Ministarka pravde Snežana Malović pred poslanicima Skupštine Srbije obrazlažila je izmene zakona kojima će se omogućiti efikasnija borba protiv nasilja. Poslanici nesložni.
Ministarka Malović izjavila je danas da su predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku važne za nastavak dalje i efikasne borbe protiv nasilja na svim javnim skupovima i sportskim priredbama i istakla da država neće tolerisati bilo kakav vid nasilja.
Malović je, obrazlažući predlog poslanicima u parlamentu, naglasila da je predloženo da se taj akt donese po hitnom postupku kako bi se izbegle dalje štetne posledice po bezbednost zemlje, rad državnih organa i ostvarivanje prava građana, kao i da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Ministarka je kazala da je u poslednjih 10 dana došlo do eskalacije nasilja od strane ekstremnih desničarskih navijačkih grupa, koje se ogleda ne samo u sprečavanju javnih skupova, već i u nasilju na sportskim priredbama koje se održavaju izvan granica Srbije i naglasila da je država zauzela jasan stav da neće tolerisati bilo kakav vid nasilja i da će odlučno reagovati.
"Ovaj problem poprima i međunarodni karakter i veoma šteti ugledu Srbije u inostranstvu, a takođe i ometa naš strateški interes, a to je pridruživanje Evropskoj uniji", kazala je Malović.
Prema njenim rečima, eskalacija nasilja uperena je protiv najvažnijih ljudskih prava koje je svaka demokratska država dužna da štiti, poput pravo na život i ličnu bezbednost, na okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja.
Ministarka pravde je napomenula da je nasilje bilo upereno i protiv ovlašćenih službenih lica policije, čiji je zadatak da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima čuva javni red i mir, kao i ostvarivanje prava građana, a nedavni događaji pokazali i rušilački karakter koji se ogleda u uništavanju javne i privatne imovine.
"Zadatak svake demokratske države je da se sa ovakvim pojavama beskompromisno obračuna, ali naravno po postupku i na način propisan Ustavom i zakonom", navela je Malović.
Ona je kazala da je predloženim izmenama Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za to delo propisana kazna zatvora preko pet godina, umesto kako je sada propisano preko 10 godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
"Na taj način se stvara mogućnost da se za veći broj krivičnih dela kod čijeg izvršenja postoje posebno teške okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, a za koja je propisana manja kazna od 10 godina zatvora, pri čemu prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku nije moguće obezbediti na drugi način, predvidi mogućnost određivanja pritvora", objasnila je ministarka pravde.
Prema njenim rečima, ta izmena je značajna za mogućnost određivanja pritvora i za krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama, kada je osnovni oblik krivičnog dela izvršen od strane grupe, kao i kada je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti.
Predložena je i izmena po kojoj se produžava maksimalno trajanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku sa osam na 30 dana, što je bilo nužno i za rešavanje aktuelnih problema, pošto se pokazalo da u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja učestvuje veći broj lica, pa je potrebno da se, radi vođenja postupka protiv njih, sprovedu istražne radnje, koje nije moguće sprovesti u roku od osam dana.
Ona je navela da je krajem 2009. godine Skupština Srbije dva puta menjala Krivični zakonik, kada je prošireno krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi tako da se to delo odnosi i na nasilničko ponašanje na drugim javnim skupovima, a pooštrene su i zaprećene kazne, pri čemu je predviđena i kumulacija kazni.
"Pored kazne zatvora od šest meseci do pet godina, za osnovni oblik ovog krivičnog dela kumulativno je predviđena i novčana kazna, a takođe su pooštrene kazne za druge oblike ovog dela", kazala je Malović.
Ministrka je dodala da je u skladu sa uporedno pravnim rešenjima zemalja koje su se susrele sa istim problemima, u krivični zakon uvedena mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Ona je podsetila da je izmenjen i Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kojim je pooštrena prekršajna odgovornost kako za organizatore sportske priredbe, tako i navijače i druge učesnike.
Ministarka je obrazlažući i izmene zakona o putnim ispravama kazala da se njima predlaže da "plavi" pasoši važe do kraja iduće godine, navodeći da je do sada izdato oko 2,7 miliona biometrijskih pasoša.
Građanima je dosta da svaka fudbalska utakmica i politički problem bude razlog da se njihova imovina uništava i da se uplašeno šetaju ulicama, rekla je Trivan.
Imamo posla sa destruktivnim navijačkim grupama koje su korišćene od različitih centara moći, od političkih stranaka do organizovanog kriminala, istakla je ona.
Prema njenim rečima, postoji jasna vertikala nasilja između ubistva Brisa Tatona, nasilja prilikom održavanja Parade ponosa i nasilja sa utakmice u Đenovi.
Ovde nije reč o pojedincima već o organizovanoj grupi, pa tako moraju biti tretirani i da se pronađu njihovi finansijeri i nalogodavci, rekla je Trivan.
Poslanik G 17 plus Željko Ivanji upitao je, tokom skupštinske rasprave, zašto bi iko išao na utakmice ako se pita kome su namenjenje, da li porodici ili huliganima, navodeći da država mora da se suoči sa tim velikim problemom.
Prema njegovim rečima, u fudbalu ima mafije, koja reketira fudbalere i želi da upravlja transferima igrača.
Margaret Tačer je tražila da se reprezentaciji zabrane utakmice van zemlje, samo da bi se obračunala sa mafijom, rekao je Ivanji, navodeći da se država mora obračunati sa mafijom, kao i da to mora biti praćeno zabranom fašističkih organizacija.
Prema njegovim rečima, sankcije treba da budu najoštrije za vođe huligana i za mafiju u fudbalu.
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao je da vlast "trči da donese zakon pre derbija", dodajući da se Srbija danas vodi od derbija do derbija.
Nikolić je rekao da vlast svima koji su nezadovoljni ovim izmenama zakona preti pritvorom i da je danas Srbija podeljena na lošu vladu, s jedne strane, a da je na drugoj strani uplašeni, ogorčeni narod.
Godinama se govori da se neke vođe navijača bave kriminalom a šta ste preduzeli, upitao je Nikolić, dodajući da vlast danas ima okršaj sa recidivima svog ponašanja od 5. oktobra.
Nikolić je rekao da je sklon da veruje da je bilo režije tokom nereda za vreme Parade ponosa, pominjući paljenje sedišta stranaka, zbog čega je reagovala šef poslaničkog kluba Za Evropsku Srbiju Nada Kolundžija, navodeći da je izneo neosnovane optužbe.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da neko treba da preuzme odgovornost za nasilje u sportu, za nesposobnost da se zaštiti imovina u Beogradu i policija koja nije dužna da bude meta.
Prema njegovim rečima, nisu sve političke stranke napadnute za vreme Parade ponosa već one sa politikom koja se onima koji su bili na ulici ne dopada.
Takođe je rekao da političari u klubovima nisu odgovorni samo za njihovo finansiranje, već za sve što predstavljaju ti klubovi.
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je da je najveći problem u tome što se ne primenjuju zakoni, već se jedna te ista lica privedu, a budu oslobođena ili uslovno osuđena.
Mi se ovih dana bavimo derbijem i država razmišlja da li da dozvoli da se odigra. Ako je ova država stala iza gej parade i dozvolila da se održi znajući šta će se desiti, država mora da obezbedi i održavanje utakmice Zvezda-Partizan, rekao je Maković, navodeći da je derbi praznik za ljude i da sedam miliona navija za ova dva tima.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je potpuno pogrešno baviti se isključivo huliganima, jer to znači ne udarati tamo gde se sistemski stvari mogu rešiti.
Moramo otkriti pre svega nalogodavce, ideologe i finansijere ovoga što nam se događa, uključujući one koji post-festum opravdavaju ovakav način ponašanja, rekao je Čanak.
Ako se bavimo samo huliganima "đavolu samo sečemo nokte, a treba ga udariti u glavu i srce", ocenio je on.
Funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović ocenio je da se ovim izmenama srpsko zakonodavstvo vraća u 1946-7 godinu jer, ovako "rigoroznog" krivičnog zakonodavstva gotovo da nema u uporednom pravu.
Prema njegovim rečima, nije najvažniji problem nasilje na ulicama, već postoje mnogo dublji problemi koji su socijalno- ekonomski.
Postavlja se i pitanje kako je moguće da postoji društveno opravdano huliganstvo, kao što je bilo 5. oktobra i društveno neprihvatljivo, koje smo videli pre nekoliko dana, rekao je Martinović.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da osuđuje nasilje, ali da nije protiv demonstracija i protesta i ocenio da se vlast upravo toga uplašila i sada zastrašuje narod.
"Otkud trudnica radi nedeljom, to je mnogo providno", rekao je Ilić, podsećajući na paljenje sedišta Demokratske stranke tokom Parade ponosa.
To je izazvalo protest poslanika Za evropsku Srbiju Dejana Nikolića koji je tražio da reaguje predsednica Skupštine Slavice Đukić Dejanović.
Ona je rekla da se ne slaže sa nekim obraćanjima, ali da se šefovi poslaničkih grupa obraćaju "onima za koje misle da ih razumeju i da će o tome suditi građani".
Reagovao je i Čedomir Jovanović pitanjem "kakva je to zemlja gde neko demonstrantom nazove lice koje puca u sliku predsednika stranke".
Poslanik Demokratske stranke Srbije Milica Radović je rekla da se od Skupštine traži da promeni zakon zbog jedne utakmice, dodajući da postoji rigorozni zakon o sprečavanju nasilja na utakmicama, ali da se ne primenjuje.
Prema njenim rečima, pritvor se pretvara u krivičnu sankciju, iako to ne sme da bude kazna i to takva da se može primeniti prema širem krugu lica, a ne samo prema nasilnicima.
Samostalni poslanik Dragan Šormaz rekao je da neće glasati za predložene izmene, jer se njima smanjuje dostignut nivo ljudskih prava što je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama.
Reagujući, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je da se ovim izmenama ne pooštrava kaznena politika, već su izraz potrebe da se efikasnije procesuiraju počinioci krivičnih dela.
Žalopojke prema onima koji će biti kažnjeni su i podrška, ocenila je Kolundžija.
(agencije/MONDO)
Malović je, obrazlažući predlog poslanicima u parlamentu, naglasila da je predloženo da se taj akt donese po hitnom postupku kako bi se izbegle dalje štetne posledice po bezbednost zemlje, rad državnih organa i ostvarivanje prava građana, kao i da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Ministarka je kazala da je u poslednjih 10 dana došlo do eskalacije nasilja od strane ekstremnih desničarskih navijačkih grupa, koje se ogleda ne samo u sprečavanju javnih skupova, već i u nasilju na sportskim priredbama koje se održavaju izvan granica Srbije i naglasila da je država zauzela jasan stav da neće tolerisati bilo kakav vid nasilja i da će odlučno reagovati.
"Ovaj problem poprima i međunarodni karakter i veoma šteti ugledu Srbije u inostranstvu, a takođe i ometa naš strateški interes, a to je pridruživanje Evropskoj uniji", kazala je Malović.
Prema njenim rečima, eskalacija nasilja uperena je protiv najvažnijih ljudskih prava koje je svaka demokratska država dužna da štiti, poput pravo na život i ličnu bezbednost, na okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja.
Ministarka pravde je napomenula da je nasilje bilo upereno i protiv ovlašćenih službenih lica policije, čiji je zadatak da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima čuva javni red i mir, kao i ostvarivanje prava građana, a nedavni događaji pokazali i rušilački karakter koji se ogleda u uništavanju javne i privatne imovine.
"Zadatak svake demokratske države je da se sa ovakvim pojavama beskompromisno obračuna, ali naravno po postupku i na način propisan Ustavom i zakonom", navela je Malović.
Ona je kazala da je predloženim izmenama Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za to delo propisana kazna zatvora preko pet godina, umesto kako je sada propisano preko 10 godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
"Na taj način se stvara mogućnost da se za veći broj krivičnih dela kod čijeg izvršenja postoje posebno teške okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, a za koja je propisana manja kazna od 10 godina zatvora, pri čemu prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku nije moguće obezbediti na drugi način, predvidi mogućnost određivanja pritvora", objasnila je ministarka pravde.
Prema njenim rečima, ta izmena je značajna za mogućnost određivanja pritvora i za krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama, kada je osnovni oblik krivičnog dela izvršen od strane grupe, kao i kada je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti.
Predložena je i izmena po kojoj se produžava maksimalno trajanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku sa osam na 30 dana, što je bilo nužno i za rešavanje aktuelnih problema, pošto se pokazalo da u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja učestvuje veći broj lica, pa je potrebno da se, radi vođenja postupka protiv njih, sprovedu istražne radnje, koje nije moguće sprovesti u roku od osam dana.
Ona je navela da je krajem 2009. godine Skupština Srbije dva puta menjala Krivični zakonik, kada je prošireno krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi tako da se to delo odnosi i na nasilničko ponašanje na drugim javnim skupovima, a pooštrene su i zaprećene kazne, pri čemu je predviđena i kumulacija kazni.
"Pored kazne zatvora od šest meseci do pet godina, za osnovni oblik ovog krivičnog dela kumulativno je predviđena i novčana kazna, a takođe su pooštrene kazne za druge oblike ovog dela", kazala je Malović.
Ministrka je dodala da je u skladu sa uporedno pravnim rešenjima zemalja koje su se susrele sa istim problemima, u krivični zakon uvedena mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Ona je podsetila da je izmenjen i Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kojim je pooštrena prekršajna odgovornost kako za organizatore sportske priredbe, tako i navijače i druge učesnike.
Ministarka je obrazlažući i izmene zakona o putnim ispravama kazala da se njima predlaže da "plavi" pasoši važe do kraja iduće godine, navodeći da je do sada izdato oko 2,7 miliona biometrijskih pasoša.
Kad đavolu sečeš nokte
Poslanik Demokratske stranke i njen portparol Jelena Trivan rekla je, povodom izmena krivičnog zakonodavstva o kojima se raspravlja u Skupštini, da je najvažnije da u Srbiji postoji društveni konsenzus između građana i stranaka koje vode državu.Građanima je dosta da svaka fudbalska utakmica i politički problem bude razlog da se njihova imovina uništava i da se uplašeno šetaju ulicama, rekla je Trivan.
Imamo posla sa destruktivnim navijačkim grupama koje su korišćene od različitih centara moći, od političkih stranaka do organizovanog kriminala, istakla je ona.
Prema njenim rečima, postoji jasna vertikala nasilja između ubistva Brisa Tatona, nasilja prilikom održavanja Parade ponosa i nasilja sa utakmice u Đenovi.
Ovde nije reč o pojedincima već o organizovanoj grupi, pa tako moraju biti tretirani i da se pronađu njihovi finansijeri i nalogodavci, rekla je Trivan.
Poslanik G 17 plus Željko Ivanji upitao je, tokom skupštinske rasprave, zašto bi iko išao na utakmice ako se pita kome su namenjenje, da li porodici ili huliganima, navodeći da država mora da se suoči sa tim velikim problemom.
Prema njegovim rečima, u fudbalu ima mafije, koja reketira fudbalere i želi da upravlja transferima igrača.
Margaret Tačer je tražila da se reprezentaciji zabrane utakmice van zemlje, samo da bi se obračunala sa mafijom, rekao je Ivanji, navodeći da se država mora obračunati sa mafijom, kao i da to mora biti praćeno zabranom fašističkih organizacija.
Prema njegovim rečima, sankcije treba da budu najoštrije za vođe huligana i za mafiju u fudbalu.
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao je da vlast "trči da donese zakon pre derbija", dodajući da se Srbija danas vodi od derbija do derbija.
Nikolić je rekao da vlast svima koji su nezadovoljni ovim izmenama zakona preti pritvorom i da je danas Srbija podeljena na lošu vladu, s jedne strane, a da je na drugoj strani uplašeni, ogorčeni narod.
Godinama se govori da se neke vođe navijača bave kriminalom a šta ste preduzeli, upitao je Nikolić, dodajući da vlast danas ima okršaj sa recidivima svog ponašanja od 5. oktobra.
Nikolić je rekao da je sklon da veruje da je bilo režije tokom nereda za vreme Parade ponosa, pominjući paljenje sedišta stranaka, zbog čega je reagovala šef poslaničkog kluba Za Evropsku Srbiju Nada Kolundžija, navodeći da je izneo neosnovane optužbe.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da neko treba da preuzme odgovornost za nasilje u sportu, za nesposobnost da se zaštiti imovina u Beogradu i policija koja nije dužna da bude meta.
Prema njegovim rečima, nisu sve političke stranke napadnute za vreme Parade ponosa već one sa politikom koja se onima koji su bili na ulici ne dopada.
Takođe je rekao da političari u klubovima nisu odgovorni samo za njihovo finansiranje, već za sve što predstavljaju ti klubovi.
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je da je najveći problem u tome što se ne primenjuju zakoni, već se jedna te ista lica privedu, a budu oslobođena ili uslovno osuđena.
Mi se ovih dana bavimo derbijem i država razmišlja da li da dozvoli da se odigra. Ako je ova država stala iza gej parade i dozvolila da se održi znajući šta će se desiti, država mora da obezbedi i održavanje utakmice Zvezda-Partizan, rekao je Maković, navodeći da je derbi praznik za ljude i da sedam miliona navija za ova dva tima.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je potpuno pogrešno baviti se isključivo huliganima, jer to znači ne udarati tamo gde se sistemski stvari mogu rešiti.
Moramo otkriti pre svega nalogodavce, ideologe i finansijere ovoga što nam se događa, uključujući one koji post-festum opravdavaju ovakav način ponašanja, rekao je Čanak.
Ako se bavimo samo huliganima "đavolu samo sečemo nokte, a treba ga udariti u glavu i srce", ocenio je on.
Funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović ocenio je da se ovim izmenama srpsko zakonodavstvo vraća u 1946-7 godinu jer, ovako "rigoroznog" krivičnog zakonodavstva gotovo da nema u uporednom pravu.
Prema njegovim rečima, nije najvažniji problem nasilje na ulicama, već postoje mnogo dublji problemi koji su socijalno- ekonomski.
Postavlja se i pitanje kako je moguće da postoji društveno opravdano huliganstvo, kao što je bilo 5. oktobra i društveno neprihvatljivo, koje smo videli pre nekoliko dana, rekao je Martinović.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da osuđuje nasilje, ali da nije protiv demonstracija i protesta i ocenio da se vlast upravo toga uplašila i sada zastrašuje narod.
"Otkud trudnica radi nedeljom, to je mnogo providno", rekao je Ilić, podsećajući na paljenje sedišta Demokratske stranke tokom Parade ponosa.
To je izazvalo protest poslanika Za evropsku Srbiju Dejana Nikolića koji je tražio da reaguje predsednica Skupštine Slavice Đukić Dejanović.
Ona je rekla da se ne slaže sa nekim obraćanjima, ali da se šefovi poslaničkih grupa obraćaju "onima za koje misle da ih razumeju i da će o tome suditi građani".
Reagovao je i Čedomir Jovanović pitanjem "kakva je to zemlja gde neko demonstrantom nazove lice koje puca u sliku predsednika stranke".
Poslanik Demokratske stranke Srbije Milica Radović je rekla da se od Skupštine traži da promeni zakon zbog jedne utakmice, dodajući da postoji rigorozni zakon o sprečavanju nasilja na utakmicama, ali da se ne primenjuje.
Prema njenim rečima, pritvor se pretvara u krivičnu sankciju, iako to ne sme da bude kazna i to takva da se može primeniti prema širem krugu lica, a ne samo prema nasilnicima.
Samostalni poslanik Dragan Šormaz rekao je da neće glasati za predložene izmene, jer se njima smanjuje dostignut nivo ljudskih prava što je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama.
Reagujući, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je da se ovim izmenama ne pooštrava kaznena politika, već su izraz potrebe da se efikasnije procesuiraju počinioci krivičnih dela.
Žalopojke prema onima koji će biti kažnjeni su i podrška, ocenila je Kolundžija.
(agencije/MONDO)
