Skupština Srbije završila je načelnu raspravu o Predlogu zakona o rehabilitaciji i počela raspravu o Predlogu zakona o amnestiji, koji obrazlaže ministar pravde Zoran Stojković.
Srpska radikalna stranka (SRS) i Socijalistička partija Srbije usprotivile su se donošenju zakona kojim je predvidjena rehabilitacija svih osoba koje su bile žrtve političkog ili ideološkog progona, od 6. aprila 1941. godine. Te stranke najavile su i da neće podržati predloženi zakon o amnestiji.
U popodnevnoj raspravi o Predlogu zakona o rehabilitaciji, radikali su govorili o teškim uslovima u kojima se nalazi njihov lider Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu i napomenuli da je i Šešelj bio proganjan zbog verbalnog delikta, navodeći da je i antički filozof Sokrat bio nepravedno osudjen i da je zbog toga popio otrov.
Na kraju načelne rasprave, ministar Stojković je izrazio spremnost da svim gradjanima Srbije optuženim pred Haškim tribunalom da garancije kako bi bili pušteni iz pritvora na privremenu slobodu do početka sudjenja, uključujući i za Šešelja. "Potreban je jedan uslov, da to lice zatraži garancije i nikakvih problema neće biti", rekao je Stojković.
Prema rečima šefa poslaničke grupe SRS Tomislava Nikolića, godinu dana pošto se predao Haškom tribunalu, Šešelj je zatražio da bude pušten na slobodu do početka sudjenja pred tim sudom. "Zahtev da priprema odbranu sa slobode odbio je Tribunal. On je jednom pisao, a od tada su prošle dve i po godine, tužilac priprema optužnicu u saradnji sa vama i drugim organima u Srbiji, priprema svedoke i dokaze da započne proces protiv Šešelja. A država, odnosno Vlada Srbije je dužna da da garancije svakome ko se dobrovoljno preda", rekao je Nikolić povodom obraćanja ministra Stojkovića.
Predlogom zakona o rehabilitaciji predvidjeno je da, pored naslednika, i druga zainteresovana pravna i fizička lica mogu da podnesu Okružnom sudu u Beogradu zahtev za rehabilitaciju osobe za koju smatraju da je bila žrtva političkog ili ideološkog progona. O zahtevu odlučuje Okružni sud, a zakon predvidja i pravo žalbe višem sudu.
Poslanici SRS)i Socijalističke partije Srbije (SPS) najavili su da neće podržati predloženi zakon o amnestiji.
Predloženim zakonom je predvidjeno oslobadjanje od krivične odgovornosti i gonjenja svih koji su izbegavali služenje vojnog roka od 7. aprila 2000. godine do dana usvajanja zakona.
Tomislav Nikolić oštro se usprotivio usvajanju tog zakona, navodeći da bi se njime nastavilo rastakanje države i da bi to bio najveći udarac za Srbiju. "Pitanje je ko će se posle ove amnestije odazvati vojsci i kada ćemo ponovo dobiti zakon o amnestiji. Zašto bi neko posle svega i otišao u vojsku", rekao je Nikolić.
Šef poslaničke grupe SPS-a Ivica Dačić je rekao da u srpskom narodu postoji izreka da je neko nesposoban ako ne ide u vojsku, da je došlo vreme u kojem se nesposobni više cene, a da su neki od njih bili i predsednici vlade i ministri.
"Ranije je razlog onih koji su izbegavali odazivanje pozivu na služenje vojnog roka bio taj što nisu hteli da ginu za srpske interese u Kninu, Baniji, Lici, Kosmetu, a danas predlažemo da se amnestiraju oni koji nisu išli u vojsku ni posle spektakularnih demokratskih promena", rekao je Dačić.
Povodom tvrdnje Dačića da se niko ne bi setio da predloži taj zakon da nije u pitanju Vlade Divac, ministar pravde Zoran Stojković je rekao da se taj zakon ne odnosi na poznatog košarkaša jer je on "prestario i neće ići u vojsku". "Zakon se ne donosi zbog poznatih lica. Kamo sreće da imamo nekoliko hiljada tako poznatih lica", rekao je Stojković.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Velimir Simonović rekao je da predloženi zakon ne znači oslobadjanje od vojne obaveze, nego oslobadjanje od krivične odgovornosti onih koji se nisu odazvali na poziv za služenje vojnog roka. "Ovaj zakon se odnosi i na mladiće koji su u Srbiji. Šta da radimo sa 2.500 mladića koji su u inostranstvu i onima koji su ovde a nisu se odazvali pozivu? Nešto malo ih je i u zatvoru zbog toga. Neki će se zbog toga i odreći našeg državljanstva", rekao je Simonović.
(Beta)
Srpska radikalna stranka (SRS) i Socijalistička partija Srbije usprotivile su se donošenju zakona kojim je predvidjena rehabilitacija svih osoba koje su bile žrtve političkog ili ideološkog progona, od 6. aprila 1941. godine. Te stranke najavile su i da neće podržati predloženi zakon o amnestiji.
U popodnevnoj raspravi o Predlogu zakona o rehabilitaciji, radikali su govorili o teškim uslovima u kojima se nalazi njihov lider Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu i napomenuli da je i Šešelj bio proganjan zbog verbalnog delikta, navodeći da je i antički filozof Sokrat bio nepravedno osudjen i da je zbog toga popio otrov.
Na kraju načelne rasprave, ministar Stojković je izrazio spremnost da svim gradjanima Srbije optuženim pred Haškim tribunalom da garancije kako bi bili pušteni iz pritvora na privremenu slobodu do početka sudjenja, uključujući i za Šešelja. "Potreban je jedan uslov, da to lice zatraži garancije i nikakvih problema neće biti", rekao je Stojković.
Prema rečima šefa poslaničke grupe SRS Tomislava Nikolića, godinu dana pošto se predao Haškom tribunalu, Šešelj je zatražio da bude pušten na slobodu do početka sudjenja pred tim sudom. "Zahtev da priprema odbranu sa slobode odbio je Tribunal. On je jednom pisao, a od tada su prošle dve i po godine, tužilac priprema optužnicu u saradnji sa vama i drugim organima u Srbiji, priprema svedoke i dokaze da započne proces protiv Šešelja. A država, odnosno Vlada Srbije je dužna da da garancije svakome ko se dobrovoljno preda", rekao je Nikolić povodom obraćanja ministra Stojkovića.
Predlogom zakona o rehabilitaciji predvidjeno je da, pored naslednika, i druga zainteresovana pravna i fizička lica mogu da podnesu Okružnom sudu u Beogradu zahtev za rehabilitaciju osobe za koju smatraju da je bila žrtva političkog ili ideološkog progona. O zahtevu odlučuje Okružni sud, a zakon predvidja i pravo žalbe višem sudu.
Poslanici SRS)i Socijalističke partije Srbije (SPS) najavili su da neće podržati predloženi zakon o amnestiji.
Predloženim zakonom je predvidjeno oslobadjanje od krivične odgovornosti i gonjenja svih koji su izbegavali služenje vojnog roka od 7. aprila 2000. godine do dana usvajanja zakona.
Tomislav Nikolić oštro se usprotivio usvajanju tog zakona, navodeći da bi se njime nastavilo rastakanje države i da bi to bio najveći udarac za Srbiju. "Pitanje je ko će se posle ove amnestije odazvati vojsci i kada ćemo ponovo dobiti zakon o amnestiji. Zašto bi neko posle svega i otišao u vojsku", rekao je Nikolić.
Šef poslaničke grupe SPS-a Ivica Dačić je rekao da u srpskom narodu postoji izreka da je neko nesposoban ako ne ide u vojsku, da je došlo vreme u kojem se nesposobni više cene, a da su neki od njih bili i predsednici vlade i ministri.
"Ranije je razlog onih koji su izbegavali odazivanje pozivu na služenje vojnog roka bio taj što nisu hteli da ginu za srpske interese u Kninu, Baniji, Lici, Kosmetu, a danas predlažemo da se amnestiraju oni koji nisu išli u vojsku ni posle spektakularnih demokratskih promena", rekao je Dačić.
Povodom tvrdnje Dačića da se niko ne bi setio da predloži taj zakon da nije u pitanju Vlade Divac, ministar pravde Zoran Stojković je rekao da se taj zakon ne odnosi na poznatog košarkaša jer je on "prestario i neće ići u vojsku". "Zakon se ne donosi zbog poznatih lica. Kamo sreće da imamo nekoliko hiljada tako poznatih lica", rekao je Stojković.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Velimir Simonović rekao je da predloženi zakon ne znači oslobadjanje od vojne obaveze, nego oslobadjanje od krivične odgovornosti onih koji se nisu odazvali na poziv za služenje vojnog roka. "Ovaj zakon se odnosi i na mladiće koji su u Srbiji. Šta da radimo sa 2.500 mladića koji su u inostranstvu i onima koji su ovde a nisu se odazvali pozivu? Nešto malo ih je i u zatvoru zbog toga. Neki će se zbog toga i odreći našeg državljanstva", rekao je Simonović.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
