Na konferenciji u Beogradu o smanjenjenju korupcije u sprovođenju javnih nabavki, šef delegacije EK u Srbiji Vensan Dežer je istakao da je sistem javnih nabavki u Srbiji veoma ranjiv i naglasio da se svi državni organi moraju aktivnije uključiti u rešavanje tog problema.

"Kontrolisaćemo kako je sve to sprovedeno, gledaćemo odluke Komisije za zaštitu ponuđača, a razmatraćemo i kako posao sprovode tužilaštva i sudije - koje su to istrage koje se sprovode, kao i da li su sudske odluke ispravne i propisno motivisane", naglasio je Dežer.



Na skupu je zaključeno da bi unapređenje uslova javnih nabavki u Srbiji moglo značajno da doprinese njenoj kandidaturi za članstvo u EU, ne samo kao posebno poglavlje u pregovorima, već i kao značajan faktor koji utiče na smanjenje opšteg nivoa kurupcije u zemlji.

Kako se boriti protiv nameštanja tendera putem prilagođavanja uslova određenom ponuđaču, kako suzbiti pojavu dogovaranja ponuđača, kako da se država kao kupac zaštiti od nesavesnih ponuđača koji ne izvrsavaju svoje obaveze, samo su neka od pitanja koja treba rešiti u narednom periodu, upozorili su učesnici.

Dežer i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković složili su se u oceni da je veoma važno da Vlada Srbije u narednom periodu usvoji Strategiju i akcioni plan za reformu javnih nabavki.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović izjavio je da je pozitivno to što je usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, ali je naglasio da još ima mnogo toga da se uradi, pre svega da se administrativno ojača Komisija za zaštitu ponuđača, kao i uloga Državne revizorske institucije.

Jovanović je ukazao da je korupcija sistemski problem i da se jedino sistemski može rešiti, uz koordinaciju svih državnih institucija.

On je ocenio da bi izrada Strategije i Akcionog plana definisala tu saradnju i precizno definisala zadatke i rokove koje moraju svi da ispoštuju.

"Jedino se uz pomoć takvih dokumenata može znati ko je odgovoran i ko nije ispoštovao zadate rokove i zadatke. U postojećem sistemu možemo da budemo krivi svi i niko ili da se pronađe 'žrtveni jarac', što suštinski ništa neće rešiti ", ukazao je Jovanović.

Jovanović se osvrnuo i na pozitivne efekte primene Zakona o javnim nabavkama, ističući da su već ostvarene budžetske uštede od oko osam miliona evra jer je oko 20.000 oglasa objavljeno na internet portalu Uprave, a ne u javnim glasilima i ušteđeno je u proseku po 400 evra po oglasu.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković istakla je da ta agencija ima kontrolne mehanizme uz pomoć kojih može da prati eventualno učešće državnih funkcionera na sprovođenje javnih nabavki.

Prema njenim rečima, agencija vodi registar preduzeća u kojima državni funkcioneri imaju udele veće od 20 odsto. Ta pravna lica imaju obavezu da prijavljuju svoje učšće u procesu javnih nabavki i da posle toga agenciju izveste o ishodu tog postupka.

Takođe, prilikom stupanja na državnu funkciju, funkcioneri su u obavezi da prenesu sva upravljačka prava veća od tri odsto vrednosti kompanije. Obaveštenje i dokaz o prenosu upravljačkih prava se isto dostavlja agenciji.

"To je posredan način da se spreči da funkcioner omogući pravnom licu u kome je vlasnik da učestvuje na tenderu i da ima prednost ili pogodnost u javnim poslovima", ukazala je ona.

Na konferenciji su učestvovali i ambasador Danske Mete Kjuel Nielsen i ambasador Slovenije Franc But, koji su istakli da su njihove zemlje spremne da pruže svu neophodnu pomoć našoj zemlji da unapredi proces javnih nabavki.

Danska je, inače, na listi "Transparensi internešanala" na prvom mestu kada je reč o efikasnom sprovođenju procesa javnih nabavki, a kako je istakla ambasadorka ti rezultati postignuti su zahvaljujući i veoma jakoj Državno revizorskoj insituciji.

"Državna revizorska institucija je strah i trepet za sve državne institucije u Danskoj. Oni su veoma detaljni i temeljni i u stanju su da pronađu svaki detalj koji nije u skladu sa propisima", ukazala je Kjeul Nielsen i dodala da Danska DRI proverava čak i rad ambasade u Srbiji.

(Tanjug)