Pokrenut pretkrivični postupak o pobuni JSO, koja se dovodi u vezu sa političkom pozadinom atentata na Zorana Đinđića. Advokat Popović tvrdi da je Aco Tomić ključni čovek. Dačić: Policija reaguje kada dobije nalog Tužilaštva.
Iz Tužilaštva je "Politici" rečeno da se postupak bazira ne samo na izjavama Miloša Simovića, visokorangiranog pripadnika zemunskog klana i Sretka Kalinića, još jednog člana klana, "već i na analizi dokaza koji su izvođeni u toku postupka za ubistvo premijera, nakon što je tu presudu potvrdio i tadašnji Vrhovni sud Srbije".
Prema saznanjima lista, Milorad Ulemek, bivši komandant JSO, mogao bi uskoro da bude izveden pred sud pod optužbom da je organizovao pobunu jedinice.
"Sve je izvesnije da je Milorad Ulemek bio glavni organizator pobune. Sarađujući sa kolegama iz drugih zemalja dobili smo podatke koji su doveli do pomaka u pretkrivičnom postupku o pobuni JSO", naveli su izvori "Politike", ne precizirajući koje zemlje su sarađivale sa Srbijom u ovom postupku.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da će MUP, ukoliko postoji nalog tužilastva vezano za istragu o političkoj pozadini ubistva Đinđića, raditi na tome.
Dačić je novinarima rekao da nije obavešten o postojanju predkrivičnog postupka vezanog za istragu o ubistvu Đinđića.
"To je odavno izvan MUP-a. Slučaj se nalazi u pravosudnim organima, ali će MUP ukoliko ima takvog naloga tužilaštva, raditi na tome", rekao je Dačić.
Advokat Srđa Popović zastupnik Ružice Đinđić, kaže za "Blic" da ključni čovek za ispitivanje političke pozadine ubistva premijera general Aco Tomić, koji je bio šef vojne obaveštajne službe u vreme pobune JSO.
"Milorad Ulemek i Dušan Spasojević susreli su se sa Tomićem tokom pobune 12. novembra 2001. Sastanku je prisustvovao i Borislav Mikelić, koji je svedočio da su se raspitivali da li će "Kobre" reagovati.
Tomić ih je bukvalno podstrekao da istraju u pobuni. Zanimljivo je da su istog dana Tomić i Nebojša Pavković putovali za Moskvu", kaže advokat Popović.
Tomić je bio uhapšen u vreme „Sablje“ i bio optužen za pomaganje ubicama premijera, međutim Specijalno tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja. O njegovim sastancima sa Ulemekom i Spasojevićem svedočili su i svedoci saradnici.
Oni su govorili o kontaktima Spasojevića sa Vojislavom Šešeljem, liderom SRS. Poznata su i njihova svedočenja o tome kako je vođa "zemunaca" davao novac lideru radikala i da je organizovao napade na njegove političke protivnike u Zemunu.
Advokat Popović kaže da je za istragu političke pozadine važna rečenica iz iskaza okrivljenog Saše Pejakovića, pripadnika JSO i Spasojevićevog telohranitelja.
"Pejaković je u svom iskazu rekao da je jednom prilikom vozio Ulemeka i Spasojevića kada su se vraćali iz posete Acu Tomiću. Oni su tada komentarisali, prema Pejakovićevim rečima, kako Šešelj ne sme da sazna da su stupili u kontakt sa Vojislavom Koštunicom", kaže advokat Popović.
Zbog sumnje da je saradnik zemunskog klana, u julu 2007. godine uhapšen je Rade Terzić, bivši okružni tužilac. Njemu je tada stavljeno na teret da je maja 2001. izdejstvovao puštanje Ulemeka iz zatvora nakon incidenta u kafiću "Bojan Stupica" maja 2001. i da je leta te godine uticao na oslobađanje Spasojevića i drugi pripadnika klana koji su bili pod istragom za više otmica.
Međutim, on je na kraju samo optužen za zloupotrebe položaja, ali ne kao saradnik klana.
Vlada Zorana Živkovića, kao ni one posle nje, nije ispunila preporuku Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja premijera Zorana Đinđića da se obavi unutrašnja istraga MUP-a i BIA.
Komisija je utvrdila da je "protiv pripadnika zemunsko-surčinske grupe bilo podneto čak 75 krivičnih prijava, od kojih je 20 procesuirano i izrečeno 12 presuda u kojima su samo četiri kazne zatvora", ali ni to nikada nije ispitano.
Advokati porodice Đinđić Rajko Danilović i Srđa Popović podneli su pre pet godina Specijalnom tužilaštvu predlog za proširenje optužnice za ubistvo premijera Đinđića i na krivično delo oružane pobune.
Pripadnici JSO blokirali su "hamerima" i pod punom ratnom opremom most "Gazela" u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001.
Povod za pobunu, kako je tada saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih pred haškim tribunalom za ratne zločine, odnosno to što "crvene beretke" nisu znale koga hapse.
To naređenje je, navodno, izazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je izmanipulisana. Kasnije se ispostavilo da hapšenje braće Banović nije bio pravi razlog pobune, već najava rasformiranja jedinice i mogućnost slanja pripadnika u Hag.
Pobuna JSO vremenski se poklopila i sa saslušanjem bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije u istrazi po, u to vreme, privatnoj tužbi za slučaj "Ibarska magistrala”, koje je bilo zakazano u Palati pravde. U isto vreme, u zatvoru su zbog otmice Miroslava Miškovića bili vodeći članovi "zemunskog klana” Mile Luković Kum, Miloš Simović i Vladimir Milisavljević koji su izručeni iz Francuske.
U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u belim mantilima.
Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sud se mnogo bavio pitanjima u vezi sa pobunom JSO. O tome su govorili svi Đinđićevi saradnici koji su bili pozvani da svedoče Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Dušan Mihajlović, Goran Petrović i Zoran Mijatović, ali taj događaj nije bio obuhvaćen optužnicom i pored insistiranja advokata porodice Đinđić.
Sud tada nije prihvatio ni predloge da, pored Đinđićevih saradnika budu saslušani i njegovi politički protivnici, u prvom redu Vojislav Koštunica. Svedočio je jedino Aco Tomić, načelnik Vojne bezbednosti. On je negirao informaciju iz akcije "Sablja”, o tome da je Ulemeku obećao da protiv JSO neće intervenisati vojna jedinica "Kobre”, koja je jedina bila sposobna da im se suprotstavi.
(MONDO)
Prema saznanjima lista, Milorad Ulemek, bivši komandant JSO, mogao bi uskoro da bude izveden pred sud pod optužbom da je organizovao pobunu jedinice.
"Sve je izvesnije da je Milorad Ulemek bio glavni organizator pobune. Sarađujući sa kolegama iz drugih zemalja dobili smo podatke koji su doveli do pomaka u pretkrivičnom postupku o pobuni JSO", naveli su izvori "Politike", ne precizirajući koje zemlje su sarađivale sa Srbijom u ovom postupku.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da će MUP, ukoliko postoji nalog tužilastva vezano za istragu o političkoj pozadini ubistva Đinđića, raditi na tome.
Dačić je novinarima rekao da nije obavešten o postojanju predkrivičnog postupka vezanog za istragu o ubistvu Đinđića.
"To je odavno izvan MUP-a. Slučaj se nalazi u pravosudnim organima, ali će MUP ukoliko ima takvog naloga tužilaštva, raditi na tome", rekao je Dačić.
Advokat Srđa Popović zastupnik Ružice Đinđić, kaže za "Blic" da ključni čovek za ispitivanje političke pozadine ubistva premijera general Aco Tomić, koji je bio šef vojne obaveštajne službe u vreme pobune JSO.
"Milorad Ulemek i Dušan Spasojević susreli su se sa Tomićem tokom pobune 12. novembra 2001. Sastanku je prisustvovao i Borislav Mikelić, koji je svedočio da su se raspitivali da li će "Kobre" reagovati.
Tomić ih je bukvalno podstrekao da istraju u pobuni. Zanimljivo je da su istog dana Tomić i Nebojša Pavković putovali za Moskvu", kaže advokat Popović.
Tomić je bio uhapšen u vreme „Sablje“ i bio optužen za pomaganje ubicama premijera, međutim Specijalno tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja. O njegovim sastancima sa Ulemekom i Spasojevićem svedočili su i svedoci saradnici.
Oni su govorili o kontaktima Spasojevića sa Vojislavom Šešeljem, liderom SRS. Poznata su i njihova svedočenja o tome kako je vođa "zemunaca" davao novac lideru radikala i da je organizovao napade na njegove političke protivnike u Zemunu.
Advokat Popović kaže da je za istragu političke pozadine važna rečenica iz iskaza okrivljenog Saše Pejakovića, pripadnika JSO i Spasojevićevog telohranitelja.
"Pejaković je u svom iskazu rekao da je jednom prilikom vozio Ulemeka i Spasojevića kada su se vraćali iz posete Acu Tomiću. Oni su tada komentarisali, prema Pejakovićevim rečima, kako Šešelj ne sme da sazna da su stupili u kontakt sa Vojislavom Koštunicom", kaže advokat Popović.
Zbog sumnje da je saradnik zemunskog klana, u julu 2007. godine uhapšen je Rade Terzić, bivši okružni tužilac. Njemu je tada stavljeno na teret da je maja 2001. izdejstvovao puštanje Ulemeka iz zatvora nakon incidenta u kafiću "Bojan Stupica" maja 2001. i da je leta te godine uticao na oslobađanje Spasojevića i drugi pripadnika klana koji su bili pod istragom za više otmica.
Međutim, on je na kraju samo optužen za zloupotrebe položaja, ali ne kao saradnik klana.
Vlada Zorana Živkovića, kao ni one posle nje, nije ispunila preporuku Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja premijera Zorana Đinđića da se obavi unutrašnja istraga MUP-a i BIA.
Komisija je utvrdila da je "protiv pripadnika zemunsko-surčinske grupe bilo podneto čak 75 krivičnih prijava, od kojih je 20 procesuirano i izrečeno 12 presuda u kojima su samo četiri kazne zatvora", ali ni to nikada nije ispitano.
Advokati porodice Đinđić Rajko Danilović i Srđa Popović podneli su pre pet godina Specijalnom tužilaštvu predlog za proširenje optužnice za ubistvo premijera Đinđića i na krivično delo oružane pobune.
Pripadnici JSO blokirali su "hamerima" i pod punom ratnom opremom most "Gazela" u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001.
Povod za pobunu, kako je tada saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih pred haškim tribunalom za ratne zločine, odnosno to što "crvene beretke" nisu znale koga hapse.
To naređenje je, navodno, izazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je izmanipulisana. Kasnije se ispostavilo da hapšenje braće Banović nije bio pravi razlog pobune, već najava rasformiranja jedinice i mogućnost slanja pripadnika u Hag.
Pobuna JSO vremenski se poklopila i sa saslušanjem bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije u istrazi po, u to vreme, privatnoj tužbi za slučaj "Ibarska magistrala”, koje je bilo zakazano u Palati pravde. U isto vreme, u zatvoru su zbog otmice Miroslava Miškovića bili vodeći članovi "zemunskog klana” Mile Luković Kum, Miloš Simović i Vladimir Milisavljević koji su izručeni iz Francuske.
U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u belim mantilima.
Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sud se mnogo bavio pitanjima u vezi sa pobunom JSO. O tome su govorili svi Đinđićevi saradnici koji su bili pozvani da svedoče Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Dušan Mihajlović, Goran Petrović i Zoran Mijatović, ali taj događaj nije bio obuhvaćen optužnicom i pored insistiranja advokata porodice Đinđić.
Sud tada nije prihvatio ni predloge da, pored Đinđićevih saradnika budu saslušani i njegovi politički protivnici, u prvom redu Vojislav Koštunica. Svedočio je jedino Aco Tomić, načelnik Vojne bezbednosti. On je negirao informaciju iz akcije "Sablja”, o tome da je Ulemeku obećao da protiv JSO neće intervenisati vojna jedinica "Kobre”, koja je jedina bila sposobna da im se suprotstavi.
(MONDO)
