Doktori klovnovi su posebna vrsta medicinskih profesionalaca čija je terapija utemeljena na smehu, igri i ljubavi.
Njihov je cilj je da donesu radost, osmeh i olakšanje malim pacijentima, posebno onima koji se bore s ozbiljnim bolestima i hospitalizovani su.
Njihova sposobnost da razvesele i ohrabre pacijente često navede decu koja se danima nisu osmehnula da se nasmeju od srca, a smeh koji oni donose, poznato je, može imati moćno terapeutsko dejstvo.
Osim dobrog raspoloženja, doktori klovnovi takođe nude emocionalnu podršku pacijentima i njihovim porodicama. Njihovo prisustvo može umanjiti osećaj usamljenosti koji deca često osećaju dok su u bolnici.
Jedna takva organizacija osnovana je u Srbiji pre 21 godinu, a njoj pripada i Tijana Momčilović, poznatija kao doktorka klovn Cica Mica.
• Mene kad pitaju šta radim na poslu, kažem:“ Šalim se, smejem se“. Zapravo je naš posao jako kompleksan – kaže Tijana na početku podkasta „Biti žena“ i dodaje:
Zapravo, moramo da vodimo računa kako razgovaramo sa detetom: Jedna reč može da ga povredi, naročito dete koje je odvojeno od svoje kuće, porodice, spava u nekoj prostoriji koja njemu nije dom. Čak ne može ni tu sobu da prihvati kao svoju, jer tu može da uđe svako kad god želi bez kucanja i pitanja. Ponekad su deca t i bez roditeljske pratnje i njima je još teše. Naš slogan je „Ako ne možeš da pomogneš, nemoj da odmogneš“.
Tijana kaže da ne vole baš sva deca klovnove. Za neku decu, kostimi, šarenilo i neobični izrazi lica klovnova mogu biti nepredvidljivi i čak zastrašujući.
• Postoje deca i koja se plaše klovna ili se plaše belog mantila. I o tome moramo da vodimo računa. Nama je cilj da detetu damo prostor i moć da može nešto samo da odluči i da ubacimo dobro raspoloženje. Želimo da im pokažemo da je doktor osoba sa kojom se priča i može da se i smeje i kaže svoje mišljenje. Ako nekom nisam zabavna i to je u redu. Ako sam barem jednom detetu bila zabavna, moj dan je imao svrhu i cilj. Ne moraju svi zbog mene da odlepe od sreće, ali makar ako sam jednom detetu promenila dan, to je odlično – istakla je Tijana.
Kako je moguće da tako dugo Rade ovaj posao koji je izuzetno emocionalno zahtevan, pitaju se mnogi, a Tijana kaže da se „trude da kad su tamo sa decom, ne ulaze u dubinu, u intimu, u stvarnu bolest“.
• Ne bih volela nikad u životu da oguglam. Ljudi misle da jesmo, jer radimo ovo već 20 godina, ali meni je isto teško bilo i onda i danas – iskrena je Tijana.
Kaže da joj je teško da izdvoji najlepšu uspomenu i najteži trenutak, i da je celokupnih 20 godina najlepša uspomena i da je bilo raznih susreta kroz koje su i doktori klovnovi naučili mnogo od dece.
• Dogodilo mi se jednom da su me izbacili iz trpezarije dok su deca ručala, sa rečenicom :“Ako si gladna, idi kući, pa skuvaj sebi da jedeš!“. Otišla sam kući plačući. Kad je neka teška zdravstvena situacija sa detetom, ja se ne šalim. Dešavalo mi se da uđem u sobu gde je situacija krajnje ozbiljna i ja se tu ne šalim. Kad je teška situacija, ne pravim sprdnju, nego sam tu, da dam ruku, tu sam za energiju, a ako smetam, ja ću da odem. Kad izađem iz takve sobe, jako je teško, ali za klovna nema mesta za plakanje, ja onda uhvatim vazduh, jer mi je potrebno za srce i dušu. Onda kažem sebi: „Brzo u drugu sobu, jer je tamo neko drugi kome sam potrebna!“. Tamo je neko dete koje ne zna šta se meni dogodilo u prethodnoj sobi i ja za njega moram da budem čila i vesela. Ja tu moram da budem 100 %.
• Podkast realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer i holandskom fonadacijom Eduardo Frei.
Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do četvrte epizode podkasta Biti žena koja će biti dostupna od 19.00.
