Ministar spoljnih poslova Belgije Stiven Vanakere izjavio je da će na dnevnom redu sledećeg Saveta ministara Evropske unije 25. oktobra biti pitanje kandidature Srbije. Nemački Bundestag danas podržao zahtev Srbije za prijem u EU:
"Otvaranje dijaloga između Beograda i Prištine je, bez svake sumnje, korak napred u prihvatanju zajedničkih dostignuća EU", rekao je Vanakere za "Večernje novosti" i dodao da će "zbog toga kandidatura Srbije za članstvo u EU biti na dnevnom redu sledećeg Saveta ministara u Luksemburgu".
"Problem na tom putu i dalje je Holandija, koju je i Štefan File, evropski komesar za proširenje, u sredu pokušavao da ubedi da popusti", dodao je belgijski zvaničnik.
"U skladu s političkim gestovima prema svojim ostalim susedima, a pri tom naročito mislim na prisustvo predsednika (Srbije Borisa) Tadića na ceremoniji komemoracije masakra u Srebrenici u junu, uspeh u Njujorku pokazuje da je Srbija napravila realan napredak u regionalnim odnosima, a naročito s Kosovom", ocenio je on za "Novosti".
Prema njegovim rečima, ova napredovanja daju nadu u uspostavljanje dobrih odnosa između Beograda i Prištine, "neophodnih za ostvarenje evropskih perspektiva i jednih i drugih".
Nemački Bundestag pozvao je danas Vladu da na predstojećoj sednici Saveta ministara EU, 25. oktobra, podrži zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata i založio se za započinjanje pregovora o prijemu Srbije u članstvo EU, javila je agencija APA.
Tokom diskusije, u kojoj su se sve partije u donjem domu nemačkog parlamenta izjasnile za dalju podršku Srbiji na putu ka EU, pojedine stranke iznele su mišljenje da se od Srbije ne sme zahtevati da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali da se o svim spornim pitanjima mora otvoreno govoriti.
Bundestag se na sednici, na kojoj se raspravljalo o predlozima liberala i demohrišćana o zahtevu Srbije za ulazak u EU, založio da bude "osiguran dalji napredak na putu priznanja Kosova pre formalnog početka pregovora".
"Srbija, u međuvremenu, po pitanju Kosova, ide na saradnju sa EU umesto konfrontacije. Zemlja se time jasno uputila u pravcu proevropskog delovanja", naglašeno je u obrazloženju Bundestaga.
Tomas Nord iz partije Levice rekao je, tokom rasprave, da se "od Srbije ne sme tražiti da prizna Kosovo kao nezavisnu državu''.
On je ocenio perspektivu pristupa Srbije EU šansom da se "stari konflikt trajno okonča".
Marije Luize Bek, ekspert za jugoistočnu Evropu partije Zelenih, rekla je da je dobro da se Srbiji još više otvore vrata za pristup EU, uz ocenu da će put u EU biti dugačak.
Ona je zahtevala da se problemi s kojima se Srbija suočava otvoreno tretiraju, a kao jedan od njih navela je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.
"To što u jednoj zemlji od 7,5 miliona ljudi ne mogu biti pronađena dvojica optuženih za ratne zločine, dovodi u pitanje zrelost policije i pravosuđa", rekla je Bek.
Bek je zahtevala regionalni pogled na zapadni Balkan.
Ekspert za jugoistočnu Evropu iz nemačkih liberala Rajner Štiner je rekao da je važno da sa pristupom Srbije u EU, u EU ne uđu i nerešeni problemi.
"Iskustva kao što je spor oko granice između Slovenije i Hrvatske moraju biti izbegnuta", rekao je Štiner.
I Ginter Gloser iz Socijaldemorkatske partije Nemačke je rekao da značajni razvoj u Srbiji zaslužuju priznanje, ali i zahtevao još uverljiviju saradnju sa Hagom.
On je rekao da stepen korupcije u Srbiji veliki i da pred tim EU ne može zatvoriti oči, u čemu je dobio podršku demohrišćana, iz bloka kancelara Angele Merkel.
Na sednici Bundestaga takođe je rečeno da je "umor" od proširenja EU povezan s negativnim iskustvima koja su sa sobom doneli prijem u Uniju Rumunije i Bugarske.
(agencije/MONDO)
"Problem na tom putu i dalje je Holandija, koju je i Štefan File, evropski komesar za proširenje, u sredu pokušavao da ubedi da popusti", dodao je belgijski zvaničnik.
"U skladu s političkim gestovima prema svojim ostalim susedima, a pri tom naročito mislim na prisustvo predsednika (Srbije Borisa) Tadića na ceremoniji komemoracije masakra u Srebrenici u junu, uspeh u Njujorku pokazuje da je Srbija napravila realan napredak u regionalnim odnosima, a naročito s Kosovom", ocenio je on za "Novosti".
Prema njegovim rečima, ova napredovanja daju nadu u uspostavljanje dobrih odnosa između Beograda i Prištine, "neophodnih za ostvarenje evropskih perspektiva i jednih i drugih".
Nemački Bundestag pozvao je danas Vladu da na predstojećoj sednici Saveta ministara EU, 25. oktobra, podrži zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata i založio se za započinjanje pregovora o prijemu Srbije u članstvo EU, javila je agencija APA.
Tokom diskusije, u kojoj su se sve partije u donjem domu nemačkog parlamenta izjasnile za dalju podršku Srbiji na putu ka EU, pojedine stranke iznele su mišljenje da se od Srbije ne sme zahtevati da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali da se o svim spornim pitanjima mora otvoreno govoriti.
Bundestag se na sednici, na kojoj se raspravljalo o predlozima liberala i demohrišćana o zahtevu Srbije za ulazak u EU, založio da bude "osiguran dalji napredak na putu priznanja Kosova pre formalnog početka pregovora".
"Srbija, u međuvremenu, po pitanju Kosova, ide na saradnju sa EU umesto konfrontacije. Zemlja se time jasno uputila u pravcu proevropskog delovanja", naglašeno je u obrazloženju Bundestaga.
Tomas Nord iz partije Levice rekao je, tokom rasprave, da se "od Srbije ne sme tražiti da prizna Kosovo kao nezavisnu državu''.
On je ocenio perspektivu pristupa Srbije EU šansom da se "stari konflikt trajno okonča".
Marije Luize Bek, ekspert za jugoistočnu Evropu partije Zelenih, rekla je da je dobro da se Srbiji još više otvore vrata za pristup EU, uz ocenu da će put u EU biti dugačak.
Ona je zahtevala da se problemi s kojima se Srbija suočava otvoreno tretiraju, a kao jedan od njih navela je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.
"To što u jednoj zemlji od 7,5 miliona ljudi ne mogu biti pronađena dvojica optuženih za ratne zločine, dovodi u pitanje zrelost policije i pravosuđa", rekla je Bek.
Bek je zahtevala regionalni pogled na zapadni Balkan.
Ekspert za jugoistočnu Evropu iz nemačkih liberala Rajner Štiner je rekao da je važno da sa pristupom Srbije u EU, u EU ne uđu i nerešeni problemi.
"Iskustva kao što je spor oko granice između Slovenije i Hrvatske moraju biti izbegnuta", rekao je Štiner.
I Ginter Gloser iz Socijaldemorkatske partije Nemačke je rekao da značajni razvoj u Srbiji zaslužuju priznanje, ali i zahtevao još uverljiviju saradnju sa Hagom.
On je rekao da stepen korupcije u Srbiji veliki i da pred tim EU ne može zatvoriti oči, u čemu je dobio podršku demohrišćana, iz bloka kancelara Angele Merkel.
Na sednici Bundestaga takođe je rečeno da je "umor" od proširenja EU povezan s negativnim iskustvima koja su sa sobom doneli prijem u Uniju Rumunije i Bugarske.
(agencije/MONDO)
