Predstavnici srpskog i kosovskog civilnog društva založili su se danas u Prištini za civilni dijalog istakavši da je on neophodan prvenstveno zbog potreba građana.
Na okruglom stolu "Investiranje u civilni dijalog", direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan Slaku istakao je da okupljeni predstavnici ne počinju dijalog Beograda i Prištine, što su prepustili političarima, već su to intelektualci spremni da predlože načine da se promene političke percepcije i sterotipi.
"Budući da živimo jedni pored drugih, i pored različitog jezika i vere, moramo da se potrudimo da eliminišemo predrasude. Danas, u doba globalizacije i multukulturalnosti, lako je integrisati kulture i sačuvati različitost identiteta. Ključ za to je u civilnom dijalogu čiji je cilj međusobno upoznavanje", rekao je on otvarajući skup.
Prema njegovim rečima, sada samo poslovni ljudi ostvaruju dobru komunikaciju, unoseći u to i jedan element kulturne saradnje. Nadajmo se da će oni nama biti dobar primer, rekao je Slaku.
Predsednica Heslinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko rekla je da je ubeđena da se dijalog odvija u veoma važnom trenutku za oba naroda.
Po njoj, u Srbiji traje borba između onih koji su za evropske integracije i onih koji se tome protive, a to se odražava i na susede.
Na Srbiji je, pre svega, da napravi iskorak ka evroatlantskim integracijama ali i ka susedima, ocenila je Sonja Biserko.
Prema njenim rečima, srpsko-albanski dijalog je i ranije postojao, iako je znatno opao posle proglašenja nezavisnosti Kosova, a današnji skup je prilika da se govori o egzistencijalnim pitanjima svakog pojedinca, jer delegacija koja je došla iz Srbije uključuje i privrednike, i intelektualce, i ljude iz medija.
Prednost civilnog dijaloga je upravo u tome što se odnosi na ta pitanja. Nadam se da će naterati i političku elitu da ga prati, rekla je Biserko.
Biserko je izrazila nadu da susret raspolaže kreativnom energijom za definisanje tačaka saradnje i istakla da je iz Srbije došla grupa ljudi dobre volje spremnih na saradnju.
Istoričarka Latinka Perović ocenila je da je "ovo početak dijaloga, ali i razgovora o samom dijalogu". Po njenim rečima, moraju se uvažavati i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti za dijalog. Kao prve ona je navela da se radi o ljudima iz različtih struka, zatim da je i ranije postojao razgovor na različte načine kojim se pokušavalo očuvati elementarne odnose kao i da su sada "na strani dijaloga Evropa i svet".
"Sada, kada je i državna politika Srbije prihvatila dijalog kao sredstvo uspostavljanja odnosa sa Kosovom na bazi realnosti, društvo treba da ga podrži". Perović je kao otežavajuće okolnosti navela dugo odsustvo dijaloga između naših zajednica, kao i to da unutar srpske i albanske političke kulture nije postojao dijalog i zato su unutrašnje podele bile oštre.
"Početak dijaloga podrazumeva promenu baš te političke kulture i otkrivanje dijaloga kao sredstva humanizovane politike... To je i otvaranje vrata prema svetu i Evropi koja je više nego ikada otvorila vrata za Balkan", zaključila je ona.
Prištinski publicista Škeljzen Malići ocenio je da su okolnosti za dijalog dve strane sada drugačije nego ranije i da su one "na ivici počinjanja novog dijaloga" jer su ih velike sile obavezale na to.
On je ocenio da su za novi kulturni dijalog potrebno vreme i novi odnosi i izrazio zadovoljstvo što će se razgovarati o mnogim životno korisnim stvarima.
Venera Hajrulahi iz Kosovske fondacije za otvoreno društvo istakla je da "Kosovo i Srbija drže jedni druge taocem za ulazak u EU, jer bez međusobnog priznavanja i normalizacije odnosa proces evrointergacija biće usporen", dodavši da je na civilnom društvu da stalno ukazuje političarima na to.
Direktor B92 Veran Matić ukazao je da je dijalog civilnog društva dve strane postojao i ranije, ali da nije bilo dijaloga građana. On je istakao da građani Kosova dosta prate B92 čiji se radio može čuti i u Prištini, navodeći i da dijalog sa građanima Kosova traje i preko foruma i bloga tog medija.
Mediji moraju da ohrabre dijalog i da izveštavaju ne samo o akrtivnostima političara već i o potrebama gradajana. "Mora se život vratiti u celu priču i moramo se posvetiti potrebama građana. Onda će dijalog imati više smisla", zaključio je on.
Matić je ukazao da civilni dijalog treba da pruži odgovore na to kako život građana učiniti boljim jer "živimo u sistemu spojenih sudova" bez obzira na status Kosova.
Sa njim se složio i Agron Bajrami, glavni urednik lista Koha ditore, koji je ocenio i da "mediji mogu da stvore okolnosti u kojima će dijalog uspeti ili propasti".
Potpredsednica Skupštine Srbije i poslanica LDP-a Judita Popović rekla je da su glavne teme danas informacije i njihovo prenošenje i građanin i njegova prava.
Slobodan protok informacija je neophodan za međusobno upoznavanje i donošenje činjenica a ne kao do sada, vrednosnih sudova koji su nas doveli do zacemenetiranih stavova i toga da se u stvari ne poznajemo, rekla je ona.
Po njoj, građanin je taj koji treba da bude prevashodno predmet dijaloga kao i daljih evropskih integracija.
"Dobro je što polako i kod vas i kod nas sazreva da je potreba za kulturom dijaloga jedina opcija. Potrebna je kultura dijaloga i kulturan dijalog koji će dovesti do toga da se međusobno upoznamo", zakljucicla je Popovićeva.
Direktorka CZKD-a Borka Pavićević ukazala je da "politika naziva naše živote tehničkim pitanjima" i založila se za "kreativni proces u institucijama". To je zaloga da ne živimo u otuđenim ambijentima u kojima smo otuđeni i od sopstvene stvarnosti, dodala je ona.
Okrugli sto, koji je direktno prenosila televizija Koha, okupio je veliki broj predstavnika kosovskog civilnog sektora i medija.
Okrugli sto održan je u sklopu dvodnevnog susreta srpskog i albanskog civilnog sektora čiji je organizator Kosovska fondacija za otvoreno društvo u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava Srbije.
(Beta)
"Budući da živimo jedni pored drugih, i pored različitog jezika i vere, moramo da se potrudimo da eliminišemo predrasude. Danas, u doba globalizacije i multukulturalnosti, lako je integrisati kulture i sačuvati različitost identiteta. Ključ za to je u civilnom dijalogu čiji je cilj međusobno upoznavanje", rekao je on otvarajući skup.
Prema njegovim rečima, sada samo poslovni ljudi ostvaruju dobru komunikaciju, unoseći u to i jedan element kulturne saradnje. Nadajmo se da će oni nama biti dobar primer, rekao je Slaku.
Predsednica Heslinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko rekla je da je ubeđena da se dijalog odvija u veoma važnom trenutku za oba naroda.
Po njoj, u Srbiji traje borba između onih koji su za evropske integracije i onih koji se tome protive, a to se odražava i na susede.
Na Srbiji je, pre svega, da napravi iskorak ka evroatlantskim integracijama ali i ka susedima, ocenila je Sonja Biserko.
Prema njenim rečima, srpsko-albanski dijalog je i ranije postojao, iako je znatno opao posle proglašenja nezavisnosti Kosova, a današnji skup je prilika da se govori o egzistencijalnim pitanjima svakog pojedinca, jer delegacija koja je došla iz Srbije uključuje i privrednike, i intelektualce, i ljude iz medija.
Prednost civilnog dijaloga je upravo u tome što se odnosi na ta pitanja. Nadam se da će naterati i političku elitu da ga prati, rekla je Biserko.
Biserko je izrazila nadu da susret raspolaže kreativnom energijom za definisanje tačaka saradnje i istakla da je iz Srbije došla grupa ljudi dobre volje spremnih na saradnju.
Istoričarka Latinka Perović ocenila je da je "ovo početak dijaloga, ali i razgovora o samom dijalogu". Po njenim rečima, moraju se uvažavati i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti za dijalog. Kao prve ona je navela da se radi o ljudima iz različtih struka, zatim da je i ranije postojao razgovor na različte načine kojim se pokušavalo očuvati elementarne odnose kao i da su sada "na strani dijaloga Evropa i svet".
"Sada, kada je i državna politika Srbije prihvatila dijalog kao sredstvo uspostavljanja odnosa sa Kosovom na bazi realnosti, društvo treba da ga podrži". Perović je kao otežavajuće okolnosti navela dugo odsustvo dijaloga između naših zajednica, kao i to da unutar srpske i albanske političke kulture nije postojao dijalog i zato su unutrašnje podele bile oštre.
"Početak dijaloga podrazumeva promenu baš te političke kulture i otkrivanje dijaloga kao sredstva humanizovane politike... To je i otvaranje vrata prema svetu i Evropi koja je više nego ikada otvorila vrata za Balkan", zaključila je ona.
Prištinski publicista Škeljzen Malići ocenio je da su okolnosti za dijalog dve strane sada drugačije nego ranije i da su one "na ivici počinjanja novog dijaloga" jer su ih velike sile obavezale na to.
On je ocenio da su za novi kulturni dijalog potrebno vreme i novi odnosi i izrazio zadovoljstvo što će se razgovarati o mnogim životno korisnim stvarima.
Venera Hajrulahi iz Kosovske fondacije za otvoreno društvo istakla je da "Kosovo i Srbija drže jedni druge taocem za ulazak u EU, jer bez međusobnog priznavanja i normalizacije odnosa proces evrointergacija biće usporen", dodavši da je na civilnom društvu da stalno ukazuje političarima na to.
Direktor B92 Veran Matić ukazao je da je dijalog civilnog društva dve strane postojao i ranije, ali da nije bilo dijaloga građana. On je istakao da građani Kosova dosta prate B92 čiji se radio može čuti i u Prištini, navodeći i da dijalog sa građanima Kosova traje i preko foruma i bloga tog medija.
Mediji moraju da ohrabre dijalog i da izveštavaju ne samo o akrtivnostima političara već i o potrebama gradajana. "Mora se život vratiti u celu priču i moramo se posvetiti potrebama građana. Onda će dijalog imati više smisla", zaključio je on.
Matić je ukazao da civilni dijalog treba da pruži odgovore na to kako život građana učiniti boljim jer "živimo u sistemu spojenih sudova" bez obzira na status Kosova.
Sa njim se složio i Agron Bajrami, glavni urednik lista Koha ditore, koji je ocenio i da "mediji mogu da stvore okolnosti u kojima će dijalog uspeti ili propasti".
Potpredsednica Skupštine Srbije i poslanica LDP-a Judita Popović rekla je da su glavne teme danas informacije i njihovo prenošenje i građanin i njegova prava.
Slobodan protok informacija je neophodan za međusobno upoznavanje i donošenje činjenica a ne kao do sada, vrednosnih sudova koji su nas doveli do zacemenetiranih stavova i toga da se u stvari ne poznajemo, rekla je ona.
Po njoj, građanin je taj koji treba da bude prevashodno predmet dijaloga kao i daljih evropskih integracija.
"Dobro je što polako i kod vas i kod nas sazreva da je potreba za kulturom dijaloga jedina opcija. Potrebna je kultura dijaloga i kulturan dijalog koji će dovesti do toga da se međusobno upoznamo", zakljucicla je Popovićeva.
Direktorka CZKD-a Borka Pavićević ukazala je da "politika naziva naše živote tehničkim pitanjima" i založila se za "kreativni proces u institucijama". To je zaloga da ne živimo u otuđenim ambijentima u kojima smo otuđeni i od sopstvene stvarnosti, dodala je ona.
Okrugli sto, koji je direktno prenosila televizija Koha, okupio je veliki broj predstavnika kosovskog civilnog sektora i medija.
Okrugli sto održan je u sklopu dvodnevnog susreta srpskog i albanskog civilnog sektora čiji je organizator Kosovska fondacija za otvoreno društvo u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava Srbije.
(Beta)
