Organizacioni odbor za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine zvanično će predati kandidaturu Evropskoj komisiji u Briselu početkom decembra, najavljeno je večeras u Skupštini grada.
Predsednik odbora i zamenik gradskog sekretara za kulturu Aleksandar Peković je izjavio da Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture.
To je prilika za čitavo pokolenje da dosegne visok cilj i celo društvo učini boljim, da svoju sredinu učini prepoznatljivom u svetu, promeni ružnu sliku o svom narodu, pokaže svoju posebnost, bogatstvo duha, tradicije, umetničkih potencijala i kreativnosti, kazao je Peković Tanjugu
"Obzirom da već sledeće nedelje putujemo na susret sa evropskom komesarkom za kulturu, dobićemo preciznije podatke kada će biti zakazana sednica Evropskog saveta ministara na kojoj će se govoriti o dopuni statuta za zemlje i gradove 2020 godine i nadalje", kazao je Peković.
Peković je dodao da su protivkandidati Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020.godine tri grada u Rumuniji i jedan iz Irske, iako su Sibinj (Sibiu) iz Rumunije i Kork iz Irske već bili evropske prestonice.
"Idemo samouvereno sa svojim projektom , radimo najbolje što znamo i umemo", istakao je predsednik Peković.
U Organizacionom odboru su, zamenik predsednika (gradski odbornik) Marko Maršićević, gradski arhitekta Dejan Vasović, član Gradskog veća Mileta Radojević, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Milica Grozdanić, novinar Peca Popović, direktor "Doma omladine" Milan Lučić, umetnik Nebojša Babić, direktorka "Beogradske tvrđave" Ivana Lučić-Todosić i profesor škole doktorskih studija Univerziteta u Beogradu Predrag Milosavljević.
Akciju "Evropska prestonica culture" je pokrenula 1985. Godine grčka ministarka kulture i poznata glumica Melina Merkuri i njen francuski kolega Žak Lang.
Atina je bila prva evropska prestonica kulture, a u prve dve decenije taj položaj su dobijali poznati gradovi na kontinentu sa bogatim kulturnim nasleđem i živim kulturnim životom.
Poslednjih godina dobijanje položaja Evropske prestonice kulture postaje velika prestiž, ali i sredstvo za veoma brz i sveobuhvatan razvoj izabranog grada.
Ovogodišnje Evropske prestonice kulture su Istanbul u Turskoj, Esen u Nemačkoj i Pečuj u Mađarskoj.
Od 2015. određene su samo države, dok se na državnom nivou takmiče gradovi za zvanje evropske prestonice kulture: 2015. Belgija i Češka, 2016. Španija i Poljska, 2017. Danska i Kipar, 2018. Holandija i Malta i 2019. Italija i Bugarska.
Titula evropske prestonice kulture stiče se na period od godinu dana i predstavlja najznačajniji evropski projekat u oblasti kulture.
Od drugih projekata razlikuje se po svom obimu, trajanju, vidljivosti, zahtevanom poštovanju visokih standarda, kao i različitim vidovima dobiti koja se ostvaruje na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu.
Beograd će svoj projekat razvijati sa gradovima Srbije i gradovima regiona i Evrope.
Projektom će biti zastupljena čitava oblast kulture od procesa planiranja, statusa umetnika i umetničkih organizacija, preko odnosa civilnog i javnog sektora i tržišta kulturnih dobara, do oblika finansiranja i polja zakonodavstva.
(Tanjug)
To je prilika za čitavo pokolenje da dosegne visok cilj i celo društvo učini boljim, da svoju sredinu učini prepoznatljivom u svetu, promeni ružnu sliku o svom narodu, pokaže svoju posebnost, bogatstvo duha, tradicije, umetničkih potencijala i kreativnosti, kazao je Peković Tanjugu
"Obzirom da već sledeće nedelje putujemo na susret sa evropskom komesarkom za kulturu, dobićemo preciznije podatke kada će biti zakazana sednica Evropskog saveta ministara na kojoj će se govoriti o dopuni statuta za zemlje i gradove 2020 godine i nadalje", kazao je Peković.
Peković je dodao da su protivkandidati Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020.godine tri grada u Rumuniji i jedan iz Irske, iako su Sibinj (Sibiu) iz Rumunije i Kork iz Irske već bili evropske prestonice.
"Idemo samouvereno sa svojim projektom , radimo najbolje što znamo i umemo", istakao je predsednik Peković.
U Organizacionom odboru su, zamenik predsednika (gradski odbornik) Marko Maršićević, gradski arhitekta Dejan Vasović, član Gradskog veća Mileta Radojević, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Milica Grozdanić, novinar Peca Popović, direktor "Doma omladine" Milan Lučić, umetnik Nebojša Babić, direktorka "Beogradske tvrđave" Ivana Lučić-Todosić i profesor škole doktorskih studija Univerziteta u Beogradu Predrag Milosavljević.
Akciju "Evropska prestonica culture" je pokrenula 1985. Godine grčka ministarka kulture i poznata glumica Melina Merkuri i njen francuski kolega Žak Lang.
Atina je bila prva evropska prestonica kulture, a u prve dve decenije taj položaj su dobijali poznati gradovi na kontinentu sa bogatim kulturnim nasleđem i živim kulturnim životom.
Poslednjih godina dobijanje položaja Evropske prestonice kulture postaje velika prestiž, ali i sredstvo za veoma brz i sveobuhvatan razvoj izabranog grada.
Ovogodišnje Evropske prestonice kulture su Istanbul u Turskoj, Esen u Nemačkoj i Pečuj u Mađarskoj.
Od 2015. određene su samo države, dok se na državnom nivou takmiče gradovi za zvanje evropske prestonice kulture: 2015. Belgija i Češka, 2016. Španija i Poljska, 2017. Danska i Kipar, 2018. Holandija i Malta i 2019. Italija i Bugarska.
Titula evropske prestonice kulture stiče se na period od godinu dana i predstavlja najznačajniji evropski projekat u oblasti kulture.
Od drugih projekata razlikuje se po svom obimu, trajanju, vidljivosti, zahtevanom poštovanju visokih standarda, kao i različitim vidovima dobiti koja se ostvaruje na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu.
Beograd će svoj projekat razvijati sa gradovima Srbije i gradovima regiona i Evrope.
Projektom će biti zastupljena čitava oblast kulture od procesa planiranja, statusa umetnika i umetničkih organizacija, preko odnosa civilnog i javnog sektora i tržišta kulturnih dobara, do oblika finansiranja i polja zakonodavstva.
(Tanjug)
