Posle deset meseci Skupština SCG u četvrtak je konačno počela raspravu o Predlogu zakona o zamrzavanju imovine haških begunaca.
Posle deset meseci Skupština SCG u četvrtak je konačno počela raspravu o Predlogu zakona o zamrzavanju imovine haških begunaca.
Obrazlažući Predlog zakona o merama prema imovini haških optuženika koji se nalaze u bekstvu, ministar SCG za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić rekao je da taj zakon nije zamena za druge vidove saradnje s Tribunalom i istakao da bi medjunarodnoj zajednici bila poslata loša poruka ako zakon ne bude usvojen.
"Kako sada stvari stoje, imamo većinu za donošenje zakona. Kada to kažem mislim i na srpski i na crnogorski deo delegacije u parlamentu državne zajednice, ako se stvari do sutra ne promene, kada će biti glasanje o tom zakonu", rekao je Ljajić novinarima u Skupšstini SCG.
Ljajić je naveo da se zamrzavanje ne odnosi na članove porodice već samo na imovinu još pet preostalih begunaca – Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina, Zdravka Tolimira i Gorana Hadžića.
"Suština zakona je da ima privremeni karakter, da se odnosi na one optuženike koji su u bekstvu i onog trenutka kada budu dostupni Haškom tribunalu ili vlastima SCG istražni sudija će ukinuti mere koje su preduzete ovim zakonom", dodao je Ljajić.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) i Socijalističke partije Srbije (SPS) najavili su da neće podržati predlog zakona.
Obrazlažući takav stav, šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić rekao je da se taj zakon donosi po diktatu Evropske unije i dodao da haški optuženici koji se nalaze u bekstvu od imovine nemaju ništa "osim stolice, fotelje i stola".
Naveo je da bi vlasti, ukoliko bi krenule da plene imovinu haških optuženika, mogle da nateraju radikale da brane imovinu "tih siromašaka".
Šef poslaničke grupe SPS-a Dušan Bajatović rekao je da je jedina svrha donošenja zakona to da je SCG "podlegla još jednom pritisku". "Moramo da završimo hašku priču, ali taj zakon ne rešava ništa i on je pretnja javnosti Srbije", rekao je Bajatović.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dušan Ilić rekao je novinarima u skupštini da će ta stranka podržati zakon o zamrzavanju imovine haškim optuženicima jer je "važno da se pokaže da država ne stoji iza pojedinaca koji su krivično gonjeni".
"Modelom dobrovoljne predaje stvoreni su uslovi da optuženi uz pomoć države dokažu nevinost. Oni koji su tu mogućnost odbili doveli su u pitanje interese zajednice, a oni su iznad pojedinaca", rekao je Ilić.
Predlogom zakona o merama prema imovini haških optuženika predvidjeno je zamrzavanje fondova i ekonomskih sredstava haškim beguncima, kao i njihovo "odmrzavanje" kada optuženi postane dostupan organima SCG ili Medjunarodnom krivičnom tribunalu.
Prema skupštinskoj računici, zakon bi trebalo da bude usvojen pošto je ovaj put na sednicu došao i dovoljan broj poslanika iz vladajućih crnogorskih stranaka.
Na minut ćutanja pozvao je šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, izašavši za govornicu dok je utvrdjivan dnevni red sednice.
Njegovom pozivu su se, pored socijalista, odazvali i poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske srpske stranke iz Crne Gore, kao i poslanik Zoran Žižić.
Poslanici Demokratske stranke Srbije nisu se odazvali pozivu već su ostali da sede, a salu su u tom trenutku napustili poslanici ostalih stranaka.
Na istoj sednici poslanici će raspravljati i o odlukama kojima se reguliše učešće profesionalnih pripadnika Ministarstva odbraane i Vojske SCG u mirovnim operacijama UN u Sudanu i Avganistanu, kao i o produženju njihovog angažovanja u Liberiji, Obali Slonovače, Burundiju i Kongu.
Skupština SCG raspravljaće i o Predlogu zakona o zaduženju državne zajednice kod Banke za razvoj Saveta Evrope radi finansiranja obnove kuća uništenih u poplavama aprila prošle godine na području Vojvodine.
Trebalo bi da bude ratifikovana i Medjunarodna konvencija o sprečavanju akata nuklearnog terorizma koju je usvojila i Generalna skupština UN, kao i sporazumi SCG o saradnji u oblasti turizma sa Kubom i o socijalnom osiguranju sa Turskom.
Zbog obimnog dnevnog reda, sednica će biti nastavljena 7. aprila u 11 sati.
(Beta/MONDO)
Obrazlažući Predlog zakona o merama prema imovini haških optuženika koji se nalaze u bekstvu, ministar SCG za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić rekao je da taj zakon nije zamena za druge vidove saradnje s Tribunalom i istakao da bi medjunarodnoj zajednici bila poslata loša poruka ako zakon ne bude usvojen.
"Kako sada stvari stoje, imamo većinu za donošenje zakona. Kada to kažem mislim i na srpski i na crnogorski deo delegacije u parlamentu državne zajednice, ako se stvari do sutra ne promene, kada će biti glasanje o tom zakonu", rekao je Ljajić novinarima u Skupšstini SCG.
Ljajić je naveo da se zamrzavanje ne odnosi na članove porodice već samo na imovinu još pet preostalih begunaca – Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina, Zdravka Tolimira i Gorana Hadžića.
"Suština zakona je da ima privremeni karakter, da se odnosi na one optuženike koji su u bekstvu i onog trenutka kada budu dostupni Haškom tribunalu ili vlastima SCG istražni sudija će ukinuti mere koje su preduzete ovim zakonom", dodao je Ljajić.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) i Socijalističke partije Srbije (SPS) najavili su da neće podržati predlog zakona.
Obrazlažući takav stav, šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić rekao je da se taj zakon donosi po diktatu Evropske unije i dodao da haški optuženici koji se nalaze u bekstvu od imovine nemaju ništa "osim stolice, fotelje i stola".
Naveo je da bi vlasti, ukoliko bi krenule da plene imovinu haških optuženika, mogle da nateraju radikale da brane imovinu "tih siromašaka".
Šef poslaničke grupe SPS-a Dušan Bajatović rekao je da je jedina svrha donošenja zakona to da je SCG "podlegla još jednom pritisku". "Moramo da završimo hašku priču, ali taj zakon ne rešava ništa i on je pretnja javnosti Srbije", rekao je Bajatović.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dušan Ilić rekao je novinarima u skupštini da će ta stranka podržati zakon o zamrzavanju imovine haškim optuženicima jer je "važno da se pokaže da država ne stoji iza pojedinaca koji su krivično gonjeni".
"Modelom dobrovoljne predaje stvoreni su uslovi da optuženi uz pomoć države dokažu nevinost. Oni koji su tu mogućnost odbili doveli su u pitanje interese zajednice, a oni su iznad pojedinaca", rekao je Ilić.
Predlogom zakona o merama prema imovini haških optuženika predvidjeno je zamrzavanje fondova i ekonomskih sredstava haškim beguncima, kao i njihovo "odmrzavanje" kada optuženi postane dostupan organima SCG ili Medjunarodnom krivičnom tribunalu.
Prema skupštinskoj računici, zakon bi trebalo da bude usvojen pošto je ovaj put na sednicu došao i dovoljan broj poslanika iz vladajućih crnogorskih stranaka.
Minut ćutanja za Miloševića i u Skupštini SCG
Pojedini poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore odali su poštu minutom ćutanja premilom bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, na početku sednice parlamenta državne zajednice.Na minut ćutanja pozvao je šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, izašavši za govornicu dok je utvrdjivan dnevni red sednice.
Njegovom pozivu su se, pored socijalista, odazvali i poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske srpske stranke iz Crne Gore, kao i poslanik Zoran Žižić.
Poslanici Demokratske stranke Srbije nisu se odazvali pozivu već su ostali da sede, a salu su u tom trenutku napustili poslanici ostalih stranaka.
Na istoj sednici poslanici će raspravljati i o odlukama kojima se reguliše učešće profesionalnih pripadnika Ministarstva odbraane i Vojske SCG u mirovnim operacijama UN u Sudanu i Avganistanu, kao i o produženju njihovog angažovanja u Liberiji, Obali Slonovače, Burundiju i Kongu.
Skupština SCG raspravljaće i o Predlogu zakona o zaduženju državne zajednice kod Banke za razvoj Saveta Evrope radi finansiranja obnove kuća uništenih u poplavama aprila prošle godine na području Vojvodine.
Trebalo bi da bude ratifikovana i Medjunarodna konvencija o sprečavanju akata nuklearnog terorizma koju je usvojila i Generalna skupština UN, kao i sporazumi SCG o saradnji u oblasti turizma sa Kubom i o socijalnom osiguranju sa Turskom.
Zbog obimnog dnevnog reda, sednica će biti nastavljena 7. aprila u 11 sati.
(Beta/MONDO)
