Uz svaku od minijatura, a biće ih ukupno 60 u produkciji "Zastava filma", na sajtu ministartva se može pročitati i propratni tekst, poput ovog koji je sročio dr Aleksandar Životić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Kako navodi, Rudolf Arčibald Rajs rođen je 1875. u južnonemačkoj pokrajini Baden, u višečlanoj zemljoposedničkoj porodici. Nakon završene gimnazije otišao je na studije hemije u Švajcarsku. Po njihovom završetku radio je na univerzitetu u Lozani, gde je vrlo brzo postao redovni profesor. Posebno se interesovao za fotografiju i kriminalistiku, te je bio jedan od pionira tih naučnih disciplina u Evropi. Kad su austrougarske snage tokom svoje prve ofanzive na Srbiju u avgustu 1914. na prostorima Mačve i Podrinja počinile zastrašujuće ratne zločine, srpska vlada ga je angažovala da ih kao nezavisni stručnjak istraži i informiše evropsku javnost o onom što se desilo.

Posetivši krajeve u kojima su se zločini desili i videvši istražni materijal srpskih vlasti, zapanjen razmerama i bestijalnošću počinjenih ratnih zločina, na osnovu temeljne kriminalističke analize napisao je niz tekstova i brošura koji su objavljeni u neutralnoj Švajcarskoj. Informisao je evropsku javnost o strahotama austrougarskih zločina i bitno uticao na promenu izrazito negativne slike o Srbima i Srbiji koju su austrougarska i nemačka propaganda nastojale da stvore.

3736732_arcibald-rajs-6_ff.jpg
1/6
3736734_arcibald-rajs-5_ff.jpg
Vidi galeriju
Ministarstvo odbrane Promo

Posle proboja Solunskog fronta kretao se kroz Srbiju zajedno s jedinicama Moravske divizije, izveštavajući evropsku štampu o uspesima srpske vojske, vrlinama srpskog naroda, posledicama austrougarske i bugarske okupacije, kao i razmerama pustošenja i pljačkanja Srbije.

Na kraju Prvog svetskog rata istraživao je bugarske ratne zločine počinjene tokom okupacije Srbije i o svojim rezultatima izveštavao evropsku javnost. U svojstvu eksperta bio je član srpske delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Tokom rata zavoleo je Srbe i Srbiju, pa je odlučio da nakon rata ostane u Srbiji. Svojim radom mnogo je uticao na podizanje tehničkog nivoa jugoslovenske policije, unapređenje njene organizacije i metoda rada.

Večno vezan za srpski narod, zaveštao je da nakon smrti njegovo srce bude položeno na Kajmakčalan. Ipak, razočaran u nove odnose i pojave u srpskom posleratnom društvu, posebno dešavanja na unutrašnjem političkom planu, povukao se iz javnog života i živeo skromno. Umro je u svojoj vili na Topčideru 8. avgusta 1929. godine. Sahranjen je uz najviše državne počasti na Topčiderskom groblju. Urnu s njegovim srcem na Kajmakčalanu oskrnavili su Bugari tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.