Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić je, uoči sutrašnje sednice Saveta EU o prosleđivanju srpske kandidature Evropskoj komisiji, u intervjuu za "Politiku" istakao da "veruje u pozitivan ishod", ali da "iskustvo sa EU nam nalaže oprez".
Đelić je kazao da će srpska delegacija, koju će predvodi sutra u Luksemburgu, boriti „do poslednjeg momenta" kroz seriju bilateralnih susreta.
"Predstavnici Evropske komisije izneli su deset ključnih tačaka u kojima oni očekuju napredak od Srbije. Reč je, simbolično, o 'deset evropskih zapovesti za 2011. godinu', koje treba ispuniti kako bismo dobili status kandidata i, što je mnogo bitnije, počeli pregovore za ulazak u EU", rekao je Đelić, koji je i ministar nauke i tehnološkog razvoja.
Te "zapovesti" će zapravo proizaći iz izveštaja EK o napretku Srbije, koji će biti objavljen 9. novembra, u Briselu.
"Te teme predstavljaju pre svega zdravorazumske reforme za unapređenje funkcionisanje naše države, naših odnosa sa susedima i sa Evropom. I da nema Evrope, trebalo bi baš to da radimo”, rekao je on.
On je kazao da će izveštaj EK biti pretežno pozitivan.
"Imali smo, pre deset dana, sastanak u Briselu s predstavnicima Evropske komisije, na kome smo analizirali nacrt predstojećeg izveštaja. U njemu će se pozdraviti napredak Srbije, naročito hrabre odluke, poput one koju je doneo predsednik Tadić predlažući zajedničku rezoluciju u Generalnoj skupštini UN sa svim zemljama EU", kazao je Đelić.
Prema njegovim rečima, najveći napredak će biti konstatovan u regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, naročito s Hrvatskom.
"Prava evropska strepnja vezana za naš region - više od nužnih budžeta i nelegalnih migracija - jeste rizik povećanja kriminalnih aktivnosti unutar EU.
Pravosudna reforma će biti najviše apostrofirana, ne da bi bila osporena, već da bi bila unapređena. Lično verujem da će hrabra reforma pravosuđa, uz viznu liberalizaciju i dobijanje statusa kandidata, biti jedno od tri ključna dostignuća ove vlade", istakao je potpredsednik vlade.
U izveštaju EK biće naglašeno da smo mi zapravo u mnogo čemu unapredili i budžet i funkcionisanje tih tela. S druge strane, postavljeno je pitanje zašto će parlament usvajati izveštaje tih tela. Svako telo koje nije dobilo direktnu podršku građana mora imati demokratski nadzor parlamenta, te i regulatorna tela, kazao je on za Politiku.
(Tanjug)
Đelić je kazao da će srpska delegacija, koju će predvodi sutra u Luksemburgu, boriti „do poslednjeg momenta" kroz seriju bilateralnih susreta.
"Predstavnici Evropske komisije izneli su deset ključnih tačaka u kojima oni očekuju napredak od Srbije. Reč je, simbolično, o 'deset evropskih zapovesti za 2011. godinu', koje treba ispuniti kako bismo dobili status kandidata i, što je mnogo bitnije, počeli pregovore za ulazak u EU", rekao je Đelić, koji je i ministar nauke i tehnološkog razvoja.
Te "zapovesti" će zapravo proizaći iz izveštaja EK o napretku Srbije, koji će biti objavljen 9. novembra, u Briselu.
"Te teme predstavljaju pre svega zdravorazumske reforme za unapređenje funkcionisanje naše države, naših odnosa sa susedima i sa Evropom. I da nema Evrope, trebalo bi baš to da radimo”, rekao je on.
On je kazao da će izveštaj EK biti pretežno pozitivan.
"Imali smo, pre deset dana, sastanak u Briselu s predstavnicima Evropske komisije, na kome smo analizirali nacrt predstojećeg izveštaja. U njemu će se pozdraviti napredak Srbije, naročito hrabre odluke, poput one koju je doneo predsednik Tadić predlažući zajedničku rezoluciju u Generalnoj skupštini UN sa svim zemljama EU", kazao je Đelić.
Prema njegovim rečima, najveći napredak će biti konstatovan u regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, naročito s Hrvatskom.
"Prava evropska strepnja vezana za naš region - više od nužnih budžeta i nelegalnih migracija - jeste rizik povećanja kriminalnih aktivnosti unutar EU.
Pravosudna reforma će biti najviše apostrofirana, ne da bi bila osporena, već da bi bila unapređena. Lično verujem da će hrabra reforma pravosuđa, uz viznu liberalizaciju i dobijanje statusa kandidata, biti jedno od tri ključna dostignuća ove vlade", istakao je potpredsednik vlade.
U izveštaju EK biće naglašeno da smo mi zapravo u mnogo čemu unapredili i budžet i funkcionisanje tih tela. S druge strane, postavljeno je pitanje zašto će parlament usvajati izveštaje tih tela. Svako telo koje nije dobilo direktnu podršku građana mora imati demokratski nadzor parlamenta, te i regulatorna tela, kazao je on za Politiku.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
