Srbija je na listi Transparensi internešenela, po indeksu percepcije korupcije, u konkurenciji zemalja regiona i bivše Jugoslavije, ostala na istom mestu kao i prethodne godine.
Izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je danas da je za uspešniju borbu protiv korupcije neophodno poštovanje pripcipa pravne države.
"Dok se svesno budu donosili zakoni suprotni ustavu, niži akti suprotni zakonu, nema uspeha u borbi protiv korupcije", izjavio je Nenadić na konferenciji za novinare u Beogradu povodom objavljivanja nove liste Transparensi internšenela na kojoj Srbija sa indeksom percepcije korupcije 3,5 deli 78. do 84 mesta.
Pored toga što je neophodno usvajati zakone u skladu sa pravnim sistemom, njih je potrebno i poštovati, kazao je Nenadić i ilustrovao to činjenicom da su izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv koprupcije pred Ustavnim sudom, kao i da je Komisija za zaštitu prava ponuđača duže od godinu dana radila u nezakonitom sastavu.
Nenadić je ukazao i na postojanje i proširenje diskrecionih ovlašćenja kao u slučaju podsticanja stanogradnje uz kršenje Ustava, zakona i međunarodnih sporazuma, te na nedostatak kontrole trošenja budžeta pošto Državna revizorska institucija nema odgovarahuće kapacitete.
On je podsetio da i nije postupljeno po izveštaju DRI za 2008, odnosno da još nema podataka o imovini kojom država rasposlaže.
Navodeći da se radi na prevenciji korupcije, on je kazao da se to na stepen korupcije može odraziti tek u narednom periodu.
Nenadić je ocenio da je pozitivno to što je Agencija počela sprovođenje Stategije borbe protiv korupcije, rad na planovima integriteta, ali i pripremu izmena Zakona o finansiranju stranaka.
Kao glavni razlog stagnacije u borbi protiv korupcije predsednik Transparentnosti Vladimir Goati naveo je politički sistem u kome stranke donimiraju nad parlamentom, "umesto poslanika biraju se partijski delegati sa blanko ostavkama, a državni novac nedovoljno štedi".
"Politički sistem u velikoj meri određuje koliki će stepen korupcije biti moguć, a naš sistem otvara prostor za korupciju", kazao je Goati.
Predstavnici Transparentnosti su ocenili da je Srbija od 2000. do 2006. godine napredovala na listi zahvaljujući usvajanju zakona i uspostavljanju institucija, ali i da indeks stagnira kada je trebalo zakone primeniti.
Na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela Srbija je među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom, s obzirom da je indeks percepcije korupcije ostao isti kao prošle godine 3,5.
Većina zemalja regiona, kao i Srbija, stagnira ili nazaduje u borbi protiv korupcije, a jedan od izuzetaka je Makedonija koja je nastavila rast - 2008. imala je indeks 3,6, prosle godine 3,8, a ove godine 4,1.
Srbija sa ocenom 3,5, nepromenjenom u odnosu na 2009. godinu, deli 83. mesto sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom.
Za Grčku je ta ocena nastavak višegodišnjeg nazadovanja - 2008. imala je 4,7, 2009. indeks 3,8, a 2010. godine 3,5.
Crna Gora posle prošlogodišnjeg skoka sa 3,4 na 3,9 ove godine ima pad indeksa na 3,7.
Albanija je pri začelju regiona, ali za utehu posle pada sa 3,4 na 3,2 prossle godine, na ovogodišnjoj listi beleži mali korak napred na 3,3.
Od zemalja regiona, ali i evropskih zemalja u celini, ne računajući Rusiju, bivše sovjetske republike i Kosovo, najslabije je rangirana Bosna i Hercegovina - sa indeksom 3,2, što je za 0,2 bolje nego prošle godine, ali identična ocena kao pre dve godine.
Hrvatska je, posle skoka 2008. godine na 4,4 i prošlogodišnjeg pada na ocenu 4,1, ove godine ostala na istom indeksu percepcije korupcije.
Rumunija i Bugarska nekoliko godina tapkaju u mestu - Rumunija ove godine beleži pad od 0,1 i ima indeks 3,7, a Bugarska ima pad od 0,2 i indeks 3,6.
Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenija je, kao i svih prethodnih godina, najbolje rangirana i sa indeksom 6,4 nalazi se na 27. mestu.
To je ipak 0,2 lošije nego 2009. godine i 0,3 lošije nego pre dve godine.
Slovenija je i sa dvogodišnjim padom i dalje ispred velikog broja članica EU, kao što su Kipar (6,3), Španija (6,1), Portugal (6,0), Malta (5,6), Poljska (5,3), Litvanija (5,0), Mađarska (4,7), Češka (4,6), Letonija i Slovačka (4,3) i Italija, koja nastavlja višegodišnje nazadovanje - sa 5,2 iz 2007, preko 4,8 (2008. godine) i 4,3 (2009. godine) ove godine pala je na skromnih 3,9.
(Beta)
"Dok se svesno budu donosili zakoni suprotni ustavu, niži akti suprotni zakonu, nema uspeha u borbi protiv korupcije", izjavio je Nenadić na konferenciji za novinare u Beogradu povodom objavljivanja nove liste Transparensi internšenela na kojoj Srbija sa indeksom percepcije korupcije 3,5 deli 78. do 84 mesta.
Pored toga što je neophodno usvajati zakone u skladu sa pravnim sistemom, njih je potrebno i poštovati, kazao je Nenadić i ilustrovao to činjenicom da su izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv koprupcije pred Ustavnim sudom, kao i da je Komisija za zaštitu prava ponuđača duže od godinu dana radila u nezakonitom sastavu.
Nenadić je ukazao i na postojanje i proširenje diskrecionih ovlašćenja kao u slučaju podsticanja stanogradnje uz kršenje Ustava, zakona i međunarodnih sporazuma, te na nedostatak kontrole trošenja budžeta pošto Državna revizorska institucija nema odgovarahuće kapacitete.
On je podsetio da i nije postupljeno po izveštaju DRI za 2008, odnosno da još nema podataka o imovini kojom država rasposlaže.
Navodeći da se radi na prevenciji korupcije, on je kazao da se to na stepen korupcije može odraziti tek u narednom periodu.
Nenadić je ocenio da je pozitivno to što je Agencija počela sprovođenje Stategije borbe protiv korupcije, rad na planovima integriteta, ali i pripremu izmena Zakona o finansiranju stranaka.
Kao glavni razlog stagnacije u borbi protiv korupcije predsednik Transparentnosti Vladimir Goati naveo je politički sistem u kome stranke donimiraju nad parlamentom, "umesto poslanika biraju se partijski delegati sa blanko ostavkama, a državni novac nedovoljno štedi".
"Politički sistem u velikoj meri određuje koliki će stepen korupcije biti moguć, a naš sistem otvara prostor za korupciju", kazao je Goati.
Predstavnici Transparentnosti su ocenili da je Srbija od 2000. do 2006. godine napredovala na listi zahvaljujući usvajanju zakona i uspostavljanju institucija, ali i da indeks stagnira kada je trebalo zakone primeniti.
Na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela Srbija je među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom, s obzirom da je indeks percepcije korupcije ostao isti kao prošle godine 3,5.
Većina zemalja regiona, kao i Srbija, stagnira ili nazaduje u borbi protiv korupcije, a jedan od izuzetaka je Makedonija koja je nastavila rast - 2008. imala je indeks 3,6, prosle godine 3,8, a ove godine 4,1.
Srbija sa ocenom 3,5, nepromenjenom u odnosu na 2009. godinu, deli 83. mesto sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom.
Za Grčku je ta ocena nastavak višegodišnjeg nazadovanja - 2008. imala je 4,7, 2009. indeks 3,8, a 2010. godine 3,5.
Crna Gora posle prošlogodišnjeg skoka sa 3,4 na 3,9 ove godine ima pad indeksa na 3,7.
Albanija je pri začelju regiona, ali za utehu posle pada sa 3,4 na 3,2 prossle godine, na ovogodišnjoj listi beleži mali korak napred na 3,3.
Od zemalja regiona, ali i evropskih zemalja u celini, ne računajući Rusiju, bivše sovjetske republike i Kosovo, najslabije je rangirana Bosna i Hercegovina - sa indeksom 3,2, što je za 0,2 bolje nego prošle godine, ali identična ocena kao pre dve godine.
Hrvatska je, posle skoka 2008. godine na 4,4 i prošlogodišnjeg pada na ocenu 4,1, ove godine ostala na istom indeksu percepcije korupcije.
Rumunija i Bugarska nekoliko godina tapkaju u mestu - Rumunija ove godine beleži pad od 0,1 i ima indeks 3,7, a Bugarska ima pad od 0,2 i indeks 3,6.
Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenija je, kao i svih prethodnih godina, najbolje rangirana i sa indeksom 6,4 nalazi se na 27. mestu.
To je ipak 0,2 lošije nego 2009. godine i 0,3 lošije nego pre dve godine.
Slovenija je i sa dvogodišnjim padom i dalje ispred velikog broja članica EU, kao što su Kipar (6,3), Španija (6,1), Portugal (6,0), Malta (5,6), Poljska (5,3), Litvanija (5,0), Mađarska (4,7), Češka (4,6), Letonija i Slovačka (4,3) i Italija, koja nastavlja višegodišnje nazadovanje - sa 5,2 iz 2007, preko 4,8 (2008. godine) i 4,3 (2009. godine) ove godine pala je na skromnih 3,9.
(Beta)
