Prema nazvaničnim informacijama Tanjuga iz Brisela, ministri bi u ponedaljak u Luksemburgu trebalo da proslede srpsku kandidaturu EK.
Šefovi diplomatije država Evropske unije odlučivaće u ponedeljak, na sastanku Saveta za opšte poslove u Luksemburgu, o prosleđivanju aplikacije Srbije za članstvo u Uniji na razmatranje Evropskoj komisiji, što podržavaju sve članice EU, osim Holandije koja je pokazala određene rezerve.
Kako se u Briselu nezvanično saznaje, kompromis sa Holandijom je postignut, i njega je juče potvrdilo i belgijsko predsedništvo EU čiji je predstavnik novinarima rekao da očekuje da u ponedeljak bude doneta pozitivna odluka o Srbiji.
"Zašto da još čekamo s prosleđivanjem kandidature, već smo dugo čekali. Srbija se poslednjih meseci pozitivno ponaša u odnosu na kosovski problem, ona je prihvatila dijalog što je veliki korak koji želimo da podržimo", naveo je belgijski zvaničnik.
Da Holandija neće biti problem tvrdi i predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović. On je izjavio danas da je razgovoru sa funkcionerima vodeće stranke u novoj holandskoj vladi Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD), dobio uveravanje da Holandija neće blokirati prosleđivanje kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
Da bi kandidatura Srbije konačno trebalo da bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, koja treba da Savetu EU da mišljenje o tome treba li započeti pregovore sa Beogradom o članstvu, prvi put je javno rečeno na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU u Briselu 10. septembra.
Veliki broj ministara jasno je tada ocenio da- nakon što je Srbija usaglašavanjem rezolucije o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije sa EU- treba ubrzati evropske integracije Srbije.
Belgija, koja trenutno predsedavajući EU, najavila je da će ovo pitanje staviti na dnevni red prvog narednog sastanka Saveta za opšte poslove.
Dogovor i praktično konsenzus o ovom pitanju postignut je na samitu šefova država i vlada Unije 16. septembra kada su sve članice- osim Holandije koja je svoju rezervisanost u tom trenutku objasnila "tehničkim problemima" zbog činjenice da je tada njom upravljala vlada u ostavci- izrazile spremnost za prosleđivanje aplikacije Komisiji.
Od tada je počela borba oko ovog pitanja unutar EU u kojoj su Komisija, veliki broj država članica, pa i SAD, vršile pritisak na Holandiju da odustane od svog protivljenja i priključi se ostalim partnerima u Uniji.
Holandski parlament je, da bi formirao stav o ovom pitanju i odlučio o smernicama koje treba da da svojoj vladi u vezi sa nastupom na predstojećem sastanku u Luksemburgu, prvo organizovao razgovor u svom Odboru za evropske poslove na kojem su 6. oktobra glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc i evropski komesar za proširenje Štefan File izneli svoje mišljenje o ovom pitanju.
Dok je Bramerc parlamentarcima rekao da on ne može da ih savetuje u vezi sa jednom ovakvom, političkom odlukom, ali da je mehanizam uslovljavanja veoma važan instrument u ostvarivanju pune saradnje Srbije sa Tribunalom, File se snažno založio za to da parlament omogući svojoj vladi da podrži prosleđivanje aplikacije Srbije Komisiji.
Ovom odboru holandskog parlamenta nedelju dana kasnije obratio se i tadašnji šef diplomatije Holandije Maksim Ferhagen koji je rekao da vlada i dalje smatra da približavanje Srbije EU treba usloviti punom saradnjom s Haškim sudom, ali dozvoljava mogućnost da kandidaturi Srbije bude dato zeleno svetlo.
Nakon ovoga, parlament je usvojio rezoluciju u kojoj je zatraženo da rasprava o prosleđivanju kandidature bude ostavljena za decembar, nakon što‚ Bramerc podnese novi izveštaj UN. Ali tada su, kako su u Briselu procenili neki analitičari, "ostavljena otvorena i vrata za kompromis".
Naime, pošto je postojala mogućnost da se o ovom pitanju odluka donese ne konsenzusom, nego kvalifikovanom većinom i da Holandija ostane usamljena, u rezoluciji je navedena i mogućnost da se Hag prikloni volji većine, ali pod uslovom da u zaključcima sa sastanka bude jasno navedeno da saradnja Srbije sa Hagom mora biti uslov za svaku narednu etapu u evropskim integracijama.
(Tanjug)
Kako se u Briselu nezvanično saznaje, kompromis sa Holandijom je postignut, i njega je juče potvrdilo i belgijsko predsedništvo EU čiji je predstavnik novinarima rekao da očekuje da u ponedeljak bude doneta pozitivna odluka o Srbiji.
"Zašto da još čekamo s prosleđivanjem kandidature, već smo dugo čekali. Srbija se poslednjih meseci pozitivno ponaša u odnosu na kosovski problem, ona je prihvatila dijalog što je veliki korak koji želimo da podržimo", naveo je belgijski zvaničnik.
Da Holandija neće biti problem tvrdi i predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović. On je izjavio danas da je razgovoru sa funkcionerima vodeće stranke u novoj holandskoj vladi Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD), dobio uveravanje da Holandija neće blokirati prosleđivanje kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
Da bi kandidatura Srbije konačno trebalo da bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, koja treba da Savetu EU da mišljenje o tome treba li započeti pregovore sa Beogradom o članstvu, prvi put je javno rečeno na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU u Briselu 10. septembra.
Veliki broj ministara jasno je tada ocenio da- nakon što je Srbija usaglašavanjem rezolucije o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije sa EU- treba ubrzati evropske integracije Srbije.
Belgija, koja trenutno predsedavajući EU, najavila je da će ovo pitanje staviti na dnevni red prvog narednog sastanka Saveta za opšte poslove.
Dogovor i praktično konsenzus o ovom pitanju postignut je na samitu šefova država i vlada Unije 16. septembra kada su sve članice- osim Holandije koja je svoju rezervisanost u tom trenutku objasnila "tehničkim problemima" zbog činjenice da je tada njom upravljala vlada u ostavci- izrazile spremnost za prosleđivanje aplikacije Komisiji.
Od tada je počela borba oko ovog pitanja unutar EU u kojoj su Komisija, veliki broj država članica, pa i SAD, vršile pritisak na Holandiju da odustane od svog protivljenja i priključi se ostalim partnerima u Uniji.
Holandski parlament je, da bi formirao stav o ovom pitanju i odlučio o smernicama koje treba da da svojoj vladi u vezi sa nastupom na predstojećem sastanku u Luksemburgu, prvo organizovao razgovor u svom Odboru za evropske poslove na kojem su 6. oktobra glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc i evropski komesar za proširenje Štefan File izneli svoje mišljenje o ovom pitanju.
Dok je Bramerc parlamentarcima rekao da on ne može da ih savetuje u vezi sa jednom ovakvom, političkom odlukom, ali da je mehanizam uslovljavanja veoma važan instrument u ostvarivanju pune saradnje Srbije sa Tribunalom, File se snažno založio za to da parlament omogući svojoj vladi da podrži prosleđivanje aplikacije Srbije Komisiji.
Ovom odboru holandskog parlamenta nedelju dana kasnije obratio se i tadašnji šef diplomatije Holandije Maksim Ferhagen koji je rekao da vlada i dalje smatra da približavanje Srbije EU treba usloviti punom saradnjom s Haškim sudom, ali dozvoljava mogućnost da kandidaturi Srbije bude dato zeleno svetlo.
Nakon ovoga, parlament je usvojio rezoluciju u kojoj je zatraženo da rasprava o prosleđivanju kandidature bude ostavljena za decembar, nakon što‚ Bramerc podnese novi izveštaj UN. Ali tada su, kako su u Briselu procenili neki analitičari, "ostavljena otvorena i vrata za kompromis".
Naime, pošto je postojala mogućnost da se o ovom pitanju odluka donese ne konsenzusom, nego kvalifikovanom većinom i da Holandija ostane usamljena, u rezoluciji je navedena i mogućnost da se Hag prikloni volji većine, ali pod uslovom da u zaključcima sa sastanka bude jasno navedeno da saradnja Srbije sa Hagom mora biti uslov za svaku narednu etapu u evropskim integracijama.
(Tanjug)
