Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je danas da će parlament o Deklaraciji o osudi zločina nad Srbima najverovatnije raspravljati u četvrtak, 14. oktobra, na posebnoj sednici.
"Postoji apsolutna saglasnost vladajuće većine da održimo posebnu sednicu sa ovom temom", rekla je Kolundžija Tanjugu i ukazala da je bilo mnogo političkih pokušaja i spekulacija oko toga da ne postoji zainteresovanost da se to uradi.
Ona je precizirala da je sednica koja je u toku, a koja bi trebalo da bude završena do 12. oktobra, izuzetno važna, jer je do tog datuma, do zaključenja izveštaja Evropske komisije, srpski parlament u obavezi da uradi "nekoliko stvari značajnih za ocenu napretka Srbije ka Evropskoj uniji".
Kolundžija je navela da će poslaničke grupe parlamentarne većine biti podnosioci deklaracije, a da bi joj zadovoljstvo bilo da i drugi poslanički klubovi pristupe njenom zajedničkom podnošenju.
Kolundžija je naglasila da bi bilo najgore da se, kao što je to bio slučaj sa Deklaracijom o osudi zločina počinjenih u Srebrenici, debata u parlamentu pretvori u stranačko nadmudrivanje i politizaciju.
"Voleli bismo da to izbegnemo. U interesu je svih žrtava da budu jednako tretirane i da ne budu predmet političkih zloupotreba i manipulacija i da svi počinioci budu kažnjeni srazmerno onome što su učinili", naglasila je ona.
Kolundžija je ukazala da je potpuno pogrešno postavljati pitanje da li srpski narod osuđuje zločine nad pripadnicima sopstvenog naroda i da li građani Srbije osuđuju zločine nad sopstvenim građanima, jer se to podrazumeva.
Podrazumeva se, dodala je, i saosećanje sa žrtvama, a najdublji smisao deklaracije jeste da se donošenjem takvog akta da puna podrška državnim institucijama da rade na rasvetljavanju svih zločina i kažnjavanju počinilaca i pozovu međunarodne institucije, koje su zadužene za to, da se uključe u traganje za onima koji su počinili zločine, kako bi bili adekvatno kažnjeni.
"Smisao deklaracije jeste i u tome da damo podršku parlamentima zemalja u okruženju da, ceneći sopstvene žrtve, pruže adekvatnu, ne samo pravnu satisfakciju žrtvama i da kazne počinioce među pripadnicima svog naroda ili svojim državljanima, ali i da istovremeno pokažu pijetet i osećanje prema srpskim žrtvama, jednak kao i prema sopstvenim", precizirala je Kolundžija.
Na pitanje da li će u Deklaraciji biti navedena i osuda NATO bombardovanja 1999. godine, šefica ZES je odgovorila da žrtve NATO intervencije imaju, što se tiče odnosa parlamenta Srbije, isti tretman, kao i ostale žrtve.
"Dakle, to jesu žrtve prema kojima izražavamo i saosećanje i žaljenje. Država je, na neki način, preuzela nakon toga i obavezu prema porodicama, koje su imale žrtve", rekla je Kolundžija.
Komentarišući spekulacije u javnosti da će iz teksta deklaracije biti izostavljanjena osuda NATO alijanse i tako amnestirani počinjeni zločini, Kolundžija je ocenila da to "uglavnom govore oni koji misle da treba tužiti zemlje članice NATO-a i one koji su komandovali NATO-om".
"Oni smatraju da Srbija treba opet da uđe u rat sa svima sa kojima je decenijama imala nesporazume. To nije stav ove vladajuće većine", rekla je Kolundžija.
Ona je iznela lično uverenje da je NATO intervencija bila civilizacijski korak unazad, što se tiče sveta i ogromna greška da se međunarodni ili unutrašnji sporovi rešavaju na takav način.
Upravo deklaracijom o osudi zločina nad Srbima, precizirala je Kolundžija, srpski parlament poziva sve međunarodne institucije da svako rešenje ubuduće bude mirno i pozivajući se na to i izražavajuci žaljenje zbog žrtava NATO bombardovanja, poziva te institucije da se tako nešto nikada ne ponovi i da nijedan život više ne bude izgubljen.
(Tanjug)
Ona je precizirala da je sednica koja je u toku, a koja bi trebalo da bude završena do 12. oktobra, izuzetno važna, jer je do tog datuma, do zaključenja izveštaja Evropske komisije, srpski parlament u obavezi da uradi "nekoliko stvari značajnih za ocenu napretka Srbije ka Evropskoj uniji".
Kolundžija je navela da će poslaničke grupe parlamentarne većine biti podnosioci deklaracije, a da bi joj zadovoljstvo bilo da i drugi poslanički klubovi pristupe njenom zajedničkom podnošenju.
Kolundžija je naglasila da bi bilo najgore da se, kao što je to bio slučaj sa Deklaracijom o osudi zločina počinjenih u Srebrenici, debata u parlamentu pretvori u stranačko nadmudrivanje i politizaciju.
"Voleli bismo da to izbegnemo. U interesu je svih žrtava da budu jednako tretirane i da ne budu predmet političkih zloupotreba i manipulacija i da svi počinioci budu kažnjeni srazmerno onome što su učinili", naglasila je ona.
Kolundžija je ukazala da je potpuno pogrešno postavljati pitanje da li srpski narod osuđuje zločine nad pripadnicima sopstvenog naroda i da li građani Srbije osuđuju zločine nad sopstvenim građanima, jer se to podrazumeva.
Podrazumeva se, dodala je, i saosećanje sa žrtvama, a najdublji smisao deklaracije jeste da se donošenjem takvog akta da puna podrška državnim institucijama da rade na rasvetljavanju svih zločina i kažnjavanju počinilaca i pozovu međunarodne institucije, koje su zadužene za to, da se uključe u traganje za onima koji su počinili zločine, kako bi bili adekvatno kažnjeni.
"Smisao deklaracije jeste i u tome da damo podršku parlamentima zemalja u okruženju da, ceneći sopstvene žrtve, pruže adekvatnu, ne samo pravnu satisfakciju žrtvama i da kazne počinioce među pripadnicima svog naroda ili svojim državljanima, ali i da istovremeno pokažu pijetet i osećanje prema srpskim žrtvama, jednak kao i prema sopstvenim", precizirala je Kolundžija.
Na pitanje da li će u Deklaraciji biti navedena i osuda NATO bombardovanja 1999. godine, šefica ZES je odgovorila da žrtve NATO intervencije imaju, što se tiče odnosa parlamenta Srbije, isti tretman, kao i ostale žrtve.
"Dakle, to jesu žrtve prema kojima izražavamo i saosećanje i žaljenje. Država je, na neki način, preuzela nakon toga i obavezu prema porodicama, koje su imale žrtve", rekla je Kolundžija.
Komentarišući spekulacije u javnosti da će iz teksta deklaracije biti izostavljanjena osuda NATO alijanse i tako amnestirani počinjeni zločini, Kolundžija je ocenila da to "uglavnom govore oni koji misle da treba tužiti zemlje članice NATO-a i one koji su komandovali NATO-om".
"Oni smatraju da Srbija treba opet da uđe u rat sa svima sa kojima je decenijama imala nesporazume. To nije stav ove vladajuće većine", rekla je Kolundžija.
Ona je iznela lično uverenje da je NATO intervencija bila civilizacijski korak unazad, što se tiče sveta i ogromna greška da se međunarodni ili unutrašnji sporovi rešavaju na takav način.
Upravo deklaracijom o osudi zločina nad Srbima, precizirala je Kolundžija, srpski parlament poziva sve međunarodne institucije da svako rešenje ubuduće bude mirno i pozivajući se na to i izražavajuci žaljenje zbog žrtava NATO bombardovanja, poziva te institucije da se tako nešto nikada ne ponovi i da nijedan život više ne bude izgubljen.
(Tanjug)
