti.
"Ovde smo ne samo da bismo se sećali hrabrih dela meštana sela Pranjani, već i da na osnovama starog prijateljstva izgradimo još čvršće prijateljstvo", naglasila je Vorlik.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac rekao je da je misija "Hel jard" jedinstven slučaj u istoriji čovečanstva, gde je jedan narod, rizikujući svoj život, spašavao više od 500 padobranaca.
"Još veća hrabrost meštana Pranjana bila je što su, spašavajući te ljude, izgradili dobar odnos tadašnje američke vojske prema Srbiji", izjavio je Šutanovac.
On je naglasio da ovaj trenutak istorije nije adekvatno zabeležen ni u srpskim, niti u američkim knjigama.
"Voleo bih kada bi se napravio film o ovom događaju da se pokaže kako su srpski i američki narod ginuli zajedno za slobodu kako Srbije i Evrope, tako i Amerike", zaključio je Šutanovac.
Misija "Hel jard" jedna je od najvećih akcija evakuacije oborenih savezničkih avijatičara u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu.
Od avgusta 1944. do februara 1945. godine sa improvizovanih pista u Srbiji i Bosni i Hercegovini oko 600 vazduhoplovaca prebačeno je u američke baze u Italiji.
Tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je spaseno više od 1.000 članova savezničkih posada, od čega polovina na teritoriji Srbije.
Oboreni piloti, koji su nalaženi na prostoru od Ivanjice, Arilja, Zlatibora, Guče, Beograda do istočne Srbije i zapadne Rumunije, skrivani su, a kasnije i evakuisani.
Maja 1944. godine uspostavljen je vazdušni most Pranjani - Bari.
U prvom letu u Italiju je prebačeno oko 50 savezničkih pilota i britanska vojna misija pri ravnogorskom štabu Jugoslovenske vojske u otadžbini kojom je komandovao Draža Mihailović.
(FoNet)
"Ovo je završni projekat koji predstavlja krunu višegodišnje saradnje i pomoći ovom mestu", naglasila je Vorlik.
Prema njenim rečima, postoji knjiga napisana o toj operaciji, dodajući da mnogo više treba uraditi na informisanju javnosti.
"Ovde smo ne samo da bismo se sećali hrabrih dela meštana sela Pranjani, već i da na osnovama starog prijateljstva izgradimo još čvršće prijateljstvo", naglasila je Vorlik.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac rekao je da je misija "Hel jard" jedinstven slučaj u istoriji čovečanstva, gde je jedan narod, rizikujući svoj život, spašavao više od 500 padobranaca.
"Još veća hrabrost meštana Pranjana bila je što su, spašavajući te ljude, izgradili dobar odnos tadašnje američke vojske prema Srbiji", izjavio je Šutanovac.
On je naglasio da ovaj trenutak istorije nije adekvatno zabeležen ni u srpskim, niti u američkim knjigama.
"Voleo bih kada bi se napravio film o ovom događaju da se pokaže kako su srpski i američki narod ginuli zajedno za slobodu kako Srbije i Evrope, tako i Amerike", zaključio je Šutanovac.
Misija "Hel jard" jedna je od najvećih akcija evakuacije oborenih savezničkih avijatičara u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu.
Od avgusta 1944. do februara 1945. godine sa improvizovanih pista u Srbiji i Bosni i Hercegovini oko 600 vazduhoplovaca prebačeno je u američke baze u Italiji.
Tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je spaseno više od 1.000 članova savezničkih posada, od čega polovina na teritoriji Srbije.
Oboreni piloti, koji su nalaženi na prostoru od Ivanjice, Arilja, Zlatibora, Guče, Beograda do istočne Srbije i zapadne Rumunije, skrivani su, a kasnije i evakuisani.
Maja 1944. godine uspostavljen je vazdušni most Pranjani - Bari.
U prvom letu u Italiju je prebačeno oko 50 savezničkih pilota i britanska vojna misija pri ravnogorskom štabu Jugoslovenske vojske u otadžbini kojom je komandovao Draža Mihailović.
(FoNet)
